Mašina-proteza i mašinski spojevi

Dve su značajne stvari u ovoj seriji: prva se tiče vidljivosti jedne društvene elite, a druga govori o nemogućnosti da se napreduje u javnoj službi na osnovu vlastitog zalaganja, naročito ako potičete iz redova radničke klase. Šta to konkretno znači? Elaboraciju ovog problema ćemo započeti drugim pitanjem, a potom ćemo se vratiti na izlaganje prvog, budući da nas ono vraća i na samu temu ovog teksta, a to je Grlićev film Svemu dođe kraj. Dakle, radi se o tome da je deci iz radničke klase uskraćen napredak u javnoj službi iz nekoliko razloga: prvi i osnovni razlog tiče se potrebe održavanja klasnog društva. Da bi neko klasno društvo moglo da opstane neopodno da se u javne službe regrutuju predstavnici srednje klase. U socijalističkom društvu srednja klasa je stvarana od predstavnika viših radničkih slojeva i nižih rukovodećih kadrova. Na taj način nastaje jedan upravljački (državni) aparat spreman da odgovori izazovima klasnog društva. Prevashodno on treba da brani rukovodeće kadrove od...

Novi film Rajka Grlića (Svemu dođe kraj) izvanredno je ostvarenje iz nekoliko razloga. Poznato je da se Rajko Grlić afirmisao kao reditelj koji se bavi suptilnim i intimnim ljudskim odnosima, ali u svemu tome uvek provejava i nekakva politička poruka. Zapravo, u njegovim filmovima politika se često suprotstavlja ljubavnim osećanjima i ona je ono što remeti ljubavni život glavnog junaka i vodi ga tragičnom kraju. Čini se da je u središtu Grlićevih filmova individualna sreća pojedinca koji najčešće iz ličnih razloga dolazi u sukom sa političkim strukturama, koje se veoma surovo obračunavaju sa njim. Obično se tu radi o običnim ljudima koji politiku koriste kao pokriće za ostvarenje vlastitih ambicija i ličnih interesa. Ne treba ni spominjati ovde filmske klasike poput: Samo jednom se ljubi (1981) i Za ljubav je potrebno troje (1985). Naravno, Grlić spada i u red onih filmskih autora koji se bave suptilnim ljudskim osećanjima, intimnim odnosima i ljubavnim razmiricama koji ne moraju nužn...

Nedavno sam odgledao seriju „Poslednji od nas“ (The Last of as, 2023), reč je o prvoj sezoni izuzetno popularne serije koja se prikazuje na Netfliksu i HBOu, te bih dao nekakvu vrstu komentara. Radi se o ne tako tipičnom obliku serije priživljavanja, centralno mesto zauzimaju zombiji, ali je sada reč o nekakvom obliku gljivičnog oboljenja (bakterijskog porekla, a ne virusnog) koje je navodno mnogo opasnije od virusa, naročito u uslovima globalnog zagrevanja. U početku scenario je sličan kao kod vecine serija i filmova ovog žanra, klasnične osnove i gotovo najbolje, se još uvek mogu naći kod legendarnog Romera, ali onda se radnja komplikuje i već od druge epizode počinje da podseća na nekakvog Stalkera (koji u pojedinim trenucima igra ulogu i Pobesnelog Maksa) koji luta apokaliptičnim predelima SAD, pri čemu sreće različite ljude i različite oblike ili bar pokušaje, društvenog organizovanja (od razbojničkih bandi i švercera raznih fela do religioznih i socijalističkih komuna), a sve to ...

Nedavno me je zainteresovala serija G. Mercedes. Reč je o klasičnoj kriminalističkoj seriji koja govori o masovnom ubici. Zapravo, penzionisani detektiv istražuje jedan stari slučaj masovnog ubistva na sajmu zapošljavanja, budući da počinje da dobija anonimna pisma I kratke isečke snimaka sa ovog nemilog događaja, što ukazuje da jer reč o ubici, budući da jedino on može da poseduje uživo snimke ubistva, a sve ukazuje da su snimci načinjeni unutar automobila elitne marke Mercedes i to u vreme ovog nemilog događaja. U početku je policija bila u nedoumici, a sve je ukazivalo na nesretan slučaj, kao da je neko u velikoj brzini iznenada izgubio kontrolu nad vozilom I po inerciji pokosio ove nesretne ljude koji su još od ranog jutra I to na veoma niskoj temperaturi čekali da se otvori sajam. Reč je uglavnom o dugogodišnje nezaposlenim ljudima, što ukazuje na ozbiljnu ekonomsku recesiju i nedostatak radnih mesta, u sredini koja ima ozbiljne problem sa kriminalom, nemaštinom i bolesti zavisnos...

Nedavno se završila prva sezona „Kumova“ na N1 i to bih iskoristio kao priliku da analiziram ovu vrstu sapunice. Ranije je bilo reči o tome da ovde postoji veoma bitna razlika između latinoameričkih, turskih i hrvatskih sapunica. Bilo je reči da su hrvatske sapunice i neka vrsta sitkoma, a što znači da romansa često i nije na prvom mestu, iako je prisutna u velikoj meri. U osnovi, sapunice ovog tipa se zasnivaju na nekakvom prvobitnom sukobu koji se kroz priču razvija do nekakvog vrhunca kada sledi pomirenje, ili bar privremeno izmirenje i to kao nekakva vrsta katarze. To u mnogome podseća na klasičnu dramu, naravno, ako zanemarimo neke od osnovnih principa (jedinstvo vremena i mesta) što ovde nije bitno budući da je poenta da se proizvede što veći broj serija. Sapunice ove vrste se obično mogu svesti na nekakve fantazmatske situacije, pri čemu se fantazma obnavlja, ali tako da se nikada ne ispuni do kraja, jer bi ispunjenje značilo i kraj serije. Radi se o jednom ponavljanju koje izno...

Dugo već razmišljam da napišem neki komentar o Kusturičinom filmu „Podzemlje“. Zapravo, ono što mene ovde zanima jesu završni kadrovi filma koji od naslova čine nekakvu širu metaforu ne samo za ove naše prostore nego generalno i za Evropu u celini. Reč je o onim podzemnim hodnicima kojima je „navodno“ bila ispresecana Evropa tokom hladnog rata, a kojima se 1990-ih godina proteruju ruski vojnici iz Nemačke i dovodi nova radna snaga iz sovjetskog dela Evrope, kao i sa Bliskog Istoka (Turska). Tim kanalima u Nemačku dolazi i jedan od glavnih likova ovog filma Ivan (Slavko Štimac) u potrazi za svojim mezimcem iz zoološkog vrta (šimpanze Sonija), a istim putem se vraća nekoliko decenija kasnije i zatiče Jugoslaviju u raspadu. Ovi hodnici su sličnim onim hodnicima kojima lutaju stacionirani mrtvi u „Sabirnom centru“, samo što tamo nije reč o nekakvom regionalnom „podzemlju“ (Evropa) nego je evropska istorija takođe shvaćena kao jedno veliko „podzemlje“ čiji hodnici vode različitim istorijski...

Ponovo sam odgledao film Bure baruta i zaista ne znam šta da mislim o tome filmu. Zapravo, nekad mi se činilo da ga nikada u celosti nisam ni odgledao, uvek je nekako bio prikazavan na TV-u ali ga izgleda nikad od početka nisam uhvatio, a i posmatrao sam ga kao nekakvu tragi-komičnu predstavu stvarnog stanja u Beogradu tokom 1990-ih godina, da tu i nije imalo šta da se doda. Ali onda sam film odgledao od početka i tu se zapravo desio preobražaj. Jasno je naravno da je reč o filmskom omnibusu, pri čemu se ličnosti, događaji i sudbine ljudi u filmu međusobno ukrštaju i preklapaju, tako da i nije načisto šta sam to mogao shvatiti gledajući film od početka, ali ipak se desilo. Elem o čemu se radi? Osnovni kliše ovog filma se zasniva na postavljanju pravih ljudi na pogrešna mesta, tako da stvarni krivci u drugim situacijam izgledaju kao žrtve. Tako bahati vozač kola postaje žrtva izliva gneva čoveka kojem je udario auto, a koji nakon toga sa prijateljem posećuje bahatog vozača i pritom u po...

Ovih dana nešto razmišljam o hrvatskim sapunicama. Zapravo, nije reč doslovno o sapunicama, bar ne o onim latinoameričkim, možda, pre turskim, ali to toliko i ne pratim pa ne bih o tome ni da govorim. Elem, latinoameričke sapunice su nešto poput bajke, mislim, dosta ima fantastičnog i nerealnog sadržaja (npr. sirota devojka oktriva da je vanbračna ćerka nekog bogataša), dok su ove hrvatske sapunice dosta realne, i zasnivaju priču na nekakvim svakodnevnim životnim okolnostima.Na kraju krajeva, relativno dobar status na IMDB ukazuje da je reč o serijama koje zavređuju pažnju. Ovde pre svega mislim na tri serije skorijeg datuma: Kud puklo da puklo (2014-2016, ocena na IMDB 7,2), Na granici (2018-2019, ocena 7,4) i Kumovi (2022, ocena 6,4). Kao i kod svake sapunice i ovde je u središtu nekakava romansa, a to je ono što često može da zavara da je reč o sapunici, ali se ovde zapravo radi o klasičnom sitkomu. Zapravo, ovde su sitkom i sapunica nekako pomešani, sa jedne strane to omogućava ve...

Voleo bih da malo prokomentarišemo seriju Dr. Haus.Ono o čemu ne bih želeo da govorim jeste format i istorijat serije. Mnogo toga je već rečeno o sličnosti Dr. Hausa i Šerloka Homsa, sličnost se odaje već u nazivima njihovim imena, postojanje zajedničkog prijatelja, koji čak nosi i isto prezime (Vilson), a o sličnosti karaktera i ludnosti logičkog zaključivanja ne treba ni govoriti. Poznato je da su kriminalističke teme veoma inpirativne televiziji i da postoje brojne serije sličnog šablona, isto kao što je poznato da je televizjija, opet ne slučajno, zainteresovana za teme crne hronike koje veoma pedantno obrađuje, bilo da je reč o rekonstrukciji istinitih događaja u obliku dokumentarca ili serijskog programa. Bilo kako bilo serija Dr. Haus po tome pitanju nikako ne odskače od drugih serija sličnog formata – čak i ako je ovde reč o medicini – ipak se dijagnostički način rada Hausovog tima ne razlikuje puno od istražnog postupka policije. Ali ni to nije tema o kojoj bi ovde volio da go...

Ekranizacija romana Dobrice Ćosića “Vreme zla” čini se da nije izazvala naročitu pažnju kritičke publike, niti se o tome naveliko pisalo u štampi. Nešto slično se dogodilo i sa ekranizacijom Draškovićevog romana Aleksandar od Jugoslavije. Moguće da je jedan od razloga i taj što su ove serije emitovane na TV Nova S, koja u establišmentu slovi za opozicionu televiziju, te im se zbog toga i ne daje puno prostora u režimskih medijima. Moguće da bi situacija bila potpuno drugačija da su ove serije emitovane na javnom servisu, tada bi one izazvale mnogo vise komentara, a to je redovno slučaj kada se otvore pitanja iz nacionalne istorije prema kojima nismo nimalo ravnodušni. Čini se da je serija “Vreme zla” zaslužila da se o njoj kaže po koja reč. Elem, serija je snimana na dva nivoa – i to domaćim režiserima prilično polazi za rukom ukoliko se sagledaju i druga, relativno škorašnja ostvarenja, npr. Dnevnik profesora Miškovića, Crna svadba – jedan nivo prati savremenost aktera serije (početak...

Ovih dana se privodi kraju serija Kljun koja ide na TV Nova S. Iako je izazvala brojne diskusije, naročito nakon dobijanja nagrade u Kanu (u pitanju je nagrada publike), čini se da ova serija ne iskače iz krimi šablona koji je već dugo prisutan u domaćim serijama. Reč je o jednom tmurnoj i turobnoj atmosferi domaćih krimi priča, koje često prate surove scene nasilja, ulični obračuni bandi, trgovina drogom, krađa elitnih automobila itd. Iako tematski odskače od ovog krimi šablona, serija Kljun obijuje jednim tmurnim raspoloženjem i čestim preispitivanjima glavne junakinje, koja se priseća svoje neprijatne prošlosti u pokušuju da reši slujačeve povezanih ubistava i samoubistava, kao i tendenciozne nestanke migrantske dece. Paralelno sa ovom intimnom pričom – policajke u srednjim godina koja nezadovoljna brakom ulazi u privremenu romansu sa lokalnim novinarom – serija prikazuje jedan paranoidni mehanizam kontrole paramilitarne organizacija koja koristi „trgovinu ljudima“ kao paravan za...

Nema sumnje da su Lukasovi Zvezdani ratovi (Star Wars) jedno od najveličanstvenijih ostvarenja u području naučne-fantastike u poslednjih pedeset godina. Reč je o serijalu koji je dugi niz godina očaravao svoju publiku, a koja se merila u milionima poklonika širom sveta. Odakle tolika popularnost Ratova zvezda? Na ovim strana ćemo pokušati ukazati na nekakve specifičnosti ovog serijala i njegovu povezanost sa društvenom situacijom toga doba. Iako se radnja serijala odvija u nekoj stranoj galaksiji i to nekoliko hiljada godina u budućnosti, aluzije na sadašnjost su više nego očigledne. Interesantno je, ali to nije nikakva novina kada su u pitanju franšize, da su Zvezdani ratovi snimani unazad, Prvi serijal je obuhvatio posledenje tri epizode, dok je drugi serijal – nastao nekih trideset godina nakon Nove nade (Star Wars: Episode IV - A New Hope 1977) – predstavljao prvi tri epizode. To je zapravo klasičan pristup velikih franšiza da se radnja prvog serijala projektuje u najdalju budućnos...

Puno prašine se prošlih dana podiglo oko filma Dara iz Jasenovca. Naravno, i ovog puta mene uošte ne zanima film, nego bi se bavio analizom događaja koji su pokrenuti povodom samog filma. Verovatno nije slučajno što je baš u ovom trenutku bio prikazan film na RTS-u i što je nakon toga usledila gomila tabloidnih napisa o novodnim „prikrivanjima ratnih zločina u Jasenovcu“. Čak, ono što je u filmu bilo naročito istaknuto, naglasak tabloidne štampe nije na zločinima, nego na zločinima nad Srbima i istini o njima koja se godinama unazad potiskivala. Sve ove napise treba čitati kao deo simptoma – tu ne pomaže suočavanje bolesnika sa činjenicama – jer je očigledno da bolesniku nije do zdravlja, nego da treba razloge da produži svoju bolest. A bolest u koju na tabloidi guraju je mnogo dublja i obično je povezana sa nekakvim nadolazećim političkim događajima. Mnogi u principu greše kada ovakav pristup tabloida nazivaju politikanstvom, zapravo reč je o depolitizaciji, ili kako je to svojevremen...