Mašina-proteza i mašinski spojevi

a) Uvod U ovom tekstu ćemo pokušati da ispitamo kakvi sve odnosi postoje između dva fundamentalna koncepta: koncepta želje i koncepta moći. U tom slučaju se oslanjama na dvojicu autora: Žil Delez je razvio koncep želje u saradni sa Feliksom Gatarijem u dvotomnom spisu Kapitalizam i Širofrenija ( prvi tom: Anti-Edip, drugi tom: Hiljadu platoa), dok se koncept moći odnosi na Fukoova genealoška istraživanja, a posebno na najznačajnije knjige iz toga perioda: Nadzirati i kažnjavati i Volju za znanjem (prva knjiga Istorije seksualnosti). Svoje izlaganje započinjemo elaboracijom problema mikro-aparata u Fukoovom delu. Kada se govori o tom problemu kod Fukoa onda treba imati u vidu više njegovih aspekata: više načina artikulacije samog problema. Primarni nivo je nivo iskaza. U Arheologiji znanja Fuko je iskazu dodelio vrednost istorijskog apriorija: na ravni onoga što se pojavljuje (diskursa) iskaz zadobija graničnu ulogu, postaje uslov pojavljivanja, transformanicije i nestajanja nekog obj

Kao ekonomska strategija organizacije preduzeća tejlorizam nastaje u SAD-u početkom XX veka, a najznačajniju primenu ostvaruje u automobilskoj industriji. S obzirom na to da se ustalio u Fordovim fabrikama za proizvodnju automobila, ovaj ekonomski koncept se često dovodi u vezu sa fordizmom. Iako su ih u osnovi spojili zajednički problemi, to nikako ne znači da su u pitanju identični koncepti. Naime, tejlorizam je radio na problemu uvećanja produktivnosti rada, dok je fordizam stvarao masovnog radnika. To je period čestih opstrukcija na radu i smanjivanja produktivnosti. Radnici su iz različitih razloga (straha od gubitka zaposlenja, dobre sindikalne organizovanosti itd) vršili sabotiranje radnog procesa. Budući da su sindikati veoma uspešno štitili pozicije radnika u preduzeću, ove opstrukcije na radu su postale više nego redovna pojava. Sve to je uticalo da produktivnost rada permanetno opada. Da bi izašao na kraj sa ovim problemom, tejlorizam je morao da razbije jedinstvo sindikaln

a)uvod Arheologija znanja je delo u kojem je Fuko izložio metodu primenjenu u prethodne tri knjige: Istoriji ludila u klasično doba, Rađanju klinike i Rečima i stvari. Pred sebe je postavio dva zadatka: a) eksplikacija metode, b) distanciranje u sistemu znanja. Koristiti se arheološkom metodom za njega znači usmeriti se ka istraživanju diskursa. Koliko ovaj zahtev ima veze sa Arheologijom, naučnom disciplinom koja se bavi iskopanjem i istraživanjem predmeta drevnih kultura, od koje je Fuko preuzeo naziv za svoju metodu? Arheologija na nivuo znanja (diskursa) nema isti zadatak kao ona koja istražuje starost drevnih civilizacija. Dok prva ispituje nabore i slojevitosti, naslage znanja ispod onoga što se uobičajeno naziva naukom, druga pokušava (upravo pomoću slojeva zemljišta) da odredi stepen starosti, tj. proceni poreklo nekog predmeta. Svestan ovog raskoraka Fuko pripisuje arheologiji znanja četiri zadatka: a) da ispita diskurse kao takve – diskurs nije shvaćen kao dukument, već k

Da bi objasnilo šta znači naslov ovog teksta mora se prethodno definisati smisao genealogije, a samim tim izvesti i njeno poreklo. Dakle, ko je / šta je genealogija i odakle ona vodi svoje poreklo? Umesto da se krene od istorije pojma, od imena autora koji se njome prvi koristio, može se zauzeti i jedan drugačiji pravac. Može se prosto imenovati autor koji čini glavnu referencu ovog teksta. To je Mišel Fuko. Iz toga se može izvesti sledeće pitanje: kako stoji sa genealogijom u njegovom delu? Tu se odmah naizlazi na jedan problem tehničke prirode. Ne postoji delo u kome se on posebno bavi genealogijom kao metodom. Za razliku od arheologije, koja je činila okosnicu njegovih ranijih knjiga, Istorije ludila u klasično doba, Rađanje klinike i Reči i stvari, koja je potom posebno izložena u zasebnoj knjizi Arheologija znanja, genealogija je odredila kasniju fazu njegovog istraživanja a da posebno nije izlagana. Postoje tu i tamo neke naznake, neki tragovi koji ukazuju, na poleđini ili margin