Mašina-proteza i mašinski spojevi

Ponekad se nosim idejom da je oduvek postojala samo jedna filozofija. Radi se o afirmaciji života. Sve ostalo se svodi na dekadenciju. Dekadencija je u službi vlasti, nauke, mita, istine generalno. Dekadencija je doba totalne kritike, zapravo, jedno prilično depresivno i pesimističko mišljenje, ali mišljenje kojim se koristi vlast kako bi opstala. Jer šta je cilj vlasti. Produžiti se i trajati. A traje samo ono što je afirmativno. Sa druge strane, vlast je izrazito negativna, stvara podele, sukobe, ratove. Kako nesto sto je negativno može opstati. Jedini način da negativno opstane jeste da se produži putem modela. To znaci zaposeći one afirmativne snage u čoveku i preoblikovati ih u nešto krajnje negativno. To je suština vlasti. Na taj način vlast produžuje vlastito telo. Ono što opstaje u vremenu je telo vlasti i sve to zahvaljujući dekadenciji mišljenja. Evo na poklon moje tri pesme, neka one kažu više od reči: Treba mi vreme Sutra ću već biti mrtav Kasno je večeras za reči Ostao

Elem, umoran od svega, od sadasnje situacija, od televizije, a najviše od pisanja, mada generalno više gotovo i da ne pišem. Nemam vremena, jer ljudi negde misle da se inspiracija pronalazi u samom sebi i u okolini o kojoj se piše a ja sam umoran, najviše od ponavljanja, jer se sve svodi na jednu istu stvar. Ali kako prevoditi ljudima: u govnima smo, i nema sumnje da ćemo se pre ili kasnije ugušiti u njima. Nema tu šta kome da se priča ili objašnjava. Mislim da je ljudima isuviše jasno o čemu se radi. Jedini komentar je zapravo: nemam komentara. Totalna apatija. Mada, za Grke, apatija je imala mnogo dublje značenje, naročito za stoicizam u doba helenizma, to je znacilo nekakav otpor strastima, odnosno, biti gospodar nad strastima i generalno vladati i dominirati nad stvarima koje ne zavise od nas, jer nas se i ne tiču, a sa druge strane voditi računa o stvarima koje nas se tiču, kako je to svojevremeno Epiktet izrazio. Ali na stranu sa tim, za nas je apatija postala ravna depresiji, ko

I opet kao da se vlast po ko zna koji put preračunala. Apelovala je na „Srpsku listu“ i ona je dobila svih 10 mogućih mandata u Kosovskom parlamentu. Ali da li će to biti dovoljno da se „Srpska lista“ išta pita na Kosovu i Metohiji, to je zaista dobro pitanje, naročito, nakon preliminarnih rezultata kosovskih izbora. Ispostavilo se da su pobedili oni sa kojima se najmanje računalo, kao što se i u slučaju Trampa ispostavilo da onaj na koga se najviše polagalo nade i nije bio pravi. Mnogo je tu preračuna u igri. Zapravo politika naprednjaka bi se mogla i nazvati jednom politikom preračunavanja, jer njima je doista stalo da oni nekog preglasaju, pa se u tom preglasavanju često i preračunaju. Tako je bilo i ovog puta. Sasvim je jasno da opcija koja je pobedila na izborima neće se puno ustezati oko takozvane „Srpske liste“, a moguće da neki od članova neće ni smeti da se vrate na Kosovo, da ne bi kojim slučajem završili u zatvoru. Moguće da je reč samo o insinuacijama, ali ako imamo na umu