Mašina-proteza i mašinski spojevi

Teško je danas govoriti o posledicama korone. Ali da li smo u stanju da sagledamo uzroke. Ne mislim ovde na dnevnopolitička prepucavanja velikih sila, nego na ono što bi trebalo da nas bogađa mnogo više. Pre pedeset godina svima su bila puna usta kritike totalitarizma. Ali danas kad s vremena na vreme živimo u totalitarnom društvu – pitam vas kakvo je to stanje ako država ograničava kretanje, zatvara granice, kažnjava izlaženje, stigmatizira i kategoriše građane – niko naravno da se toga seti. Jer bože, danas smo izloženi smrtonosnom virusu, o kojoj prirodi samo nagađamo, a ono što se od svih nas danas očekuje jeste solidarnost. Ne bih da ulazim u nekakva ekonomska razmatranja, mada smatram da su i ona opravdana, kako se manipuliše pojmom solidarnosti ili kako se ona koristi u sumnjive svrhe, ali me zanima kako to da smo od jednom primorani da živimo činjenicu da nam se totalitarizam nameće kao nužnost danas, kao što pre nekoliko godina neoliberalizam, odnosno globalizacija nije imala

Više nego očigledno da je epidemija korone virusa uzela maha. Ipak, govorio bih o nekakvoj sličnosti između virusa i naprednjačke vlasti. Naime, sad već mnogi lekari priznaju da još uvek ne poznaju korona virus. U početku su neki tvrdili da ovaj virus samo pripada porodici korona virusa i da osamdeset posto podseća na Sars virus. Međutim, kako se smrtnost u Italiji drastično uvećala počelo je da se govori o nekakvoj sintezi Sarsa i Ebole, naročito o uticaju Ebole gde je smrtnost naročito izražena. Slučaj Italije je čak nagovestio moguću mutaciju viruse, čime bi se donekle objasnila velika smrtnost. Jedino je sigurno, ono što već dugo znamo o virusima, da ne poseduje nikakvu postojanu strukturu i da naprosto iz domaćina u domaćina dolazi do mutacija. Upravo to pomalo podseća i na strukturu naprednjačke vlasti. Sta su naprednjaci, odnosno, Srpska napredna stranka? I kada postavljamo to pitanje mislimo kako u ideoškom tako i u strukturalnom smislu. Reč je o grupici radikala (vodećih čelni

Ovih dana nešto razmišljam o igrici GTA 5 (Grand Treft Auto V). Zapravo, mnogo je više igram nego što mislim o njoj, ali nije sad to tema o kojoj bih želeo da govorim na ovom blogu. I ne bih je povezivao sa drugim serijalima. Istina, na drugom mestu ću svakako povezati ovu igricu i njene serijale sa filmom, ali sada ne bih da govorim o tome. Dakle, o čemu je reč? Ipak, teško je započeti priču o GTA a ne pomenuti najpoznatiji serijal: Vajs Siti i San Andreas. I čini se da je ova igrica očigledno spoj oba ova serijala. Prvi je zasigurno najpopularniji, dok je drugi najobimniji serijal. GTA V je pokušaj da se ova oba serijala nadmaše. Što se tiče veličine šeme GTA V danas predstavlja najveći serijal, dok atmosfera u gradu obiluje bojama i lepom grafikom, što nakon Vajs Sitija i nije bi slučaj sa drugim serijalima, koji su posle Vajs Sitija poprimili nekakvu mračnu notu, u tom smilu GTA IV je možda i najviše otišao u krajnost. Ali ostavimo to na stranu, čini se da GTA V predstavlja izuzet

Ipak, dalek je put bio od filozofije politike do nauke o politici (politikologije). Nakon Aristotela u političkoj filozofiji se ništa bitno ne dešava sve do Makijavelija. Naravno, bilo je tu i tamo nekih tekstova koji aludiraju na političku filozofiju: Avgustinova knjiga O državi božjoj, Boetijeva Rasprava o dobrovoljnom ropstvu, Tomina Država itd. Ali, sve to skupa je malo promenilo razumevanje politike, od antičkog vremena do pojave Makijavelijevog Vladaoca. U čemu je posebnost ove knjige? Mnogi su pisali priručnike vladarima, ali ni jedan priručnik nije tako odjeknuo u javnosti kao Makijavelijev Vladalac. Čak i Makijavelija Rasprava o prvoj dekadi Tita Livija pala je potpuno u senu Vladaoca. Brojne teze su se ređale o Makijaveliju i sve skupa stvarale su i nekakvu političku sliku o njemu kao o makijavelisti, ogorčenom nacionalisti, latentnom republikancu, ali i političkom realisti (Lefor 2003). To je razlog zašto je danas teško reći gotovo nešto novo o Makijaveliju. Svi ti govori o

Ovo drugo i drugačije lice filozofije možemo posmatrati još od ranog perioda antike. Reč je o tome da je filozofija u antičko doba predstavljala nekakvu distancu spram politike i vlasti. O kakvoj se distanci ovde radi? Blizina filozofije i vlasti nije upitna. Prvi filozofi tzv. fizičari su poreklom bili iz aristokratskih porodica i po prirodi stvari su bili upućeni u politiku. Priče govore da je Tales jednom prilikom savetovao svoje sugrađane da osnoju veće u gradu Teju, koji se nalazi u sredini Jonije kako bi ojačali politički savez među drugim gradovima i tako se suprostavili osvajačima. (Dils, 1983: 68) Heraklit je odbio da napiše zakone svojim sugrađanima, poručivši im: „Dobro bi učinili Efežani da se svi odrasli redom objese i nedoraslima ostave grad, koji Hermodora, svoga najboljeg čoveka, protjeraše (...)“. (Ibid., 141) Nasuprot tome Parmenid je svojim sugrađanima poklonio zakone da bi, nekoliko decenija kasnije, njegov učenik Zenon skončao u strašnim mukama i to od ruku jedno