Mašina-proteza i mašinski spojevi

Rana faza mita o mladosti U tehničkom smislu najznačajniji doprinos novog talasa je bio na polju montaže. Ali to je otvorilo pitanje novog i estetskog prilaza svetu filma. Zadivljujuće slike urbanog eksterijera, brzi i jednostavni kadrovi koji neprestano ulaze jedan u drugi, spontano nasilje režije izazvalo je seizmološke potrese neviđenih razmera u svetskoj kinematografiji. Tačno je da je novi talas mnogo toga naučio od neorealizma. U to vreme neorealističke tehnike su već predstavljale standardizovane kinematografske postupke, ali tehnika montaže ni izbliza nije bila tako poletna koliko to ona samo postaje sa novim talasom. Iako je u tom pogledu Godar otišao najdalje od svih predstavnika novog talasa, ova specifikacija u pogledu stila nikako ne utiče na činjenicu da su prvi filmovi ovog pravca nastajali u nekakvom kolektivnom raspoloženju. U tome leži jedan od razloga zašto se na primer u Rivijetovom filmu Pariz pripada nama (Paris nous appartient, 1961) kao statisti u nekim scenama

Razvoj posleratnog evropskog bioskopa, sredinom XX-og veka, u mnogome biva uslovljen pojavom novih filmski pravaca (neorealizam, 1943; novi talas, 1959; novi nemački bioskop, 1968. itd.). Ovu prekretnicu u razvoju filma Delez je imenovao transformacijom klasične slike (slika-kretanje) u modernu sliku (slika-vreme). Prva slika izražava kretanje (ekpresija, akcija, delovanje), druga prikazuje samorefleksiju (mišljenje). Na taj način evropski film nastaje kao potreba kinematografije da misli sebe samu. Samoreferetnost postaje jedna od osnovnih odlika evropske kinematografije. To je zapravo era nastanka autorskog filma. Koje su njegove osnovne karakteristike? Tomas Elsaser (Thomas Ellsasser), renomirani nemački istoričar filma, ističe da je identitet evropskog filma stvoren u neprijateljstvu spram holivudske filmske industrije. U pitanju je predratni i posleratni Holivud, tzv. klasični period u razvoju Holivuda. Upravo iz tog razloga evropski film teži da iskaže visoku kulturu, nasuprot k

Novi totalitarizam Kao posledica Hladnog rata filmovi o totalitarizmu su bili često ekploatisani u Holivudu. Ipak, čini se da se nešto promenilo u njihovoj projekciji krajem 1970-ih. Već ranije je bilo reči o Godarovom Filmu Alfagrad, tu je totalitarizam predstavljen kao savremeni fenomen bez obzira sa koje strane „gvozdene zavese“ da dolazi, i prevashodno je bio vezan za birokratsko upravljanje na naučnotehničkim osnovama. Sličan pristup imao je i Lukasov film THX 1138 (1971), film koji je zbog svoje tamne vizije budućnosti, kao i ekplicitnih scena golotinje i nasilja dobio cenzorski rejting, a što se delimično odrazilo i na blagajnama budući da nije bio posećen u dovoljnoj meri i pored toga što je dobio pozitivnu ocenu kritike. Tamna vizija budućnosti, uniforni i jednolični pojedinci, scenografija u belom (što podseća na duševne bolnice) i ljudi ošišani „do glave“ (što asocira na zatvor), upotreba psihoaktivnih supstanci da bi se suzbila osećanja i policijski androidi „sa dobrim name