Mašina-proteza i mašinski spojevi

Uvod Nećemo pogrešiti ako kažemo da u istoriji mišljenja postoje važnije i manje važne knjige. Više ćemo pogrešiti ako pokušamo da određenu knjigu suprotstavimo nekoj drugoj, budući da se čini da naša konstatacija može važiti podjednako za bilo koju knjigu. Izgleda da postoji nekoliko faktora na osnovu kojih može da se odredi važnost neke knjige. Ponekad to mogu biti akademski kriterijumi, ali i mnjenja čitalačke publike, istorijska posredovanost nekog dela, kao i mišljenje samog autora itd. U svakom slučaju ovim pitanjem se otvara jedna prilično komplikovana hermenautička diskusija koja i do dan danas nije zaključena, a čije je osnovno pitanje zapravo sledeće: kako razumeti nekog autora i njegovo delo? Čak i onda kada osporavamo mogućnost postojanja autora i njegovog jedinstvenog dela ili ga shvatamo kao zajednički imenitelj za različite ideje, kretanja i bifurkacije u samom tekstu ili zbiru tekstova, mi ipak do kraja ne možemo da ostanemo ravnodušni spram ovog pitanja. Ako pristupimo

Ovih dana se privodi kraju serija Kljun koja ide na TV Nova S. Iako je izazvala brojne diskusije, naročito nakon dobijanja nagrade u Kanu (u pitanju je nagrada publike), čini se da ova serija ne iskače iz krimi šablona koji je već dugo prisutan u domaćim serijama. Reč je o jednom tmurnoj i turobnoj atmosferi domaćih krimi priča, koje često prate surove scene nasilja, ulični obračuni bandi, trgovina drogom, krađa elitnih automobila itd. Iako tematski odskače od ovog krimi šablona, serija Kljun obijuje jednim tmurnim raspoloženjem i čestim preispitivanjima glavne junakinje, koja se priseća svoje neprijatne prošlosti u pokušuju da reši slujačeve povezanih ubistava i samoubistava, kao i tendenciozne nestanke migrantske dece. Paralelno sa ovom intimnom pričom – policajke u srednjim godina koja nezadovoljna brakom ulazi u privremenu romansu sa lokalnim novinarom – serija prikazuje jedan paranoidni mehanizam kontrole paramilitarne organizacija koja koristi „trgovinu ljudima“ kao paravan za

f) posredni i preobraženi oblici Ratnička društva su ona koja celinu svoga društvenog kapitala investiraju u ratničkim pohodima. Ona posreduju između velikih istočnačkih carstava i malih plemenskih organizacija. Ona su nomadska, u smislu da se nalaze u stalnom pokretu, što znači da celinu ratne opreme nose sa sobom. U starom svetu one predstavljaju stalnu pretnju za oba modela društvene organizacije (despotski i plemenski), zato što ne poseduju sopstvenu teritoriju na kojoj se nastanjuju nego lutaju od mesta do mesta, šireći pustoš gde god da protutnjaju. Despotski sistem ih ponekad uzima u svoje redove, ali to je uvek privremen savez, budući da je on uzročnik ratničkih društava. U središtu starog sveta nastaje jedna stalna opasnost od ovih ratnih tvorevina koje se suprotstavljaju imperijalnoj vladavini. Iz toga razloga su istočnjačke despotije težile da ove nomatske ratničke tvorevine potisnu daleko izvan svoje teritorije, ili da im nametnu saveze koji će ih postepeno prilagoditi sed

STRAST ZA SEKSOM a) uvod U tekstu pod naslovom Tri rasprave o seksualnoj teoriji Frojd piše: „Sa nastupanjem puberteta počinju promene koje treba da prevedu infantilni seksualni život u njegov konačni, normalan oblik. Seksualni nagon je do sada bio pretežno autoerotski, a sada nalazi seksualni objekt. (...) Sada je dat novi seksualni cilj, ka čijem postizanju teže svi parcijalni nagoni, dok se erogene zone potčinjavaju prvenstvu genitalne zone. (...) Seksualni nagon sada se stavlja u službu funkcije razmnožavanja“. To je teks u kojem Frojd razmatra posebnu kategoriju lica, koja se u seksualnoj teoriji, kao uostalom i svekolikoj dotadašnjoj kliničkoj praksi, označavaju imenom introvertnih osoba. Namera psihoanalaze je da na osnovu sopstvenog psihoterapeutskog iskustva objasni ove pojave. Međutim, stvarni značaj ovog teksta se ogleda u nečemu drugom. U njemu se naglašava povezanost "normalnog seksualnog iskustva" i biološke reprodukcije. Da bi objasnila poreklo poremećaja