Mašina-proteza i mašinski spojevi

Voleo bih da malo prokomentarišemo seriju Dr. Haus.Ono o čemu ne bih želeo da govorim jeste format i istorijat serije. Mnogo toga je već rečeno o sličnosti Dr. Hausa i Šerloka Homsa, sličnost se odaje već u nazivima njihovim imena, postojanje zajedničkog prijatelja, koji čak nosi i isto prezime (Vilson), a o sličnosti karaktera i ludnosti logičkog zaključivanja ne treba ni govoriti. Poznato je da su kriminalističke teme veoma inpirativne televiziji i da postoje brojne serije sličnog šablona, isto kao što je poznato da je televizjija, opet ne slučajno, zainteresovana za teme crne hronike koje veoma pedantno obrađuje, bilo da je reč o rekonstrukciji istinitih događaja u obliku dokumentarca ili serijskog programa. Bilo kako bilo serija Dr. Haus po tome pitanju nikako ne odskače od drugih serija sličnog formata – čak i ako je ovde reč o medicini – ipak se dijagnostički način rada Hausovog tima ne razlikuje puno od istražnog postupka policije. Ali ni to nije tema o kojoj bi ovde volio da go

Konstrakta je iznenadila mnoge. Naizgled jednim monotonim nastupom, bez naročite trke, frke, buke i pompe uspela je da se plasira u finale Evrovizije. Ipak, taj nastup je bio sve samo ne dosadan. Tokom celog nastupa Konstrakta neprestano sedi u stolici, a jedine pokrete koje čini su one rukama, bilo da similira pranje ruku u lavoru, bilo da tapši ili podiže ruke i šake pomera polukružno (obično takve pokrete činimo kada želimo naglasiti da nekom i nisu „sve krave na broju“). Sve to je popraćeno na ogromnom video bimu koji se prikazuje iza leđa pevačice i prikazuje samo ono što ona radi rukama. Oko nje je nekakva ekipa ljudi sa peškirima oko vrata, oni je okružuju i pomažu joj prilikom izvedbe minimalističke koreografije. Njihov izgled podseća na nekakav religijski obred, i bez sumnje je to aluzija na inkviziciju. To je posebno naglašeno i poslednjim delom pesme koji ide na latinskom i koji treba da upotpuno identifikaciju. Ono što je bitan deo koreografije, a što svakako ulazi i kao za

U ovom odeljku razmatraćemo pojavu hrišćanstva. Koreni hrišćanstva se nalaze u judaizmu. Specifičnost judaizma je u tome što je to religija Jevreja. Jevreji sebe definišu samo u relaciji s Bogom, koji nema izgled, niti oblik i nosi ime JHVH-e (YHWH) – što u prevodu znači: onaj što jest (Ling 2000, 40). U Starom zavetu Bog je prisutan putem glasa, on ne pokazuje lik ali se može čuti. Na taj način se on obratio ljudima i s njima zasnovao sveti savez (zavet). Bilo je nekoliko takvih saveza (s Adamom, s Nojem, s Avramom, s Mojsijem itd.), ali je njihov ishod uglavnom bio isti, čovek se pokazao kao nedostojan ovog saveza, budući da nije bio u stanju da ispoštuje ono što je zavet od njega tražio. Prama Starom zavetu čovek je grešno biće, a krivica je sastavni deo ljudske egzistencije. Krivica nastaje kao posledica kršenja zaveta i pokazatelj je ljudske slabosti. Stari zavet u osnovi zasniva patrijarhalni model, a savez s Bogom se manifestuje i kao odnos oca i sina. U patrijarhalnom okruženj