Mašina-proteza i mašinski spojevi

Videlimo smo ranije da je pojam iskupljenja nemoguć u grčkom svetu, u kom zapravo ne postoji obećanje nekakvog „zagrobnog života“, a sudbina čoveka u osnovi je tragična, što znači da ne postoji način da se čovek oslobodi svoje sudbine, a samim tim čovek tragično biva obeležen sopstvenim grehom ili grehom svojih predaka. Iako Grčki svet ne razumeva greh u hrišćanskim pojmovima, možemo slobodno reći da takva vrsta greha ipak postoji, a ona potiče od različitog odnosa prema bogovima koji ljudima, već zavisno od naklonosti i prezira, dodeljuju sudbinu koju na kraju oni moraju da prihvate: a to ne samo da pogađa obične ljude, nego i one najbolje među njima, junake poput Edipa, Odiseja, Agamemnona itd. Sasvim drugačije stoji stvar sa hrišćanstvom, gde se pojam iskupljenja zapravo čini centralnim pojmom. Zašto je to tako? Jedan od razloga je verovatno i taj što pojam greha zauzima bitno mesto u hrišćanskoj etici. Grčka etika je zasnova na vrlini, a vrlina je nekakva sposobnost na kojoj pojedi

Reč iskupljenje često ima moralnu konotaciju. Međutim, ako pogledamo u rečnik tu ćemo pronaći raznovrsna značenja: spasiti se, odbraniti se, izbaviti se, osloboditi se, opravdati se, popraviti, okajati, ublažiti, dobiti oprost, fig. oprati se...I samo površnim pogledom možemo zaključiti da ovde moralna konotacije nije dominantna. Moralna konotacija je naročito povezana sa religijom i to posebno hrišćansvom, a gde ovu reč srećemo u smislu okajati grehe ili dobiti oprost. Ali u kom smislu iskupljenje i oslobađanje, odnosno, izbavljenje idu skupa? Čak rano hrišćansko tumačenje ove reči polazi od predstave oslobađanja i izbavljenja. Ovde se oslobađanje tumači kao vid „slobode od okova“ i to u smislu oslobađanja od ropstva. Dakle, čak veza između slobode i ropstva, još u ovom ranom hrišćanskom tumačenju ostaje dosta jaka, iako se u sledećem koraku oslobađanje povezuje sa spasenjem. To znači da osloboditi se (okova) istovremeno znači i spasenje (duše). Gnosticizam takođe povezuje ove dve reč