Mašina-proteza i mašinski spojevi

Na početku istorijskog razvoja uvek se nalazila neka suverena instanca: bilo da istorija započinje mitom (stara Grčka) ili da je stvara Bog (Stari zavet). U drevno doba mitovi su često obavljali funkciju koju danas vrši nauka: to su bile priče o poreklu ljudi, bogova, kosmosa itd. Suštinsko u mitu je bilo održati verovanje u konačni smisao svega što jeste. Mit nije dozvoljavao pitanja, on je prosto davao odgovore. Suštinsko u mitu jeste to da je on bio zaokružena slika stvarnosti. Nije bilo moguće iskoračiti iz mita, jer mit nije samo objašnjavao ono što je bilo nego isto tako i ono što će biti. U mitu je celokupna stvarnost zahvaćena na mitski način: sve je deo priče i od svega na kraju ostaju samo priče. Mitovi su kao drevni spomenici. Oni su bili ogledalo antičke suverenosti i putem njih ona je težila da se produži u vremenu (trajanje). U čemu se mit razlikuje od savremenih medija? Moć je u doba mitova dolazila iz prošlosti – arhajskog perioda – i vodila budućim događajima. Produžit

Uvek sam bio u problemu kada je trebalo napisati uvod za nešto. Tu se postavlja pitanje: kako i sa kojim pravom nekog uvoditi u neki problem, materiju, tekst ili knjigu? To je kao neki oblik posvećenja u znanje, inicijacije. Ipak, često su uvodi neophodna pojava. To je slučaj sa ovom knjigom. Ona je zamisljena kao komentar na prethodnu knjigu i uvod se ovde nemeće kao nešto posve prirodno. Reč je o knjizi Modeli ili iskustva. Zašto bi jedna knjiga zahtevala komentar u obliku nove knjige? Da li to znači da nije posve jasna, da je nedorečena ili u fragmentima? U doba inkvizicije komentari su imali snagu sudskog izvršenja. Koliko se naše vreme promenilo od tada? Dvadeseti vek je zasigurno bio vek Gulaga i koncentracionih logora. Vek omeđenih kutija, serija sa različitim kodovima. Kako tu pronaći vlastito mesto? Kako stvoriti mesto za jednu knjigu? Knjige nisu više u modi kao što su bile pre pedeset i više godina. Ljudi se danas više bave filmom, muzikom, televizijom, internetom, nego što