Mašina-proteza i mašinski spojevi

Prošli vikend okupili smo se na seminaru sociologa i onih koji predaju sociologiju sa pravima građana: to smo bili samo ja i jedna koleginica (pravnica)...Predavači su uglavnom bili pedagozi i psiholozi, bilo je i sociologa, ali tek jedna koleginica je samo radila u školi, dok su ostali odavno prešli da rade po raznim zavodima i da saradjuju sa institutima, daleko od svakodnevnih problema koji muče nas u školi. Pri čemu oni znaju šta je škola nekad, a šta bi trebalo da bude danas. Naravno, govorili su nam o kompetencijama, kako mi više ne poučavamo učenike znanju, ne tovimo ih informacijama, nego ih pripremamo za život, i to ne samo u struci, nego za nekakvu besomučnu tržišnu utakmicu u kojoj se traže sposobnosti, fleksibilnost, aktivnost i saradnja sa okolinom itd. Sve su oni to lepo razložili kao i one njihove K1, K2, K3, K4 itd. I pokušali na jednostavnim primerima da pokažu sta se od učenika očekuje, kada merimo znanje, kada stavove, kada vrednosti, kada sposobnosti itd. Više nije

Ovih dana nešto razmišljam o hrvatskim sapunicama. Zapravo, nije reč doslovno o sapunicama, bar ne o onim latinoameričkim, možda, pre turskim, ali to toliko i ne pratim pa ne bih o tome ni da govorim. Elem, latinoameričke sapunice su nešto poput bajke, mislim, dosta ima fantastičnog i nerealnog sadržaja (npr. sirota devojka oktriva da je vanbračna ćerka nekog bogataša), dok su ove hrvatske sapunice dosta realne, i zasnivaju priču na nekakvim svakodnevnim životnim okolnostima.Na kraju krajeva, relativno dobar status na IMDB ukazuje da je reč o serijama koje zavređuju pažnju. Ovde pre svega mislim na tri serije skorijeg datuma: Kud puklo da puklo (2014-2016, ocena na IMDB 7,2), Na granici (2018-2019, ocena 7,4) i Kumovi (2022, ocena 6,4). Kao i kod svake sapunice i ovde je u središtu nekakava romansa, a to je ono što često može da zavara da je reč o sapunici, ali se ovde zapravo radi o klasičnom sitkomu. Zapravo, ovde su sitkom i sapunica nekako pomešani, sa jedne strane to omogućava ve