Mašina-proteza i mašinski spojevi

Ko je ubio Dušana Makavejeva? Teško pitanje. Moglo bi se postaviti za svakog od nas. Ipak, ako pitate policiju ona će vam reći da je to ipak zavera komunističke bagre i da Makavejeva niko nije ubio, čovek je umro, to je činjenica, prirodnom smrću, u dobokoj starosti (da ne kažemo pred sam kraj svog života). I to je činjenica. Jedna u nizu činjenica, koja ga je možda i dokrajčila, koja ga je na kraju i ubila. Da iza njegove smrti nije postojala nikakva zavera, da je prosto čovek odapeo, kao i svako od nas. Ali, ponekad se desi da mi i pobrkamo činjenice. A onda statistika bude i bolja, to voli naša policija, a i drugi upravljači sveta... što bi rekao Džoker iz Nolanove serije o Betmenu, svetom danas upravlja haos i to je smisao vlasti danas... stvoriti haos...dakle, vladavina cinjenica je zapravo vladavina haosa. A u tom haosu Makavejev je umro prirodnom smrću, on zapravo nije ubijen, što je jedna notorna i licemerna laž. Ne samo da su ga ubili onda kada je bio spreman za nas, svoju p

Reč je o Miljani Kulić. Ona je svojevremeno radila kao konobarica, skolu je zavrsavala vanredno nakon rijalitija, usla je prvo u Maldive na TV-Hepi, a potom i u Porove, bila je jedna od najviše nominovanih, pratio je glas provokatora i lopova, igrača koji igra veoma nisko i podlo, kružile su priče da se gotovo skidala iza kamera i masturbirala dok je emisija išla uživo iz studija i to samo da bi isprovocirala svoje protivnike, ali je imala uvek dosta glasaća - zapravo nikada previše ali uvek dovoljno da je održavaju "rijaliti" živom, i pojavljivala se kao "neko iz naroda", svojevremeno je bila fanatik Grand šoua, da je u Americi verovatno bi postala neka od onih tzv. grupi devojaka, ovako je obuzeta tom pomamom često maltretirala neke od predstavnika tzv. grand zvezdica, dolazila im na kuću i dobijala sudske zabrane prilaza, da bi na kraju dobila dete u rijalitiju i pritom završila u Zadrugi 2, sve sa bebom i majkom, među svim tim kulturkapitalistima lake zabave,

Istorija često zna da bude surova prema svojoj deci, a mnogi od njim često svojom pojavom podsećaju jedni na druge. Tako na primer nedavni slučaj SNS-a mnogo podseća na doba ranog hrišćanstva I to u vreme apologeta. Ono što je apologetima bio problem tada veoma podseća na SNS danas. Naravno, kada su u pitanju anologije one I nisu često najprecizniji način da se nešto objasni, ali može da posluši kao zanimljivo pedagoško štivo. Elem, o čemu je reč? Problem koji se postavio pred apologete bio je taj kako inkorporirati u sebe antičku filozofiju a da to istovremeno ne izgleda kao jedan vid očigledne “krađe”. Ono što su apologeti smislili naizgled nije ništa originalno ali je radilo u praksi: “krađu” je moguće izbeći samo ukoliko I sam kradeš od lopova. Da bi to postigli neophodno je bilo antičke filozofe proglasiti plagiratorima I kradljivcima, a to su oni uspeli tako što su ukazivali da antička filozofija (koju su oni upoznavali uglavnom putem priručnika, a ne izvornih dela) nije nikakvo