Mašina-proteza i mašinski spojevi

Nove godine su obično vreme za sređivanje računa. Naša očekivanja, aspiracije i nade sada postaju predmet propitivanja, a često se pitamo ima li smisla „terati po svom“ i dalje, ili treba nešto menjati u svom životu. Politička situacija u svetu nije nam išla naročito na ruku: rat u Ukrajini se nastavlja nesmanjenom žestinom, novo ratište je otvoreno i u pojasu Gaze i to sa brojnim civilnim žrtvama (uglavnom žene i deca), ali šlag na tortu su definitivno bili izbori u Srbiji od 17. decembra. Rezultat izbora je poražavajući u svakom smislu, ispostavilo se da je SNS osvojio većinu na republičkom nivou, a ima mogućnost, ukoliko grupa građana okupljena oko lekara Nestorovića da svoj pristanak, da osvoji većinu i na beogradskim izborima. Ipak, opozicija „Srbija protiv nasilja“ nije se zadovoljila takvom situacijom, oni smatraju da su izbori „pokradeni“ zbog čega su stupili u štrajk, a neki od aktivista i u štrajk glađu (Tepić, Aleksić i dr.). Opozicija je prvobitno ustala protiv beogradskih

Stalno se pravdam kako više neću da govorim o dnevnoj politici, ali ne vredi, događaji su ipak jači od mene. Kažem događaji, mada se čini da se ništa bitno nije promenilo u domaćoj politici već trideset godina. I verovatno će biti u pravu oni koji tako misli, ali opet potreba za komentarom ne jenjava, naročito danas, kada se čini da smo na rubu propadanja u svakom smislu. Naravno, nije mi namera da budem naročito teatralan, čini se da smo mi na rubu propadanja od svoga postanka – kada kažem mi obično mislim na ljude sa ovih prostora bilo pod kojim imenom da se „skrivaju“, potpuno je nebitno i kojem narodu pripadaju – možda nas to generalno i održava u životu. Elem, ne bih da ulazim u nekakvu međunacionalnu polemiku, naročito sada pred izbore, ali bih ipak zapazio jednu bitnu stvar – bitnu, vezano za izbore, dakako: reč je o poziciji liberala, sa koje god strane da dolaze. Neki bi rekli, parafraziram, „liberali, ništa novo pod suncem“ i doista se čini tako. Naravno, ko o čemu oni o jed