Mašina-proteza i mašinski spojevi

Sukob između sistema i pojedinca Ovo je možda opšte mesto naučne fantastike i akcionog filma, a da uporište ima u filmovima novog Holivuda (Markovac, 2015: 50-70). To je istovremeno tema u kojoj teorija zavere i najviše dolazi do izražaja. Gotovo da nema ni jednog naučno fantastičnog i akcionog filma iz tog perioda a da on za predmet nije uzeo temu zavere. Videli smo ranije kako stvari stoje sa majstorom teorije zavere na filmu – Brajanom de Palmom. Retko da se i može naći neki njegov film, naročito iz ranog perioda, a da se on ovom temom ne bavi na svojevrstan način. Ovde nas međutim zanimaju i drugi filmovi od kojih ćemo navesti neka kultna ostvarenja, bilo da je u pitanju akcija ili naučna fantastika: Osmi putnik 1-2, Predator, Totalni opoziv, Rambo 1-2, Umri muški, Terminator 2, Stvor i dr. Sukob između pojedinca i sistema je pokretač akcionog filma i naučne fantastike utoliko što najčešće upućuje na neku zaveru moćnih političkih institucija i poslovnih lobija uperenu protiv usaml

Pojava novih negativaca i novih imaginarnih stvorenja Kada je reč o pojavi novih negativaca i novih imaginarnih stvorenja u SF-u, hororu i akcionom filmu u periodu o kom ovde govorimo, onda se tu zaista radi o velikoj lepezi novih likova: od zombija i terminatora, do gremlina, predatora, tuđina i serijkih ubica (Majersa, Džejsona, Fredi Krugera i dr.). Kao da su u senku pala neka stara imanigarna stvorenja horora (vampiri, veštice, vukodlaci, frankenštajnovo čudovište itd.) – mada njihova eksploatacija neće prestati nego će čak dovesti do jedne simbioze svega i svačega, tako karakteristične za savremenu kinematografiju – a da su se istovremeno pojavila neka nova stvorenja koja mogu imati veze sa razvojem nauke i tehnike (robokap i terminator), ali ne nužne: gremlini, predatori, tuđini, zombiji itd. Pošteno bi bilo reći da već u ovo doba dolazi do mešanja žanrova, najpre horora i naučne fantastike, a onda trilera i horora. Filmovi poput Osmog putnika, Stvora, čak bih dodao i Terminatora

U ovom poglavlju ćemo se truditi da potanko analizimo određene filmove već prema nekim predmetnim odrednicama i temama koje se u njima obrađuju. Autori koji nas u tom pogledu zanimaju su sledeći: Džorž Romero , Džon Karpenter , Ridli Skot , Džo Dante , Georg Miler , Džejms Kamerun , Ves Kraven , Džon Mektjernan , Pol Verhoeven i dr . Mnogi od ovih autora su se isprobali u različitim žanrovima, a što naročito otežava pristup pojedinim pitanjima i problemima. Stoga ćemo se mi pre svega fokusirati na nekoliko tematskih celina i unutar njih pokušati da izložimo naročite osobenosti nekih autora, dok ćemo druge razmatrati zasebno ili u sklopu neke druge tematske celine. O kakvim tematskim celinama je ovde reč? Postoji nekoliko takvih tematskih celina kao što su: problem naučnotehničkog progresa, pojava novih negativaca i novih imaginarnih stvorenja, sukob na relaciji sistem-pojedinac, savez između predstavnika zakona i kriminala, opasnost od novog totalitarizma. Problem naučnotehničkog na

Novi Holivud je napravio odlučan proboj početkom 1970-ih godina, kada se javljaju mnoga poznata imena iz sveta glume: Al Paćino, Robert De Niro, Fej Danavej, Džek Nikolson, Džin Hekman, Meril Strip, Harison Ford, Šeli Dival, Klint Istvud, Džef Bridžiz, Liza Mineli, Donald Saderland i dr. U filmovima Novog Holivuda, kod Altmana i Rafelsona , po prvi put je nastupio i Arnold Švajceneger, afirminisani austrijski bodibilder, a kasnije zvezda akcionih holivudskih filmova osamdesetih i devedesetih godina. U tom periodu se pojavljuju režiseri koji će postati nadaleko poznati svojim filmskih ostvarenjima sedamdesetih i osamdesetih, bilo da je u pitanju triler, avanturistički film, akcija, ili naučna fantastika: Džordž Lukas , Stiven Spilberg , Frensis Ford Kopola. Njihova imena su se još više proslavila u produkcijskoj delatnosti, u kojoj su dominirala tokom osamdesetih i devedeset godina, stvarajući velike epske, akcione i avanturističke sage. Serijali Ratova zvezda (Star Wars), Indijane Džo

Kao centar filmske industrije u SAD-u Holivud je imao svojih uspona i padova. Setimo se samo ranih 20-ih godina XX veka i sistema studija, po čemu je Holivud postao prepoznatljiv u svetu, sve do sredine šezdesetih kada se ovaj sistem transformiše u niz malih nezavisnih produkcija, da bi početkom osamdesetih, ukrupnjavanjem kapitala u filmskoj industriji, nastale gigantske multinacionalne kompanije koje i danas poznajemo. Strukturalnu transfomaciju holivuda od studijskog snimanja do nezavisne produkcije i velikih multinacionalnih korporacije možemo istorijski označiti i kao transformaciju od klasičnog ka modernom i postmodernom Holivudu (Kuk 2005, 2007, 2007a). To je jedna strana priče koja nas u ovom trenutku toliko i ne zanima. Mnogi bi to nazvali i tehničkom stranom filma. Ono što može predstavljati problem u ovom slučaju jeste specifičnost filma koji za razliku od tradicionalne umetnosti nije nezavistan od tehničkih promena koje čine bitnu stranu njegovog razvoja. To se može pratiti