Mašina-proteza i mašinski spojevi

Epidemija kuge je imala nesagledive posledice na privredni razvoj srednjevekovne Evrope. Ne postoje precizne statistike ali se pretpostavlja da je evropsko stanovništvo u proseku smanjeno za trideset, ako ne i za pedeset procenata. (Doren 2005, 145) Epidemija je opustošila mnoge gradove, a njive su vremenom ponovo pretvorene u šume. Obradivog zemljišta je bilo na pretek, a cene nadnica su drastično skočile. Iako su države težile da restriktivnim zakonima ograniče visinu nadnica, njihov uspeh je u tom pogledu bio minimalan, a to je često izazivalo gnev seljaka i zanatlija koji su dizali ustanke širom Zapadne Evrope. (Delimo 1984, 108 i dalje). Značaj Crkve u ovom periodu takođe je opao, mnogi manastiri su bili desetkovani kugom, dok su sveštenici putovali gradovima i najavljivali skori smak sveta. U takvoj situaciji svako je gledao da iskoristi svoju priliku: kraljevi i kneževi da prošire teritoriju, zanatlije i seljaci da očuvaju visoke nadnice, trgovci da pronađu nove pomorske puteve

U ovom poglavlju se bavimo problemom krstaških ratova. Epoha krstaških ratova se u literaturi označava i kao uspon Evrope u srednjem veku (Trevor-Roper, 2009). U čuvenoj studiji o ovom pitanju Mark Bloh je razmatrao "dva razdoblja feudalizma" (Bloh 2001). U prvom razdoblju (od VII do X veka) vlada opšta pometenost i nesigurnost: najezde kopnenih (Mađari) i vodenih nomada (Vikinzi), uspon islama, dok u drugom razdoblju (od XI do XIV veka) dolazi do stabilizacije, rasta stanovništva i ekspanzije hrišćanstva (krstaški ratovi). Padom Zapadnog rimskog carstva (476) u Evropi je stvoreno jedno stanje totalne nesigurnosti. Veliki centri moći su se nalazili na Istoku (Vizantija i Persija), dok su Evropom harale nomadske najezde. U Evropi je jedini postojan centar moći bila Crkva, koja je težila da putem hristinijanizacije nomadskih plemana obezbedi relativnu stabilnost evropskog političkog prostora. Učvršćujući hrišćansku veru među Germanima i jačajući političke saveze porodičnim vez

Nisam planirao da komentarišem nedavne izbore u Srbiji, ali nisam uspeo ni da se uzdržim, jer kako odoleti utisku? Priznajem da me je iznenadila velika izlaznost (tek nekih 58 posto – govoreći uopšteno), ali to nije glavni razlog mog oglašavanja. Reč je o jednoj simpatičnoj situaciji, simpatičnoj do bola, dakako! Nije samo problem to što je beograd u pat poziciji i što ga verovatno čekaju novi izbori, ili tek nekakva manjinska odbornička skupština koja nikom nije u interesu, ni vlasti ni opoziciji. Naravno, ono što je mnoge iznenadilo jeste razgovor Vučića i Đilasa. Vučić je u veče izbora najavio taj razgovor, ali ga tada niko još nije uzimao ozbiljno. Ipak treba razmisliti o jednoj stvari. Izbori su pokazali veliki rast desnice. To nije iznenađenje, ali svakako iznenađuje činjenica da je opozicija na desnici osvojila i dobar deo glasačkog tela vlasti, a naročito glasača SNS-a. Ali, desni diskurs ne iznenađuju, uprkos čuđenjima bivšeg-budućeg predsednika, budući da su mediji generalno

Pod biopolitikom se ovde podrazumeva okolnost da je ulog političkih borbi postao život (Fuko 1978). To znači da je suverenu mašinu (moć nad smrti) smenila kapitalistička mašina (moć nad životom). Šta to konkretno znači? Cilj moći više nije smrt – ukoliko se vlada smrću utoliko se može dodeliti život – nego život (meta politike je život kao uvećanje vlastitih snaga i moći). Zašto kapitalistička mašina sprovodi vlast nad životom? Ranije je bilo reči o tome da su humanističke nauke nastale na podlozi figure rada, života i jezika. Nedostatak jezika je u tome što on nije uspeo da obrazuje postojanu strukturu – što se desilo životu (na osnovu organizacije) i radu (putem proizvodnje) – nego je ostao u jednom prostoru raspršenosti koji danas naseljava literatura. Ono što nas ovde zanima jeste da odgovorimo na pitanje kako je kapitalistička mašina za predmet svoga staranja uzela život? Ukoliko je cilj kapitalističke mašine permanentno uvećanje viška vrednosti utoliko život mora postati konstan

Na koji način dolazi do pucanja suverenog tela? Vekovima je suvereno telo jačalo migracije koje su iz Evrope odlazile za Novi svet. Priliv kapitala nije samo dolazio u Evropu, nego je on isto tako iz nje i odlazio (npr. Sjedinjene Američke Države). Kao ostrvska zemlja Engleska je po tom pitanju paradigmatična, budući da se tamo po prvi put osamostalila kapitalistička mašina. Borbe za njeno osamostaljene traju od sredina XVIII veka, a Engleska je jedinstvena po tome što je bila jedna od prvih zemalja u kojoj su se odigrale čak dve političke revolucije (Engleski građanski rat; 1642–1651, Slavna revolucija ili Revolucija bez krvi; 1688). Engleska je takođe bila poznata po industrijskoj revoluciji, otkriću parne mašine – Džems Vat (1736–1819) je usavršio parnu mašinu 1764. godine – i masovnoj tekstilnoj proizvodnji. Tekstilna industija u Engleskoj je bila prilagođena masovnoj potrošnji i po tome se ona razlikovala od industrije svile koja je pretežno proizvodila luksuznu robu. Kao većina