Mašina-proteza i mašinski spojevi

У чему је значај Парсонсове теорије? Не може се рећи да је ова теорија имала неког већег утицаја на југословенску социологију, будући да је тамо доминантну улогу имао марксистички приступ, а који је потпуно супротан функционализму и насупрот друштвеној интеграцији он наглашава улогу друштвеног комфликта. Ипак, ствари никад нису тако једноставне како на први поглед изгледају. У односу на критичаре социјализма, у које убрајамо и Парсонсов функционализам, југословенска социологија и даље задржава један комфликтни приступ, иако се при анализи социјалистичког друштва служи једним функционалистичким речником који поништава класне комфликте, будући да је реч о бескласном друштву. И ту долазимо до озбиљног проблема. Чини се да је југословенска социологија у том смислу већи следбеник функционализма и од самог Парсонса. Пре свега, Парсонсове друштвене функције (економско – адаптација, политичко – постављање циљева, друштвено – интеграција и културно – одржавање образаца) у основи су веома лако п

Крај Другог светског рата југословенски социјализам дочекао је на страни победника. Неформално социјалистичка држава је створена још за време рата (у Јајцу 1943. године), а као савезница великих сила (СССР-а, Велике Британије и САД-а) она је стекла веома велики углед у свету, али је за то поднела и велике жртве и то нарочито на крају рата (Сремски фронт). Иако је изгледало да је све сјајно, након рата млада југословенска социјалистичка република се суочавала са бројним проблемима, од којих су најбитнији били: ратна разарања, сиромаштво, економска заосталост, неједнаки привредни развој, велика неписменост становништва итд. Немачка повлачења су била позната по томе да су иза себе остављала велика разарања, како би уништила све расположиве ресурсе савезничких снага, од индустријских постројења до железничке и путне инфраструктуре. Осим тога, у састав нове државе су ушле бројне земље: Словенија, Хрватска, Србија, Босна и Херцеговина, Црна Гора и Македонија. Многе од ових држава су самоста

Šta novo u muzičkom smislu donose 1980. godine na svetskoj sceni? To je doba kada dolazi do značajnih premena u muzičkom svetu i to upravo zahvaljujući televiziji (MTV) i muzičkim spotovima. U tom trenutku započinje transformacija muzike iz zvuka u vizuelni sadržaj. VHS tehnologija i video kasete su tome veoma puno doprinele. Sa druge strane, upotreba tehnologije i sintetičkog zvuka postaje sve učestalija, a eksperimentiše se i sa elektronskom muzikom u komercijalne svrhe. Sve to dovodi do jedne muzičke fuzije u kojoj se mešaju zvukovi i uticaji. Uticaj diska i fanka dovodi do specifične mešavine pop roka i fank roka gde dominira ritam sekcija, uz naglašenu bas liniju i pratnju sintizajzera. Gitara se koristi rif tehnikom, bilo kao ritam gitara ili u instrumentalne svrhe. Najpoznatiji predstavnici ovog zvuka su: Prins, Suvajver, Bon Džovi itd. Ne treba napominjati da su ovaj muzički zvuk usvojili i neki stariji bendovi i izvođači, bilo da su eksperimentisali sa novom formom u nekoliko

II Sredinom 1970-ih se i u svetu dešavaju bitne promene u muzičkoj industriji. Uobičajane podela u rokenrolu na meki i tvrdi zvuk sve više će hard rok odvajati od pop muzike. Nakon hard roka pojaviće se i još neke nove vrste roka poput glama i simfonia, panka i metala. Pop muzika će takođe imati svoje fuzije. Mešavina gospela, soula i ritam i bluza će početkom sedamdesetih dovesti do fanka. Dominacija ritam sekcije, uz naglašenu ulogu basa i prigušeni zvuk ritam gitare od fanka će sve više voditi ka disku, a središnje mesto zabave postaju mali prostori za igru i ples tzv. diskoteke. Disko muzika će naprativi i pravu revoluciju u modi (šljašteća odeća, pantalone zvoncare, košulje sa produženom kragnom itd.). Po prvi put se istaknutoj heteroseksualnosti hard roka suprotstavlja suptilna homoseksualnosti diska. U tom smislu disko muzika je nastavak onoga što se dešava već sa glam rokom i što vodi od prikrivenog transvestitsva (Dejvid Bouvi, Lu Rid, Njujork Dolsi itd.) do otvorene homose