KRATKA ISTORIJA EX-YU ROKA IV

Šta novo u muzičkom smislu donose 1980. godine na svetskoj sceni? To je doba kada dolazi do značajnih premena u muzičkom svetu i to upravo zahvaljujući televiziji (MTV) i muzičkim spotovima. U tom trenutku započinje transformacija muzike iz zvuka u vizuelni sadržaj. VHS tehnologija i video kasete su tome veoma puno doprinele. Sa druge strane, upotreba tehnologije i sintetičkog zvuka postaje sve učestalija, a eksperimentiše se i sa elektronskom muzikom u komercijalne svrhe. Sve to dovodi do jedne muzičke fuzije u kojoj se mešaju zvukovi i uticaji. Uticaj diska i fanka dovodi do specifične mešavine pop roka i fank roka gde dominira ritam sekcija, uz naglašenu bas liniju i pratnju sintizajzera. Gitara se koristi rif tehnikom, bilo kao ritam gitara ili u instrumentalne svrhe. Najpoznatiji predstavnici ovog zvuka su: Prins, Suvajver, Bon Džovi itd. Ne treba napominjati da su ovaj muzički zvuk usvojili i neki stariji bendovi i izvođači, bilo da su eksperimentisali sa novom formom u nekoliko pesama poput Roling Stonsa (Album: Undercover: 1983) ili da su privremeno prisvojili ovaj zvuk poput Kvina (Albumi: Hot space; 1982,The Works; 1984) i Bouvia (Album: Let’s dance, 1983). Sličan zvuk je krasio i neke bendova novog talasa kao što su Blondi i Toking heds, kao i neke mlađe bendove poput: Džejns adiksn, Fajt no more, Fišbon, Living kolora, Ret hot čili pepers itd. Engleska gotovo da se pretvara u jednu malu muzičku labaratoriju u kojoj se dešavaju mnogi muzički ekseperimenti u eri postpanka, alternative i novog talasa. Javlja se pokret novi romantizam, koji je po zvuku podsećao pomalo na pop rok ali je bio i pomalo različit od njega, naročito kada su u pitanju prekomerna upotreba semplera, sintisajzera i elektronske muzike. Najpoznatiji bendovi su: Visaž, Djuran Djuran, Špandaj baleta itd. Novi romantizam je slično panku uvodio promene i u modnom smislu, a neguje se bizarni izgled, upotreba šminke, transrodna i androgina pojava. Sve to svoju istoriju vuče iz glem roka i supkulture moda početkom sedamesetih godina prošlog veka. Paradoksalno, dok je Bouvi tražio markantni i izrazito mačo izraz – hvatajući u muzičkom smislu korak sa vremenom (Stivenson: 2007) – dotle su neki novi klinci u Engleskoj ponovo nalazili inspiraciju u njegovim ranim albumima i modi koju je tada promovisao. Dominantu ulogu u postpank eri imao je bend Džoj divižn – kontroveznog naziva, u postmodernom maniru, ali i kao izraz crnog humora (sam naziv je dvosmislen utoliko što doslovno znači odeljenje za zabavu, ali se u engleskom slengu koristio i kao naziv za grupu žena koje su u koncentracionim logorima seksulano zadovoljavale naciste) – koji je ostvario veliki uticaj na dalji razvoj muzičkog zvuka u Engleskoj, iako je bio kratkog veka. Nakon samoubistva njihovog frondmena Ijana Kertisa (1980) bend je nastavio da postoji pod novim imenom (Novi poredak) i to sa promenljivim uspehom, orjentišući se uglavnom na elektronsku muziku. Zbog prirode svoje bolesti (vrsta epilipsije) Ijan Kertis je imao neprirodne gegove na sceni – kao neka vrsta kompulzivnog ponašanja – ali je to veoma podsticajno delovalo na njegovu publiku koja je to smatralo svojevrsnim plesom, ali i borbom sa samim sobom na sceni, što je veoma odgovaralo imidžu benda koji je u pesmama promovisao pesimistički životni stav. To je naravno bilo u suprotnosti sa muzikom benda, koja je naizgled izgledala vedra i puna lakih tonova, proizvedenih sintetičkim zvukom, ali je zato glas pevača bio ravan, pun bariton, koji iskazuje gorke istine i životni pesimizam jednim odmerenim i uzdržanim tonom. Najpopularnije pesme su im bile sledeće: Love will tear a us part, She’s lost control, New down fades itd. Takođe je interesantna sinkopa koju pravi ritam sekcija u pojedinim pesmama, a koja će postati noseći zvuk mnogim bendovima jugoslovenskog novog talasa. Bendovi poput Kjura i Depeš moda će biti pod velikim uticajem Džoj divižna. Posebno će Kjur insistirati na optimističnoj i vedroj melodiji koja je u totalnoj suprotnosti sa pesimizmom, ili čak i nihilozmom teksta. Kod Kjura dominantu ulogu dobija ritam gitara, koja uglavnom svira kontru na sinkopiran zvuk ritam sekcije, uz prisutan instrumentalni minimalizam. Crna garderoba, šminka, belilo na licu i razbarušena kosa postali su prepoznatljivo obležje Roberta Smita, frontmena i pevača ovog benda. Neke od poznatijih pesama su: Friday I’m in love, Lovesong, In the forest, Just like Heaven itd. Sa druge strane, bend poput Depeš moda u početku je bio pod velikim uticajem sin-popa i novog romantizma, da bi od sredine osamdesetih preuzeo ideologiju mračnog talasa. Koristi sintetizovan zvuk i elektronsku muziku kako bi u potpunosti iskazao mračna raspoloženja i pesimistički pogled na svet. Neke od najpoznatijih pesama su: Enjoy the silence, It’s no good, Persona Jesus, Policy of truth itd. Jedan od najcenjenih albuma je Violator (1987), gde su po prvi put stvorili jedan prepoznatljiv i osoben muzički stil, zasnovan na čisto elektronskom i sintetizovanom zvuku. Međutim, u poslednje vreme i oni se vraćaju električnim instrumentima (Malins, 2009). Što se tiče hevi-metala on će početi da se razvodnjava u brojnim potpravcima i to kao pauer, progresiv, spid, treš, blek, det, dum, gotik metal itd. Slična sudbina zadesiće i elektronsku muziku, koja će se takođe razviti u gomilu podžanrova: od sinpopa, elektra, tehna do hausa, dram end bejsa (džangla) itd. Pank se 1980-ih godina ponovo javlja u obliku hard kora u Latinskoj Americi. Krajem 1970-ih se u afroameričkim urbanim supkulturama rađa hip-hop, a koji će postati popularan tek 1990-ih i to sa gang-repom. Istovremeno se početkom 1990-ih obnavlja pank u Kaliforniji – istina u nešto melodičnijoj verziji – a iz njega će se u Sijetlu izroditi grandž (Nirvana, Alis in čejns, Saundgarden i Perl Džem). Sve to danas vodi brojnim fuzijama: elektronske muzike i metala, metala i grandža, hard kora i metala, hard kora i elektronske muzike, metala i hip hopa, hip hopa i elektronske muzike itd. Čovek više ne zna gde počinje a gde završava koji žanr ili podžanr. To samo govori koliko je muzika danas postala komplikovana za razumevanje i šlušanje, a da ne kažemo i gledanje, budući da se sada sve percipira vizuelno i to putem video spotova. Kako sada izgledaju daleke 1960. godine i fantastična popularnost Bitlsa. Istina, već krajem te decenije muzičari se sve više bave studijskim snimanjem, eksperimentišući sa različitim zvucima, ali verujem da tada niko od njih nije mogao ni da zamisli do kakve će poplave zvukova i fuzije pravaca dovesti kraj XX veka i novi milenijum. Ako je ikada i bilo novih pravaca u popularnoj muzici gotovo je sa njima, sve je postalo fuzija i muzički miks. V Kakvo je stanje bilo u Jugoslaviji u to doba? Ponovo se vraćamo na kraj 1970-ih. I kod nas se dešava slična fuzija između popa i roka, a sve više je bendova koji su i pod jakim uticajem diska, fanka i novog talasa. Tako nastaju bendovi kao što su Mirzino jato, Zana, ali se javljaju i samostalni izvođači poput Slađane Milošević, Olivera Mandića, Bebi Dol itd. Nešto kasnije nastaće i bendovi koji koriste isključivo elektronsku muziku (Denis i Denis). Tu se mešaju uticija panka, postpanka i novog talasa, a Mandić svojom pojavom uvodi nešto od mode glem roka i novog romantizma, stavljajući sminku i oblačeći žensku odeću. U tom periodu imamo izraženu hard rok i hevi metal scenu oličenu u Atomskom skloništu, Divljima jagodama, Vatrenom poljupcu, Ribljoj čorbi, Bjelom Dugmetu sa jedne strane i diska, fanka i novog talasa sa druge. Početkom 1980-ih izlazi i Paket aranžman, album koji će proslaviti jugoslovenski novi talas i bendove kao što su VIS Idoli, Šarlo Akrobata i Električni orgazam. To je bio potpuno različit zvuk od svega onoga što se do tada moglo čuti u bivšoj Jugoslaviji, a nedugo zatim ovi bendovi su izdali i prve samostalne albume. Opčinjenost novim talasom je čak išla dotle da su i Bjelo dugme objavili album u njegovom duhu (Doživjeti stotu, 1980). Paket aranžman je bio nekakva mešavina panka, ska i rege muzike. Sličan zvuk negovali su zagrebački bendovi Prljavo Kazalište, Haustor, Film, Azra itd. U osnovi činilo se da su samo slovenački Pankrti bili dosledni pank bend, budući da su oni stvarali pod neposrednim uticajem Ramonsa. Neobičnu mešavinu u muzičkom i ideološkom smislu činili su bendovi Buldožer i Lajbah, takođe iz Slovenije. Buldožer je negavao duh panka, iako je prema vokaciji bilo klasičan rok bend, dok su Lajbah i scenski i ideološki odstupali od celog ovog pokreta, budući da su predstavljali mešavinu elektronske muzike, vizuelnog medija, metala i hard kora, a oslanjali su se i na fašističke simbole – što je u osnovi trebalo da ih promoviše u kritičare totalitarizma. Ovi bendovi su bili naročito kritički prema jugoslonskom socijalizmu, a mnogi su, poput Lajbaha, to smatrali i totalitarnim pokretom. Umereniju struju u tome zauzimao je slovenački bend Lačni Franz (Gladni Franz) Zorana Predina. U Novom Sadu su delovali bendovi Pekiška patka, Labaratorija zvuka, a nešto kasnije i Luna. Reč je o pank, novitalas i postpank bendovima koji nisu bili dugog veka, ali su ostavi bitnog traga u domaćem roku. Generalno, kada se radi o panku, novom talasu i post panku u domaćoj muzici treba reći da je to period koji je bio izuzetno kratkog veka. U početku je novi talas napravio pravi bum zajedničkim albumom Paket aranžman, ali se ispostavilo da stvari baš ne stoje tako dobro kako izgledaju. Sličan uspeh imali su zagrebački bendovi Prljavo kažaliste, Film i Azra, ali je kasnije došlo do ozbiljne krize. Prljavo kažaliste je bilo primorano da menja pevača nakon druge ploče, a time se i osnovni patos novog talas u njihovoj muzici izgubio, Azra je generalno imala problema sa postavkom benda, prvi članovi Azre su kolektivno prešli kod Jure Stublića u Film, nakon čega je Džoni Štulić, frontmen i osnivača benda Azra, bio primoran da uzme dosta mlađu muzičku ekipu. Donekle jedini stabilan bend bio je Haustor. 1980. su generalno bile krizne godine, sve veći rast javnog duga i kriza energenata obeležile su ovaj period, a kao izraz društvenog nezadovoljstva pojavi se upravo novi talas. Ništa bolja situacija nije bila ni sa novosadskim i beogradskim bendovima, deo Pekinške patke će preći u Lunu, a deo Lune kasnije u EKV, dok će se bend Šarlo akrobata raspasti nakon prvog albuma. Električni orgazam i VIS Idoli će takođe prolaziti kroz izvesnu krizu nakon drugog i trećeg albuma, Električni orgazam će uspeti da preživi ali tek pošto se vrati klasičnom rok zvuku, dok sa VIS Idolima to neće biti slučaj. U tom periodu i u Bosni dolazi do muzičkog pokreta novi primitivizam, a kojeg su činili bendovi poput Elvis Dž. Kurtović i njegovih meteora, Zabranjenog pušenja, Bombaj štampe, Plavog orgestra itd. Prednost ovog pokreta je bila u tome što su se svi članovi ovih bendova međusobno poznavali i često su nastupali zajedno, tako da nikada nisu oskudevali sa muzičarima ni sa muzičkim repertuarom koji im je bio takođe zajednički. Oni su posebno bili popularni po Top listi nadrealista, humorističkoj emisiji koja se emitovala, prvobitno kao radijska emisija, a kasnije i televizijska (TV Sarajevo), tokom 1980-ih i ranih 1990-ih godina. Nakon jedne nesmotreno izgovorene rečenice Dr. Neleta Karajlića, pevača Zabranjenog pušenja („crko Maršal“ – reč je bilo o nesporazumu, Nele je u šali mislio na pojačalo, iako ni ono nije bilo marke Maršal nego Roland) bendu je (neoficijalno) bilo zabranjeno da nastupa nekoliko godina, ali su oni na svu sreću uspeli da preguraju ovaj politički incident i da nastave sa radom sve do početka Rata u Bosni (1992). Dr. Nele je napustio Sarajevo sa još nekim članovima benda, a tokom rata je objavio i jedan studijski album u Beogradu pod starim nazivom. Deo originalne postavke je ostao u Sarajevu i oni su nastavili sa radom nakon rata pod starim imenom, dok je Dr. Nele paralelno osnovao bend No smoking orgestra i to u saradnji sa režiserom Emirom Kusturicom, a koji je pomalo ličio na Bregovićev Bend za svadbe i sahrane. Pod novim starim imenom oni i dalje izvode pesme Zabranjenog pušenja. U muzičkom smislu sredina 1980-ih je značajna jer dolazi do poplave tinejdž bendova koji prave pesme sa ljubavnom tematikom: Valentino, Đavoli, Merlin, Crvena Jabuka, Hari Mata Hari, Dejan Cukić i spori ritam bend, Ruž, Regina, itd. Čak se i neki bendovi novog talasa poput Prljavog kazališta, Filma, Električnog orgazma, Pilota, Plavog orgestra itd. vraćaju klasičnom rokenrol zvuku. Pomeranja se u muzičkom smislu dešavaju i kada je grupa Azra u pitanju, a na tragu novog talasa i postpanka iz Šarla akrobate nastaju bendovi Disciplina kičme i EKV. Ovde je bitno napomenuti da iz Riblje čorbe odlazi gitarista Momčilo Bajagić Bajaga, koji 1984. godine stvara jedan od najvećih jugoslovenskih i srpskih bendova Bajagu i instrukture. Riblja čorba takođe u tom periodu menja zvuk i sve više uvodi kratke i dopadljive rif deonice, ali sve više obrađuje političke teme i pravi zaokret udesno (Pogledaj dom svoj, anđele, Dvorska budala, Južna Afrika 85 itd.). Uz Disciplinu kične i Ekv preživljavaju i neki novotalasovski bendovi: U skripcu, Poslednja igra leptira, Partibrejkersi itd. Mizički najautentičniji bend u ovom periodu jeste Ekatarina Velika (EKV). EKV je jedan od najuticajnijih predstavnika postpanka i mračnog talasa kod nas. Reč je o relativno stabilnom sastavu koji će uz izvesne promene trajati sve do smrti Milana Mladenovića, pevača i frontmena grupe, 1994. godine. Šta reći o EKV? To je grupa koja je proslavila jedan period jugoslovenskog roka. Naizgled, nije bilo reči ni o izvsnoj instrumentalno tehnici, niti o naročitom muzičkom stilu. Ekv je bio spoj različitim muzičkih uticaja: dominantna ritam gitara, izražajna ritam sekcija i zvuk sintisajzera koji izranja iz zadnjeg u prednji plan i obratno. U tekstualom smislu do izražaja dolazi intenzivni unutrašnji nemir koji ukupnu atmosferu boji nekim osnovnim osećanjem: besa, ljubavi, tuge, gorčine itd. EKV nije bio bend klasičnog mračnog stila (dark fazon), naprotiv, ono što kod njega dolazi do izražaja jeste intenzivnost unutrašnjeg raspoloženja koje često raste do granice neizdrživog. Otuda dolazi do prenaglašenosti osećanja samoće („Budi sam na ulici, budi sam“), bola (Ti si sav moj bol), ljubavi (Ljubav) itd. Intenzivnost osećanje kod EKV-a dobija gotovo ekpresionistički izraz i postaje nešto poput unutrašnjeg krika, jauka i agonije postojanja. Taj unutrašnji intenzitet osećanja koji traži umetnički izraz nije ništa drugo nego osećaj onog svetskog bola (Veltšmerca – Weltschmerz) kojeg Mladenović zaziva u nekim pesmama („Ti si volela moj Veltšmerc“). Istovremeno, to je osećaj daljine među drugima, nemogućnost dodira, odsustvo bliskosti, nedostatak empatije. Sve se to sažima u jednom artikulisanom kriku unuštrnjeg osećanja koje vapi za drugim čak i u njegovom odsustvu. Paralelno sa tinejdž bendovima ponovo postaje aktuelan pank i to krajem 1980-ih. Iako nastaju u doba novog vala, rječki pank bend KUD Idioti postaju popularni tek krajem osamdesetih i to sa hitovima: Kad sunce opet zađe (1986), Bandjera rosa (1986), O bela ćao (1987), Hoćemo cenzuru (1988), Mi smo ovde samo zbog para (1990) itd. Agresivan i ogoljen pank zvuk, brz ritam i melodičan instrumentalni minimalizam, jesu glavne karakteristike ovog benda. Još jedan pank bend koji popularnost stiče krajem osamdesetih jeste Psihomodo pop. Glavni uzori Psihomodo popa bili su Ramonsi, a njihovi glavni hitovi su: Frida, Ramona, Ja volim samo sebe itd. Istini za volju svirali su dosta blaži i melodičniji pank od garaž stila KUD Idiota. Jedan od radikalnijih pank bendova u Hrvatskoj bio je i Satan panonski, bend iza koga stoji Ivica Čuljak, kontroverzni umetnik poreklom iz Cerića, sela pored Vinkovaca. Njegov scenski nastup je bio uvek upečatljiv, od šizofrenih i nekontrolisanih pokreta do samopovređivanja, dok izgovara tekst čudnim glasom koji je uvek na granici razumljivog. Teme su vezane za ekstremne i skandalozne ljudske postupke poput nekontrolisane agresivnosti, nasilja u porodici, ludila itd. Bio je sklon provokaciji, kako na sceni tako i izvan nje, a cilj mu je bio da izazove skandal i zgražavanje publike. Njegovu muzičku karijeru prekinulo je Rat u Hrvatskoj, gde je i poginuo 1992. godine pod nerazjašnjenim okolnostima. Još jedan hrvatski bend je slovio za provokativni i kontroverzni, a reč je o vinkovačkom bendu Majke. Njihov frontmen i pevač Goran Bare poznat je i kao dugogodišnji heroinski zavisnik. Reč je o bendu koji neguje izrazite uticaje bluza, ali u jednom čvrstom i hard rok formatu, instrumentalno veoma raznolikom i bogatom muzičkom izrazu. Tekstove prati izrazito darkerska inspiracija svakodnevnice, obojena usamljenošću, dosadom, učestalim alkoholisanjem, zavisničkom apstinencijom itd. Pank bend iz Novog Sada Ateist rep nastaje takođe krajem 1980-ih, ali će popularnost steći početkom devedesetih i to hitovima: Varburg limuzina i Godina kulture. Kod Ateista je već prisutna sinteza panka i repa, a sličnu inspiraciju ćemo pronaći i kod Ramba Amadeusa. Reč je u umetniku koji često parodira muzičke žanrove i stilove, koristeći formu panka kao odskočnu dasku za kritiku potrošačke kulture i podaničkog mentaliteta. Njegova muzička interesovanja su išla u raznim pravcima, od parodije repa i elektronske muzike, do parodije popa (šlager) i turbo folka (čijem imenu je inače i sam kumovao), od parodije fanka i bluza do parodije tehna, hausa i vrld muzike. I na kraju, možemo pomenuti i bendove koji će muzički biti aktivni 1990-ih, pre ili nakon raspada Jugoslavije. Reč je o sledećim bendovima: Van Gog, Let 3, Trula koalicija, Hladno pivo, Lav Hanters, Obojeni program, Darkvub Dab, Bjesovi, Vampiri, Generacija bez budućnosti, Kanda, Kodža i Nebojša, Goblini itd. Ono što je zajedničko svim ovim bendovima jeste da nastaju pod uticajem alternativnog roka, panka i grandža. Njihovo delovanje će u mnogome biti ograničeno ratnim uslovima, ekonomskom inflacijom, ali i nedostatkom velikog muzičkog tržišta kakvo je samo bila bivša Jugoslavija. Istovremeno, to je i doba uspona turbofolka i elektronske muzike (tehno). Što se tiče repa i hip-hopa, oni će sve do početka 2000-ih ostati u senci turbofolka i tehna. Tek će pojava interneta, nakon 2000-ih, omogućiti nagli uspon ovog muzičkog žanra, a njegova popularnost će od tada naglo rasti. To će kroz nekoliko godina dovesti do fuzije popa, turbofolka i repa. Istovremeno će i muzička industrija proći kroz jedan digitalni format koji će u potpunosti izmeni dotadašnje razumevanje muzike. Od nekašnjeg slušanja muzike uz pomoć gramofona i kasetofona prešlo se na internet pretraživače i velike arhive muzičke građe koje su svima dostupne i to na jedan klik. Zahvaljujući tome danas svako može svoju muziku da učini globalno dostupnom, a ipak, sve je manji interes za trajnost nekog muzičkog sadržaja koji se uvek može nadomestiti novim i interesatnim sadržajem. I to je izazov našeg doba. Može li danas muzika odgovori tom izazovu ili će se prosto asimilovati sa drugim medijskim sadržajima? Na to pitanje je teško danas odgovoriti. Ali nadamo se da će nam budućnost ipak dati neki odgovor ili će na kraju pitanje učiniti bespredmetnim – što je takođe vrsta odgovora. Ostaje da se vidi. KRAJ