Mašina-proteza i mašinski spojevi

Ovog puta je UtisaK nedelje otvorio zaista vruću temu. Da je to tako možemo da zaključimo jer je paralelno na TV Pinku išla emisija u kojoj je lično učestvovao predsednik republike. Taj čin je pretpostavljam trebao da umanji značaj, a i gledanost večerašnjeg Utiska, ali nisam siguran, ko jos veruje u to, budući da je TV Nova S. gledana samo na kablovkoj TV, što znači da ne vidimo čemu je zapravo emisija na TV Pinku konkurencija, ali kako god. To stvara mnogo problema kako u zdravorazumskom razumevanju stvari, tako još više u onom nezdravorazumskom. Ali, kako god, poenta je u tome da je večerešnji utisak pokazao jednu veliku nedoslednost kako vlasti, tako još više ljudi koji kritikuju istu tu vlast. Naravno, i ovog puta centralno mesto odigrala je čuvena dramska spisateljica. Ne bih da pominjem imena, jer ovde je ipak reč o ljudima koji se prepoznaju u svojoj delatnosti ili gde god. I ovog puta je iz nje progovorio LDP alter ego, što je bilo i za očekivati, jer ipak je reč o osobi koja

Sve ono što prošli vikend nismo mogli da gledamo nigde osim na TV N1, danas je već od ranog jutra bilo pompezno najavljeno i ispraćeno na nekoliko kanala sa javnom frekvencijom: Na Pinku, Studiju B, RTS-u. Ali šta smo zapravo videli? Ukoliko se uzme u obzir da je danas ipak radni dan – ne rade pojedine škole samo na teritoriji Vojvodine – onda se može zaključiti da u Srbiji kao i u regionu (uključujući Crnu Goru, Kosovo i Republiku srpsku) ili ima tako veliki broj nezaposlenih (kojima je glavna stvar u životu da idu na stranačke mitinge) ili se ipak radi o organizovanom dolasku na proteste. To šta je sve organizovani dolazak podrazumevao ne smem ni da nagađam, budući da stvarnost uvek iznenadi moju bujnu maštu. Ali, čak i da ne verujemo pojedinim glasinama koje kažu da je osim besplatnih sendviča u igri bila i dnevnica u visini od 1500 do 3000 dinara, ipak ostaje sumnja da se ipak radilo o nekakvom organizovanom dolasku u prestonicu, naročito kada uzmemo u obzir političku inertnost Srb

Hteo ne hteo Utisak nedelje se opet pokazao kao neko ko može da prilično dobro kreira javno mnjenje u Srbiji, budući da povratak Olje Bećković nikog nije ostavio ravnodušnim, a ponajmanje one glasove koji su mislili da im Utisak i nije neophodan, bilo da dolaze sa levice ili desnice. Ipak je ovog puta levica bila mnogo više isprovocirana. Radilo se o tome da li je Boško Obradović, fasista, ljotićevac ili nije. Liberali su bili saglasni u ovoj oceni : naravno da nije. Treba dodati : naravno da nije jer upravo Vučić kaže da jeste. A nemoguće je da Vučić ovog puta bude u pravu. Ali, ljudi zaboravljaju da je Vučić kritiku Boška Obradovića i Dveri kao fašista i ljotićevaca preuzeo od levičarstve kritike, sećam se da su kružile glasine i za Čedu Jovanovića da je u mladosti bio ljotićevac, i prvobitno je deo opozicije na čelu sa Čankom ponovio istu optužbu, da bi je na kraju usvojio i sam politički mejnstrim na čelu sa predsednikom nam republike. Dakle, građanska Srbija je još jednog puta pod

Trijumfalni povratak Ivana Ivanovića i posle ko zna kog vremena Olje Bećković na malim-velikim ekranima i nije se nešto proslavio. Zapravo, ako zanemarimo jedan solidan intervju, koji je na par momenata bio veoma interesantan, i dalje ostaje jedan prilično urgentan problem: postavlja se pitanje da li je Ivan Ivanović dorastao zadatku koji pred njega predstavljaju čelnici Nove S. To isto se može reći i za Olju Bećković. Nije li to samo jedan projekat, koji traje prilično dugo, ali koji poseduje prepoznatljivu formu. Ne kažem da je reč o ljudima koji su svoje programe pravili uglavnom za odabranu elitu kruga dvojke, ali ovaj program večeras je pomalo zvučao tako. Naročito toliko velike reference na aktuelnog predsednika ili lokalnu vlast u Beogradu su dale priličan ton večerašnjoj emisiji, ali nisam sigura da se to po nečemu razlikuje od onog što već Kesić radi na nacionalnoj frekvenciji. Nije jasno kakav je dobitak Ivana Ivanovića, koji odlazi na jednu skoro nepoznatu televiziju, koja j

Izgleda da novinari u Srbiji nikada nisu bili nesigurniji. Često se govori o nasilju prema novinarima kako od strane vlasti tako i opozicije. Neki čak ističu da postoje novinari opozicije i novinari vlasti. Stvarnost u Srbiji davno nije bila tako podeljena. Jedno je ipak činjenica, novinara jesu ugrožena vrsta u Srbiji. Ali, postavlja se pitanje da li su samo novinari ugroženi? Govori se takođe i o nekakvim lošim uslovima na radnom mestu, o niskim platama i još nižem standardu života, a sve to je nekakav uslov da bi ljudi imali bilo kakav osećaj sigurnosti. Kako onda očekivati da novinari budu sigurniji? Poznato je da nesigurnost od novinara često stvara sluge režima, jer ljudi se osecaćaju sigurniji u blizini vlasti, popušta im kritika, a hvalospevi nisu retka pojava. Možda se zbog toga često govori o nekakvoj autocenzuri u novinarstvu i medijima generalno. Ipak, pojava interneta i socijalnih mreža u mnogome je učinila danas teškim „nesavesno novinarstvo“. Događaji o kojima novinar