Mašina-proteza i mašinski spojevi

1. MATERIJALNA NIŠTAVNOST: REGANIZAM I BALKANSKA TRANZICIJA Poglavlje otvaramo paralelom između dve katastrofe. Ono što je za SAD bio reganizam (defondiranje javnog sektora i smrt srednjeg sloja), za Balkan je bila tranzicija. Obe pojave su proizvele istu stvar: deindustrijalizovani prostor i čoveka koji više ne pripada svetu rada, već svetu „suvišnih“. 1. Arhitektura siromaštva: Defondiranje kao politički čin Reganizam nije bio samo štednja; to je bio svesni prelazak sa socijalne države na državu nadzora. • Ukidanje „sigurnosne mreže“: Proces koji je počeo početkom 80-ih podrazumevao je radikalno sečenje sredstava za javno stanovanje (HUD). Rezultat nije bio samo manje zgrada, već transformacija gradova u zone ekstremnog bogatstva i ekstremne bede. • Prostorni darvinizam: Kada država povuče finansiranje javnog prevoza i infrastrukture, ona zapravo fizički blokira siromašne u prostorne kaveze (geta). Time „materijalna ništavnost“ dobija svoje zidove. 1.1. Arhitektura siromaštva: Od drž...

3. TRANZICIONI SLOM – SPLAVOVI, MERMER I NIHILIZAM 3.1. Industrija duha – Rejv kao tehnološka jeres devedesetih Dok je državna televizija devedesetih gradila narativ o 'ponosu i tradiciji', a splavovi nudili utočište u tranzicionom folk-nihilizmu, beogradski klub Industrija postao je epicentar jedne sasvim drugačije dekadencije. Rejv scena nije bila samo muzički izbor; ona je bila tehnološki egzorcizam. U mračnim, industrijskim prostorima, omladina je kroz repetitivni ritam i sintetičke stimulanse pokušavala da izbriše jezivu svakodnevicu rata i hiperinflacije. Iz perspektive društvene teorije, rejv je bio neprijatelj br. 1 za obe elite. Za režimsku elitu, on je bio 'prozapadna sekta' koja kvari omladinu uvođenjem stranih uticaja. Za građansku elitu, on je bio suviše mehanički, lišen 'prave umetnosti' i poezije koju su nudili rock ili šansona. Rejv je bio dekadencija bez teksta – on nije nudio rešenje, već čistu frekvenciju koja je poništavala vreme i prostor. M...