Mašina-proteza i mašinski spojevi

Iskreno, gledao sam i gluplje režije, ali ni na ovu nisam naročito ponosan. Stvar je oko tog rektorata, upada studenata i svega ostalog. Razumem da se bar nekakav opravdan razlog desio, ali da studenti strajkuju zato sto nisu sigurni da im fakultet može garantovati ispravne diplome, to je baš jedno veliko čudo. Znam da će svi reći, nije baš dobro da sereš po opoziciji, tome se smeje i naš predsednik, ali mislim da je tužnija stvar što se tome smeje i cela Srbija, iako su ovde neki naviknuti na rijalitije, pa misle, čak i kad taj rijaliti ide malo preko televizije, a malo preko neta i drugih alternativniih medija, da se stvar savršeno razume, narocito, kad se još studenti i rektorka slože i stanu zajedno u odbranu istih ideala. O čemu pričamo. Ideala za šta, za koga, o čemu se ovde uopšte trabunja. Ideala diplome, zaslužene diplome, to je ideal kojim nama fakultet već trideset godina obećava nekakvo znanje, a na uštrb toga nam samo prodaje obećanja, tipa, dobra diploma bolja plata, bol

Uobičajeno je da se o šablonima misli kao o nekakvim prevaziđenim stvaralačkim formama. To ne mora uvek biti slučaj naročito kada su u pitanju film i televizija. Na filmu i televiziji sabloni stvaraju posebnu izražajnu formu tzv. filmski i televizijski jezik. Ne samo da govore u slikama šabloni ovde stvaraju izvesna značenja koja mogu postati predmet vrednosnog procenjivanja, kao i stvaranja novih vrednosti (ideološka funkcija televizije, filma). Upravo to je ono što nas ovde i zanima, kada su u pitanju nekakve domaće serije tj. serije vezane za nekakvu postjugoslovensku produkciju, šta god to značilo. Dakle u ovom tekstu bavićemo se sablonima domaćih serija i njihovom ideološkom upotrebom. Ono što nazivamo postjugoslovenska produkcija javlja se u periodu raspada jugoslovenske države i kasnije i povezano je za sve većim uticajem stranih produkcija na nacionalne kinematografije u regionu. Samim tim to znači da se dobrim delom i filmska slika gradi preuzimanjem šablona od stranih produkc

Skoro da je gotovo Svetsko prvenstvo u košarci. Na stranu što nije bilo nekakvih velikih imena u američkoj reprezentaciji, Amarikanci nikada nisu bili u goroj poziciji (borba za 7 i 8 mesto), ipak je bilo dosta izjednačenih reprezentacija, bar nekih 8 do 10 ekipa je bez rezerve moglo da konkuriše reprezentacijama Španije i Argentine, koje su nema sumnje, itekako zaslužile da se nađu u finalu. Ipak, čini mi se da je ovog puta svetsko prvenstvo proteklo u senci lošeg suđenja. To dovodi do neverovatnog paradoksa, da će Spanija, koja igra najgrublju i najagresivniju košarku, završiti ovo prvenstvo mozda i sa najmanjim broje faulova, što je, priznaćete, za nepoverovati. Košarka je jedan od sportova koji je gotovo negledljiv kada sudije umešaju svoje prste i to naročito kada se služe dvostrukim aršinima: Nekima puštaju grubu igru, drugima sude svaki kontakt itd. Ne mislim ovde samo na utakmice naše reprezentacije (naročito kada su u pitanju utakmice protiv Italije i Španije), Srbija je igra

Prošlo je još jedno leto za nama. Doduše još formalno je na snazi, deli ga nekoliko dana, ali nećemo biti formalisti. Mnogi od nas su bili na odmoru, bilo da su odlazili na letovanje, bilo da su uživali u hladu, ili hladu klime, što je gotovo ista stvar. U međuvremenu je počela nova sezona Premijer lige, a aktuelno je i Svetsko prvenstvo u košarci. Tako su prazan prosto politike ispunile kao i uvek čarke na nacionalnoj osnovi nama najbližih suseda, Hrvata i Albanaca, što je sve u jeku političke kampanje koja se sprema kako kod nas tako i u regionu. Ali ne bih sad o politici. Posebno ne o dnevnoj politici koja je kod nas odavno na stenbaju, gotovo nulti stepen politike. U engleskoj su i dalje čarke oko Bregzita, čak najava novih izbora, koji se u Italiji ipak nisu desili iako je desnica bila njihov glavni inicijator, dok u Brazilu gore prašume Amazona, a zabrinuta Evopa šalje utešne svote novca kako bi očuvala „pluća naše planete“ kao i poslednje ostatke nekakve autohtone plemenske kul