Mašina-proteza i mašinski spojevi

4. MEDIJSKA POLARIZACIJA KAO FILTER ZA BEDU Tranzicioni reganizam koristi medije da bi materijalnu ništavnost učinio nevidljivom. • Dva lica istog novca: S jedne strane imamo medije koji promovišu „evropsku političku korektnost“, a s druge strane medije koji podgrevaju nacionalistički mit. • Zajednički cilj: Oba ova pola imaju isti cilj — da se nikada ne povede razgovor o tome ko je vlasnik resursa i zašto javne službe ne rade. Polarizacija između „modernih“ i „tradicionalnih“ je lažni sukob koji maskira realnu bedu obe grupe. 4.1. Dijalektika bede: Zašto je Tompson „neophodan“ sistemu? • Amortizacija besa: Dok god se narod bavi simbolima iz 1941. ili 1991. godine, on ne pita gde su nestale fabrike, zašto je zdravstvo privatizovano i zašto su mladi otišli u Irsku ili Nemačku. • Simbolička plata: Tompsonov koncert je za deindustrijalizovanog čoveka „simbolička plata“. Pošto mu sistem ne može dati materijalnu budućnost, on mu prodaje „slavnu prošlost“. To je vrhunac cinizma medijskog dru...

1. MATERIJALNA NIŠTAVNOST: REGANIZAM I BALKANSKA TRANZICIJA Poglavlje otvaramo paralelom između dve katastrofe. Ono što je za SAD bio reganizam (defondiranje javnog sektora i smrt srednjeg sloja), za Balkan je bila tranzicija. Obe pojave su proizvele istu stvar: deindustrijalizovani prostor i čoveka koji više ne pripada svetu rada, već svetu „suvišnih“. 1. Arhitektura siromaštva: Defondiranje kao politički čin Reganizam nije bio samo štednja; to je bio svesni prelazak sa socijalne države na državu nadzora. • Ukidanje „sigurnosne mreže“: Proces koji je počeo početkom 80-ih podrazumevao je radikalno sečenje sredstava za javno stanovanje (HUD). Rezultat nije bio samo manje zgrada, već transformacija gradova u zone ekstremnog bogatstva i ekstremne bede. • Prostorni darvinizam: Kada država povuče finansiranje javnog prevoza i infrastrukture, ona zapravo fizički blokira siromašne u prostorne kaveze (geta). Time „materijalna ništavnost“ dobija svoje zidove. 1.1. Arhitektura siromaštva: Od drž...

3. TRANZICIONI SLOM – SPLAVOVI, MERMER I NIHILIZAM 3.1. Industrija duha – Rejv kao tehnološka jeres devedesetih Dok je državna televizija devedesetih gradila narativ o 'ponosu i tradiciji', a splavovi nudili utočište u tranzicionom folk-nihilizmu, beogradski klub Industrija postao je epicentar jedne sasvim drugačije dekadencije. Rejv scena nije bila samo muzički izbor; ona je bila tehnološki egzorcizam. U mračnim, industrijskim prostorima, omladina je kroz repetitivni ritam i sintetičke stimulanse pokušavala da izbriše jezivu svakodnevicu rata i hiperinflacije. Iz perspektive društvene teorije, rejv je bio neprijatelj br. 1 za obe elite. Za režimsku elitu, on je bio 'prozapadna sekta' koja kvari omladinu uvođenjem stranih uticaja. Za građansku elitu, on je bio suviše mehanički, lišen 'prave umetnosti' i poezije koju su nudili rock ili šansona. Rejv je bio dekadencija bez teksta – on nije nudio rešenje, već čistu frekvenciju koja je poništavala vreme i prostor. M...

1. GENEZA OTPORA – GLOBALNI KORENI LOKALNOG BUNTA 1.1. Poglavlje: Geneza otpora – Hipi utopija i Pankerski nihilizam U istoriji modernih medija, hipi i pank pokreti predstavljaju dva radikalno suprotstavljena modela kontrakulture koja su trajno redefinisala odnos između umetnika, publike i moći. Iako su nastali u različitim decenijama, oba pokreta dele zajednički koren: odbijanje da se konzumira 'zvanična' verzija stvarnosti koju plasiraju masovni mediji establišmenta. Hipi pokret (1960-te): Dekadencija kao povratak prirodi Hipi kontrakultura je bila utemeljena na estetici viška i ekspanzije. Koristeći psihodeliju, dugu kosu i cvetne motive, hipici su kreirali medijski vizuelni identitet koji je bio u direktnom sukobu sa sivim, militarizovanim svetom Hladnog rata. Njihova dekadencija (LSD, slobodna ljubav, komune) bila je optimistična; oni su verovali da se svet može promeniti kroz 'širenje svesti'. Iz vizure društvene teorije, to je bio pokušaj bekstva iz 'gvozdeno...

1. UVOD Istorija moći u poslednjem stoleću može se čitati kao neprekidni proces prevođenja sirovog, nepredvidivog ljudskog iskustva u kontrolisani, predvidivi tehnološki model. Na početku ovog puta stoji figura asimetričnog borca — partizana, gerilca ili teroriste — koji koristi „šum“ u sistemu kako bi uzdrmao temelje monumentalnih državnih struktura. Na njegovom kraju, u osvit 2026. godine, stoji tišina digitalnog koda: svet u kojem je otpor postao statistički nemoguć jer je sumnja automatizovana, a pobuna neutralisana pre nego što je uopšte dospela do svesti subjekta. Ova evolucija nije bila linearna, već dijalektička. Svaki čin asimetričnog otpora — od planina Kurdistana do urbanih gerila Evrope — služio je kao neželjeni, ali neophodni katalizator za usavršavanje mehanizama nadzora. Moć je učila iz sopstvenih ranjivosti. Tamo gde je nekada stajala represivna čizma suverena, danas stoji nevidljivi interfejs algoritma. Prelazak sa fizičkog na digitalni Panoptikon označava trenutak u k...

1. UVOD Savremeni politički pejzaž postjugoslovenskog prostora nemoguće je razumeti bez analize delovanja nevladinih organizacija (NVO), koje su od devedesetih godina do danas evoluirale iz humanitarnih aktera u primarne operatere zapadne meke moći. Ovaj rad istražuje simbiotsku vezu između teorijskih postavki kulturnih studija — prvenstveno kroz koncepte hegemonije, identitetskih politika i dekonstrukcije — i praktičnog delovanja civilnog društva. Dok NVO sektor kroz medijsku podršku platformi poput Slobodne Evrope i Glasa Amerike sprovodi kulturnu i vrednosnu transformaciju društva, on se istovremeno suočava sa optužbama za „projektovani aktivizam“ i učešće u strukturama tzv. duboke države. Analizirajući uspon „vouk“ (woke) ideologije i kensel kulture u aplikacijama za grantove, rad nastoji da odgovori na pitanje: da li je NVO sektor autentični glas građana ili sofisticirani instrument digitalne governamentalnosti (Fuko 2005) koji oblikuje svest novih generacija prema globalno zacrta...