Mašina-proteza i mašinski spojevi

1. UVOD Istorija moći u poslednjem stoleću može se čitati kao neprekidni proces prevođenja sirovog, nepredvidivog ljudskog iskustva u kontrolisani, predvidivi tehnološki model. Na početku ovog puta stoji figura asimetričnog borca — partizana, gerilca ili teroriste — koji koristi „šum“ u sistemu kako bi uzdrmao temelje monumentalnih državnih struktura. Na njegovom kraju, u osvit 2026. godine, stoji tišina digitalnog koda: svet u kojem je otpor postao statistički nemoguć jer je sumnja automatizovana, a pobuna neutralisana pre nego što je uopšte dospela do svesti subjekta. Ova evolucija nije bila linearna, već dijalektička. Svaki čin asimetričnog otpora — od planina Kurdistana do urbanih gerila Evrope — služio je kao neželjeni, ali neophodni katalizator za usavršavanje mehanizama nadzora. Moć je učila iz sopstvenih ranjivosti. Tamo gde je nekada stajala represivna čizma suverena, danas stoji nevidljivi interfejs algoritma. Prelazak sa fizičkog na digitalni Panoptikon označava trenutak u k...

1. UVOD Savremeni politički pejzaž postjugoslovenskog prostora nemoguće je razumeti bez analize delovanja nevladinih organizacija (NVO), koje su od devedesetih godina do danas evoluirale iz humanitarnih aktera u primarne operatere zapadne meke moći. Ovaj rad istražuje simbiotsku vezu između teorijskih postavki kulturnih studija — prvenstveno kroz koncepte hegemonije, identitetskih politika i dekonstrukcije — i praktičnog delovanja civilnog društva. Dok NVO sektor kroz medijsku podršku platformi poput Slobodne Evrope i Glasa Amerike sprovodi kulturnu i vrednosnu transformaciju društva, on se istovremeno suočava sa optužbama za „projektovani aktivizam“ i učešće u strukturama tzv. duboke države. Analizirajući uspon „vouk“ (woke) ideologije i kensel kulture u aplikacijama za grantove, rad nastoji da odgovori na pitanje: da li je NVO sektor autentični glas građana ili sofisticirani instrument digitalne governamentalnosti (Fuko 2005) koji oblikuje svest novih generacija prema globalno zacrta...

1. Prirodna prava i društveni ugovor Za Loka se kaže da je bio mudar pisac i da je u svojoj Raspravi o vladi izbegavao da pomene Hobsovo ime, iako je ovaj veoma uticao na njega. Sa druge strane, Kosta Čavoški ističe da pravi sagovornik Loka nije Hobs, nego Robert Filmer, pisac Patriarcha, znamenitog dela u kojem se brani ''prirodna vlast kraljeva naspram neprirodne slobode naroda''. I zaista, u prvoj knjizi Rasprave o vladi, Lok se često vraća Filmerovom delu, polemiše sa njim i ukazuje na sve nedostatke njegovih teza. Dve središnje teze Lok ističe u njegovom delu: da ni jedan čovek nije rođen slobodan i da je svaka vlada apsolutna monarhija. Citirajući Sveto pismo, Filmer izvodi vladavinu monarha iz očinskog prava Adama, prvog čoveka kojemu je bog podario vlast na zemlji i na osnovu toga konstatuje prirodnu podređenost naroda monarhu. Pravo monarhove vladavine se izvodi iz očinskog prava nad decom, a kako otac ima apsolutnu vlast, tj. kako mu se volja ne može ograni...

Allen Ginsberg: Urlik prevela: Mirjana Velimirović Lekić Karlu Slomonu I Vidio sam najbolje umove moje generacije uništene ludilom, histerično izgladnjele gole, dok se vuku kroz crnačke ulice u zoru tražeći bijesni fiks, Hipsteri anđeoskih glava žude za antičkom rajskom vezom sa zvjezdanim dinamom u mašineriji noći, koji u siromaštvu i u dronjcima i praznim očima sjede naduvani u natrpirodnoj tami hladnovodnih stanova lebdeći vrhovima gradova zamišljenog džeza, koji su ogolili svoje mozgove Raju pod Elom i vidjeli Muhamedove anđele kako posrću po osvijetljenim krovovima oronulih zgrada, koji prolaze kroz univerzitete sjajnih očiju halucinirajući o Arkanszasu i Blejkovskoj tragediji među učenicima rata, koji su izbačeni iz akademija zbog ludila i objavljivanja bestidnih oda na prozorima lobanje, koji šćućureni u neobrijanim sobama u donjem vešu, pale svoj novac u kantama za smeće i slušaju Teror kroz zidove, koji su uhapšeni u svojim stidnim bradama vraćajući se kroz Laredo zbog marih...

Suštinska uloga po pitanju određenja suverene vlasti, pored Makijavelija, pripada i Hobsu. U Levijatanu on polazi od pretpostavke prirodnog stanja, koje je ''stanje rata sviju protiv svih''. Istovremeno, ono je izraz prirodne jednakosti. Hobs to opravdava tako što tvrdi da je u prirodnom stanju i najslabiji u mogućnosti da, bilo udruživanjem bilo različitim spletkama, ubije najjačeg. Prirodno stanje je stanje anarhije, tj. stanje odsustva bilo kakve suverene vlasti. Shodno tome ne postoje zakoni, niti kakva druga pravila koja bi određivala ponašanja pojedinaca. Svako ima pravo na sve, ali mu istovremeno preti opasnost od svih. Prirodno stanje je permanentno stanje rata, ''čovek je čoveku vuk'' kako to kaže znamenita Hobsova formulacija. Budući da u prirodnom stanju svako polaže pravo na sve, uključujući svojinu, slobodu i život drugog, u isto vreme je svako primoran da strahuje za isto: «Gde nema zajedničke vlasti, tu nema prava. Gde nema prava, tu nema ...