Mašina-proteza i mašinski spojevi

Allen Ginsberg: Urlik prevela: Mirjana Velimirović Lekić Karlu Slomonu I Vidio sam najbolje umove moje generacije uništene ludilom, histerično izgladnjele gole, dok se vuku kroz crnačke ulice u zoru tražeći bijesni fiks, Hipsteri anđeoskih glava žude za antičkom rajskom vezom sa zvjezdanim dinamom u mašineriji noći, koji u siromaštvu i u dronjcima i praznim očima sjede naduvani u natrpirodnoj tami hladnovodnih stanova lebdeći vrhovima gradova zamišljenog džeza, koji su ogolili svoje mozgove Raju pod Elom i vidjeli Muhamedove anđele kako posrću po osvijetljenim krovovima oronulih zgrada, koji prolaze kroz univerzitete sjajnih očiju halucinirajući o Arkanszasu i Blejkovskoj tragediji među učenicima rata, koji su izbačeni iz akademija zbog ludila i objavljivanja bestidnih oda na prozorima lobanje, koji šćućureni u neobrijanim sobama u donjem vešu, pale svoj novac u kantama za smeće i slušaju Teror kroz zidove, koji su uhapšeni u svojim stidnim bradama vraćajući se kroz Laredo zbog marih...

Suštinska uloga po pitanju određenja suverene vlasti, pored Makijavelija, pripada i Hobsu. U Levijatanu on polazi od pretpostavke prirodnog stanja, koje je ''stanje rata sviju protiv svih''. Istovremeno, ono je izraz prirodne jednakosti. Hobs to opravdava tako što tvrdi da je u prirodnom stanju i najslabiji u mogućnosti da, bilo udruživanjem bilo različitim spletkama, ubije najjačeg. Prirodno stanje je stanje anarhije, tj. stanje odsustva bilo kakve suverene vlasti. Shodno tome ne postoje zakoni, niti kakva druga pravila koja bi određivala ponašanja pojedinaca. Svako ima pravo na sve, ali mu istovremeno preti opasnost od svih. Prirodno stanje je permanentno stanje rata, ''čovek je čoveku vuk'' kako to kaže znamenita Hobsova formulacija. Budući da u prirodnom stanju svako polaže pravo na sve, uključujući svojinu, slobodu i život drugog, u isto vreme je svako primoran da strahuje za isto: «Gde nema zajedničke vlasti, tu nema prava. Gde nema prava, tu nema ...

Izvesno vreme u Srbiji tinja nekakav anonimni bunt, koji navodno dolazi od nekog studentskog pokreta, koji planira da izađe na izbore i pravi nekakve „studentske liste“ bez studenata na njima, a da se zapravo ne zna ni da li je reč o stvarnim studentima, stvarnim buntovnicima, budući da se mnogi od njih kriju iza anonimnim imena, nekakvih sumnjivih portala i nekih nazovi neformalnih udruženja. A pritom, nije reč ni o kakvoj „stvarnoj pobuni“ već pre o nekakvom umišljenoj sabotaži, koja se provodi u nekakvim anarhističkim pokušajima „građanske neposlušnosti“ koji najviše iritiraju obične građane, a vlast održavaju u stanju anarhije – može li vlast da poželi bolju poziciju – tako da ona u svakom trenutku može da se pozove na tolerantan odgovor policije i nekakve nazovi demokratske procedure, koje sa demokratijom nemaju nikakve veze jer demokratija između ostalog zahteva i zaštitu ustavnog poretka (pri čemu se Ustav i Zakon krše na svakom koraku, kako od strane vlasti, koja je dužna da ga...

U ovom poglavlju se bavimo problemom krstaških ratova. Epoha krstaških ratova se u literaturi označava i kao uspon Evrope u srednjem veku (Trevor-Roper, 2009). U čuvenoj studiji o ovom pitanju Mark Bloh je razmatrao "dva razdoblja feudalizma" (Bloh 2001). U prvom razdoblju (od VII do X veka) vlada opšta pometenost i nesigurnost: najezde kopnenih (Mađari) i vodenih nomada (Vikinzi), uspon islama, dok u drugom razdoblju (od XI do XIV veka) dolazi do stabilizacije, rasta stanovništva i ekspanzije hrišćanstva (krstaški ratovi). Padom Zapadnog rimskog carstva (476) u Evropi je stvoreno jedno stanje totalne nesigurnosti. Veliki centri moći su se nalazili na Istoku (Vizantija i Persija), dok su Evropom harale nomadske najezde. U Evropi je jedini postojan centar moći bila Crkva, koja je težila da putem hristinijanizacije nomadskih plemana obezbedi relativnu stabilnost evropskog političkog prostora. Učvršćujući hrišćansku veru među Germanima i jačajući političke saveze porodičnim vez...

Prošlo je gotovo godinu dana od velikih blokata fakulteta, tzv. studentskih protesta i možda je vreme da malo sumiramo utiske. A rezultat svega toga je sledeći: masovnost protesta je opala, a lokalni izbori su pokazali da SNS nikada nije bio jači. Šta se zapravo desilo u ovih godinu dana? Postoji i izreka za tako nešto: „tresla se gora, rodio se miš“. Čini se da je glavna slabost ovih protesta bila ono što je u početku mobilisalo mase, a to je njihova anonimnost. Anonimnost se pokazala kao mač sa dve oštrice: tačno je da anonimnost onemogućava vlast da napada potencijalne organizatore protesta, ali sa druge strane, anonimnost podgreva teorije zavera, a one mogu biti mnogo opasnije za proteste, nego sama vlast, budući da je svakom jasno da se iza nečijeg internet naloga može kriti bilo ko: od potencijalnih terorista, do predstavnika tajnih službi i religijskih zaluđenika. Međutim, čini se da ovde anonimnost nije iznuđeno rešenje, nego taktički potez. O čemu se zapravo radi? Problem je u...

U literaturi je postalo opšte mesto tvrditi da Makijaveli raskida sa antičkim razumevanjem politike. Istovremeno, on se uzima i kao jedan od začetnika moderne političke koncepcije. Svoje shvatanje politike je najupečatljivije pokazao u Vladaocu. Tamo stoji da se suština politike ispunjava u veštini dolaženja na vlast. A kada se jednom dođe na vlast, poenta je održati se. Zato se, naspram etike, zagovara tehnika vladanja, politika postaje umećem vladanja, umećem osvajanja i održavanja vlasti. Cilj politike jeste vlast, a da bi se to postiglo ne treba birati sredstva. To iskazuje čuvena maksima: cilj opravdava sredstvo. Nezavisno od toga kakav utisak izazivalo njegovo učenje, teško je ne prihvatiti jednu činjenicu. Za razliku od svojih prethodnika Makijaveli više nema potrebu da vlast opravda na bilo koji način. Da li je to slučajan previd, ili se radi o nečem sasvim drugom? Odsustvo legitimacije jeste novina u političkoj teoriji. Ponekad se ona objašnjava društvenim i političkim okol...