Mašina-proteza i mašinski spojevi

Koliko smo puta pogledali Balkanskog špijuna? Koliko smo puta uživali u njegovom oporom humoru? Glavni junak ove komedije je Ilija Čvorović (Danilo Bata Stojković) a njegov suprarnik je Petar Markov Jakovljević (Bora Todorović), inače, reč je o njegovom postanaru. Jednog dana Ilija se vraća kući, navodno je bio pozvan u policiju, budući da je služio kaznu na Golom otoku, i tu zatiče novog podstanara. Kada se malo raspita o njegovom životu on shvata da je reč o jednoj ozbiljnoj zaveri protiv države i socijalizma. Nakon što je o svemu tome obavestio policiju, koja ništa od toga nije uzela ozbiljno, Ilija se odlučuje da sve intenzivnije nadzire svoga podstanara, a u pomoć mu pristiže i njegov rođak Djura. Oni zajedničkim snagama nadgledaju podstanara i njegove prijatelje, bilo da je reč o individualnim akcijama koje preduzimaju na terenu, bilo da je reč o prisluškivanju telefona u stanu. Na taj način Čvorović doznaje mnoge značajne informacije o svome podstanaru, da je reč o jugoslovensk

Ono što je interesantno jeste da se postepeno kapitalistička logika uvlači u sam tematski park, tako da u trenutku kada se domaćini oslobadjaju upravo tada i logika socijaldarvinizma postaje rukovodeće načelo njihovih novih vođa (Dolores i Tedija). Zapravo, ono što stvara problem upravljačima u prvoj sezoni jeste permanentni proces kvarenja domaćina koji je navodno izazvan procesom nadogradnje, u kom zapravo dolazi do mešanja sećanja iz prethodnih priča u kojima je domaćin učestvovao, a što njega čini manje učinkovitim i funkcionalnim u novim pričama. To kod domaćina izaziva kvar i on postaje gotovo neupotrebljiv za tematski park. Ali to ne znači da je on stvarno pokvaren, on samo više ne može biti integralni deo jedne funkcionalne narativne stukture. Dakle, reč je o nekakvim otpadnicima od sistema, marginalcima koje sistem proizvodi kao nusproizvod, kao nekakvu „suvišnu stvar“ koju više nije moguće investirati u okviru samog sistema. To je razlog zašto se takvi slučajevi doslovno is

Ovog puta ćemo govoriti o seriji Westworld. Ova serija se sastoji od tri sezone, od čega je šest epizoda poslednje sezone bilo prikazivano, a do 3. maja bi trebalo da se pojave još dve epizode (ukupno 8 epizoda). Sezona se inače sastoji od 10 epizoda, tako je bar bilo u prve dve sezone pa se može očekivati da je isti broj predviđen i za treću sezonu. Serija pokreće niz ozbiljnih pitanja, od čega će nas zanimati samo neka. U središtu prve dve sezone bio je „tematski park“ nazvan Zapadni svet (Westworld). U prvoj sezoni saznajemo šta zapravo predstavlja ovaj tematski park, a njega najbolje opisuje rečima upravnica ovog parka: „Imaš pravo. Ovo mesto znači jednu stvar gostima, drugu deoničarima, a nešto potpuno treće upravi“(Westworld, sezona 1, epizoda 1). Iako dosta neodređena ova rečenica u osnovi pogađa samu srž problema. A on se sastoji u tome da je doista teško definisati šta ovaj tematski park predstavlja: za goste on je samo jedno mesto za zabavu, pored drugih mesta sličnog tipa, g

Čudi me da još nikom nije palo na pamet da pušta 24 sata na dan filmove o zaraznim bolestima. Mnogo toga bi se tu nakupilo: od Romerovih klasika o zombijima do ranih Kronenbergovih filmova. Tu i tamo pronašao bi se neki klasik Karpentera. A da ne govorimo o onim treš filmovima o zombijima, virusima i zarazama kojih je prepuna savremena kinematografija. I to bi bilo odlično da na svakom programu idu takvi i slični filmovi. Nikakva obaveštenja da ne primamo o broju zaraženih i umrlih u svetu i oko nas, nikakve konferencije za medije na kojima se prepiremo da li zavesti još strožije vanredno stanje ili pustiti ljude da se malo relaksiraju tokom uskršnjih praznika. Da, ne treba zaboraviti ni klasik Ben Hur, one scene o lepri, mada su holivudski dosta estetizovane, ali šta da se radi...Moglo bi se to tako vrteti u nedogled, a čini mi se da bi se na kraju televizija svima smučila. Pa čak i taj ostanak kod kuće bi nam toliko dojadio, da ne bismo znali šta sa sobom. Sa druge strane, to bi mogl

Teško je danas svoditi bilanse. Pandemija korona virusa (kovid 19) još nije okončana. Naprotiv, iako se čini da imamo trend stagnacije i opadanja u Italiji, Španiji, Austriji dotle su u SAD-u i Engleskoj broj zaraženih i smrtnost i dalje u porastu, a čini se da balkanske zemlje tek sad ulaze u opasan period i samim tim se očekuje i povećan broj zaraženih i smrtnih slučajeva. Nema sumnje da je virus iznenadio mnoge. U početku su se sa njim zbivale šale, ali se pokazalo da se ovaj virus uopšte ne šali. Oprečna su mišljenja i o tome kakva je priroda ovog virusa, da li se radi o njegovoj mutaciji, ili su u pitanju čak dva različita virusa, mnogi krive državu, nespremnost i nemar ljudi (naročito u Italiji i Španiji), slabosti zdravstvenog sistema, ali je očigledno da pandemija nikog na kraju nije ostavila ravnodušnim. Čini se da su najgore prošli oni koji su virus shvatili najneozbiljnije. To može delovati ljudima sa strane, međutim, kada se korona jednom pojavi i u vašem dvorištu shvatate