Mašina-proteza i mašinski spojevi

Na koji način vlast teži da se produži i traje? Suština vlasti jeste u proizvodnji modela. Na osnovu modela vlast opstaje u vremenu. O modelima je bilo reči kao o paradigmama. Platon je bio prvi filozof koji je modele pokušao da misli i kao paradigme bića. Za njega su ideje bile prvobitni uzori stvari. Koncipirana kao znanje o arhetipovima bića filozofija u Platona treba da pronađe rešenje političkog problema: kako obnoviti političku zajednicu na filozofskim osnovama? Odgovor na ovo pitanje Platon je pronašao u politici sopstva. Briga o sebi treba da osigura postojanu političku zajednicu koja za cilj ima brigu za drugog. Samo onaj ko je naučio da vlada sobom može istovremeno upravljati drugima. Borba protiv strasti stoga jeste primaran zadatak filozofije, budući da su strasti ono što u svakom trenutku može da poremeti naše sopstvo i dovede ga u ropski položaj. Umesto da jača sebe sopstvo na taj način služi strastima. Ukinuti pasivnu funkciju sopstva i postaviti ga za gospodara ljudskoj

Postoji jedan antički mit koji je i danas aktuelan, a to je mit o Narcisu. Uobičajena predstava o tome je da je Narcis bio zaljubljen u vlastitu sliku i da je zbog toga kažnjen smrću. Ono što ovde nije jasno jeste to zašto je Narcis morao biti kažnjen? U osnovi Narcis je težio da se izjednači s vlastitim odrazom u ogledalu. Greh Narcisov je u tome što je on poverovao da je njegov odraz (tj. njegova slika) čak lepša od njegove spoljašnjosti. Težnja da se identifikuje u modelu koji je sam stvorio za Narcisa je imala pogubne posledice. Narcis je morao umreti jer je prekoračio granicu dozvoljenu smrtniku: u antičko doba bogovi su oni koji nameću modele ljudima. Ali Narcis i sam postaje model, težeći da se u potpunosti identifikuje sa vlastitom slikom i u tome je njegova duboka tragedije. U trenutku identifikacije Narcis prelazi granice namenjene smrtnicima i sam postaje model za druge modele. To je ono što antički svet Narcisu nije mogao oprostiti. Zbog toga je Narcis zaslužio smrt. Narcis