Mašina-proteza i mašinski spojevi

Ranije je bilo reči o tome da biomoć nastaje na strateškom nivou odlučivanja da se subjektu dodeli život ili da se pusti da on umre. Biomoć uspostavlja kontrolu nad životom kao takvim, tj. nad celim njegovim tokom, od rođenja do smrti. Šta podrazumeva ova kontrola? Ona se odvija na mikronivou i makronivou. Mikronivo obuhvata niz mehanizama disciplinovanja tela (disciplinski mikrodispozitivi). Makronivo se odnosi na kontrolu neke populacije. Disciplinski mikromehanizmi se javljaju krajem XVII veka, dok se biomoć obrazuje u drugoj polovini XVIII veka. Sa obzirom na to da su se javili ranije, prvo ćemo pokušati odrediti mikrodispozive. Ovi mikroaparati podrazumevaju različite tehnologije raspoređivanja tela u okviru mesta vidljivog (fabrike, zatvora, škole, kasarne itd). Dijagram na osnovu kojeg funkcionišu mikromehanizmi je panoptikon. Panoptikon je arhitektonska paradigma čiji je tvorac Džeremi Bentam. Na koji način je on konstruisan? Ponoptikon je kupola u sredini cikličnih ćelija sa

Namera ovog rada je da isprati promene u savremenom načinu proizvodnje. Rad je sačinjen iz dva dela. U prvom delu se obrađuje tema biopolitike i ona prati transformaciju fordizma u postfordizam. U drugom delu se proučavaju i izvesne "psihološke" osnove ove transformacije. Kakav je smisao transformacije fordizma u postfordizam? Sve veća dominacija uslužnih delatnosti u odnosu na industrijsku proizvodnju, razvoj novih telekomunikacija, informacionih tehnologija, kao i novih načina finansijskog servisiranja, postepeno dovode do izmenjenog statusa radnika. Umesto fabričkog i stalnog radnika, fordističkog tipa, danas sve češće srećemo postfordističkog radnika, kojeg odlikuje mobilnost (promena radnog mesta u skladu sa potrebama posla), fleksibilnost (prilagođavanje različitim radnim zadacima) i nestabilnost (kolektivni ugovor poznaje samo kategoriju privremeno zaposlenih lica). Ove promene prate i orjentaciju preduzeća na proizvodnju malih serija i oslanjanje na proverene tržišne

a) uvod U knjizi Izvori totalitarizma Hana Arent piše: «Totalitarni pokreti mogu se javiti svuda gde postoje mase koje iz bilo kog razloga teže da se politički organizuju. Mase ne drži na okupu svest o zajedničkom interesu, njima nedostaje ona specifična klasna artikulisanost koja se izražava u jasnim, ograničenim i ostvarivim ciljevima. Termin ''masa'' može se upotrebljavati jedino kada je reč o ljudima koji, bilo zbog samog svog broja, bilo zbog ravnodušnosti, bilo zbog kombinacije jednog i drugog, ne mogu da se integrišu ni u jednu organizaciju zasnovanu na zajedničkom interesu, u političku partiju ili organe lokalne vlasti, u profesionalne organizacije ili sindikate. One potencijalno postoje u svakoj zemlji i čine onu većinu neutralnih, političkih nezainteresovanih ljudi koji nikada ne pristupaju nijednoj partiji i retko izlaze na izbore.» U ovoj knjizi Hana Arent izlaže stanovište prema kome totalitarni pokreti prethode osnivanju totalitarnih država. Masovno dru

a) Uvod U ovom poglavlju ćemo pokušati da pobliže odredimo sledeće biopolitičke kategorije: nepotrebnu radnu snagu i kognitivnu inteligenciju. U prvom slučaju ćemo se poslužiti serijom Žica (The Wire), autora Dejvida Sajmona (David Simon), dok ćemo, u drugom slučaju, pratiti transformaciju univerziteta, od Humboltovog do bolonjske reforme. Serija Žica (The Wire, 2002 – 2008) se sastoji od 5 sezona i svaka od njih istražuje određeni socijalno-ekonomski problem. Radnja serije se odvija u Baltimoru – lučkom gradu srednje veličine, na istočnoj obali SAD-a. Serija prati policijsku jedinicu koja prikuplja dokaze o kriminalu na osnovu tehnike prisluškivanja (pejdžera, mobilnih telefona i drugih sredstava komunikacije). Značaj serije je u tome što ona – veoma uverljivo i na krajnje realističan način – otkriva vaninstitucionalne mahanizme reprodukcije grada srednje veličine, na periferiji kapitala, sa ograničenom privredom i velikom stopom kriminala. Serija se razvija postupno, analitički i ko