Mašina-proteza i mašinski spojevi

Mislio sam da o ovoj temi više nećemo raspravljati ali teško je odoleti pritiscima javnosti: naravno, reč je o ratu u Ukrajini. Može li se nešto novo uopšte reći o ovoj temi. Ono što iznenađuje jeste podeljenost mišljenja u tabore. Čini se da se suviše brzo zauzimaju strane, a zaista je teško biti na bilo čijoj strani u ovom trenutku. Opet pozicija neutralnosti, nije li to možda najopasnija pozicija danas? Sa jedne strane imamo Ukrajinu koju otvoreno pomažu Evropa i SAD, a sa druge Rusku federaciju, koja je pomalo i usamljena, ali se otvoreno proglašava agresorom, budući da je prva napala jednu suverenu državu. Naravno, tu sad postoji još jedan problem. Počev od EU suverenitet se prikazivao kao prilično fleksibilna kategorija, a zakoni iz EU su se sa lakoćom prepisivali u nacionalna zakonodavstva, čak je to bilo i nekakva vrsta imperativa kako bi se lakše i brže postalo članicom EU. Međutim od nekog vremena stvari se i tu pomalo menjaju. Migrantska kriza i pandemija koronom su pokazale

Dugo sam razmišljao u kom pravcu da nastavimo ovaj blog. Mnogo je dnevno političkih tema, od rata u Ukrajini, do ponovnog bujanja korone, ali ja ne bih o tome više trošio reči. Elem, ne znam ni šta da mislim o tome šta se dešava u Ukrajini, to je zasigurno jedno od žarišta koje se sa Bliskog istoka preselio i na evropsko područje, a kakve to sve implikacije ima za velike sile, kao i za nas male narode, bojim se da o tome i razmišljam. Niti je ovo najava novog hladnog rata, niti možda trećeg svetskog, bar se tako nadam, pre mi deluje kao jedan oblik krize, koji je kao i današnji kapitalizam, postao prosto nomadski, i seli se na plodna područja, kao što su nekad skakavci pustošili polja, tako i savremeni nomadski kapitalizam puštoši sve pred sobom, otvarajući krizna žarišta, gde god je to moguće. Ne bih se iznenadio da je jedno od novih-starih kriznih zarišta i naš Balkan. Drugo je pitanje ima li smisla danas ratovati, u jednom uzaludnom poduhvatu kakav je bio rat devedesetih u buvšoj Ju