Mašina-proteza i mašinski spojevi

Hrišćanstvo je za filozofiju značilo novi početak. Međutim to nije početak bez pretpostavki. Dok su Grci polazili od pretpostavke da biće jeste a nebića nema, dotle Hrišćanstvo polazi od pretpostavke božanskog kreacionizma. Bog stvar biće ex nihilo, kao uostalom i što je stvorio svet i čoveka. Sam čovek je nastao na osnovu božanske slike i povereno mu je upravljanje životom na zemlji. U judaizmu Bog i čovek su povezani zakonom (dekalog), dok su u Hrišćanstvu pored zakona Bog i čovek povezani i ljubavlju. Bog je poslao sina na zemlju i žrtvovao ga na krstu, da bi mogao da uskrne i samim tim spasi celokupno čovečanstvo. Isusov čin uskrsnuća iz mrtvih označio je početak spasa celokupnog čovečanstva. Na osnovu toga tek čovek je dobio nadu u zagroban život. Na taj način je religija prirodno bila upućena na filozofiju. Linerano računanje vremena, potreba da se opravda čin božanskog stvaranja (teodiceja) i pitanje porekla zla, otvorila su sasvim nova područja na polju filozofije: radi se kako

Na taj način je Aristotel u potpunosti dovršio projekat filozofije u Grka. Filozofija je morala započiti na novim osnovama, a te nove osnove su pretpostavljale nekakav novi početak u filozofiji. Trajanje filozofije u helenističko-rimsko doba je samo produžetak agonije kraja filozofije, započete sa Aristotelom. To najbolje pokazuje i činjenica da je u helenističko-rimsko doba filozofija bila neki oblik psiho-terapije, rečeno modernih rečnikom, ona je produžetak nekakvog životnog stila, u maniru savremenog nju-ejdža ili jednostavno tek jedan pogleda na svet. Teško da se tu može govorito o nekakvoj bitnoj filozofskoj novini, ako se izuzme ta psiho-terapijska uloga filozofije: počev od etičkog idela (mudraca) – koji za uzor bira nekakvog čoveka čvrstog karaktera (Sokrata npr.) – do stanja „blaženstva duše“ (ataraksije, apatije) i etičkog načela (delovati uz odsustvo bola, delovati u skladu sa prirodom, ustručavanje od suđenja itd.). Slični etički elementi su u velikoj meri bili prisutni i

Tako je rasprava o kosmosu bila zaključena. Naročito Demokrit je uspeo da pokaže, na jedan krajnje empirijski način, kako je postanak života moguć na materijalističkim osnovama. Osnova grčke nauke je izvedena upravo iz učenja o 4 elementa. Bez obzira da li se smatrali izvornim počelima ili izvedenim jedinjenjima, 4 elementa su postavila osnove antičke nauke bez koje više nije bilo moguće zamisliti astronomiju, medicinu, biologiju itd. A upravo u to doba razvoj nauke u mnogome potiskuje značaj filozofije i raspravu o kosmosu. Tu dominaciju pojedinačnih nauka nad filozofijom prvi su počeli da iskazuju sofisti. Sofisti su bili veoma dobri poznavaoci istorije, geografije, etnologije, mitologije, lingvistike itd., a kao putujući učitelji mnogo toga su videli i proživeli. Odatle potiče njihova ravnodušnost prema kosmološkim pitanjima. Protagorin relativizam ili Gorgijin nihilizam, nije ništa drugo nego izraz nepoverenje prema filozofiji i kosmičkim pitanjima. Protagorina rečenica „čovek je