OD IVANA DO NEDRAGA

Trijumfalni povratak Ivana Ivanovića i posle ko zna kog vremena Olje Bećković na malim-velikim ekranima i nije se nešto proslavio. Zapravo, ako zanemarimo jedan solidan intervju, koji je na par momenata bio veoma interesantan, i dalje ostaje jedan prilično urgentan problem: postavlja se pitanje da li je Ivan Ivanović dorastao zadatku koji pred njega predstavljaju čelnici Nove S. To isto se može reći i za Olju Bećković. Nije li to samo jedan projekat, koji traje prilično dugo, ali koji poseduje prepoznatljivu formu. Ne kažem da je reč o ljudima koji su svoje programe pravili uglavnom za odabranu elitu kruga dvojke, ali ovaj program večeras je pomalo zvučao tako. Naročito toliko velike reference na aktuelnog predsednika ili lokalnu vlast u Beogradu su dale priličan ton večerašnjoj emisiji, ali nisam sigura da se to po nečemu razlikuje od onog što već Kesić radi na nacionalnoj frekvenciji. Nije jasno kakav je dobitak Ivana Ivanovića, koji odlazi na jednu skoro nepoznatu televiziju, koja je imala svoju pilot epizodu nekoliko meseci na Top kanalu, ali to ništa ne znači, mada, kada se setimo Ivanovih početaka, onda nam je jasno da su se imana televizija menjala a jedino je njegov tolk-šou opstajao, pored brojnih koji su se oprobali a koji su bili dosta poznatiji od Ivana (računajući Laneta Gutovića i Marka Živića) možda je i ovo neka vrsta eksperimenta. Ne kažem da čovek ne može ozbiljno da se provede uz ovu emisiju, ali to može u isto vreme i da radi sa Saut parkom, na Central komediju, ionako je mnoge momente Ivan Ivanović odatle pokupio, počev od afirmacije stendap komičara, domaćih i u regionu, koje su prvo oni okupili, a koje je Ivanović samo probrao, ali dobro, i dalje mi je ono što se radi kod Ivana Ivanovića interesantnije nego na Central Komediju, ali ne menja puno stvar. Kao i Pliž, kao i Kesić, tako i Ivan Ivanović, a pretpostaljam da će slično raditi i Olja Becković, sve svoje snage fokusiraju na nekakvoj satiričnoj predstavi aktualnog nam predsednika države, ali nisam siguran koliko to pomaže, sam predsednik je karikatura za sebe, čovek je parodija svega mogućeg što se u srpskoj istoriji desilo za proteklih 30 godina da tu i ne treba nekakva naknadna pamet da sve to uobliči, i ne treba neko naročito objašnjenje za depolitizaciju, depolitizacija je sastavni deo liberalne demokratije, kao što je kriza sastavni deo kapitalističkog sistema, ali ljudi ne žele o tome slušati. Nisam više siguran da je Veče sa Ivanom Ivanovićem proizvod koji se može prodati regionu, jer boluje od ozbiljnih dečijih bolesti, ali ko zna, vreme će pokazati, ne može se suditi na osnovu prve emisije, ali pravac koji se zauzima ovde i nije za pohvalu, zapravo, reč je o već viđenom, a TV to nekako i najbolje podnosi. Dobro, ne kazem, TV je jedna izrnđala kanta koja živi od stereotipa, od favorita koji i ne cene kreativnost koliko tačnost i delikatnost i naravno, prepoznatljivost. Bojim se da to kažem, ali neće li i Ivanova emisija biti samo jedan od favorita koje posmatraju dokoni penzioneri, uglavnom vezani za krevet. Nadam se da ipak grešim u svojim analizama, ali nisam siguran, mada se to od ovakvih emisija i ne očekuje, koliko je moguće ovim putem menjati stvarnost, a nisam siguran ni da je mnogima na protestima istinski stalo da menjaju stvarnost. Mislim da oni toga nisu svesni, jer bi promenu morali krenuti prvo od sebe. A to je uvek i najtezi korak.