ZAŠTO NE PODRŽAVAM STUDENTSKE PROTESTE

Studentski protesti su ušli u Novu godinu sa starim zahtevima. Instini za volju, moram priznati da mi nisu najjasniji studentski zahtevi. Posebno je nejasan prvi zahtev koji se odnosi na to da je potrebno da svi odgovorni za pad nadstrešnice u Novom Sadu budu kažnjeni. Među opozicijom, istina u manjini (Narodna stranka), se pojavilo mišljenje da je istraga povodom pada nadsrešnice vođena na brzinu, i da ima ozbiljnih propusta, a što ukazuje na to da bi optužnica na sudu mogla „biti oborena“ iz tehničkih razloga. Jedan od razloga za to je i pritisak koji su studenti i celokupna javnost vršili na tužilaštvo, zbog čega je istražni postupak trajao kraće nego obično. Osim toga, druga stvar koja se pominje povodom ovog slučaja jeste problem korupcije, ali treba reći da za korupciju nije uopšte nadležno tužilaštvo koje je vodilo istragu, nego je za to potrebno da se pokrene posebni postupak – za to su nadležni sudovi posebne nadležnosti (privredni, prekšajni, upravni itd.) – koji takođe treba da se vodi u tajnosti, kako bi prikupljeni dokazi bili relevantni na sudu. Reč je o postupku koji može da se vodi paralelno ili nakon što se zavši suđenje u redovnom postupku. Ovo navodim zbog toga što nije sasvim jasno kako to studenti, a i deo javnosti, zamišljaju da im se ispuni prvi zahtev: to jest da svi odgovorni budu i kažnjeni – jer je očigledno da je reč o sudskom procesu koji će prilično dugo da traje, što samim tim povlači i činjenicu da će i protesti dosta dugo da traju. Nesumljivo je da postoji veliko nezadovoljstvo sadašnjom vlasti, kako među studentima tako i među građanima generalno, ali da li to znači da zbog toga sve u Srbiji treba da stane, a čini se da to i glavna namera studenati, pri čemu opet nije sasvim jasno, kako uopšte misle da im se ispune zahtevi (odnosno, da institucije rade svoj posao), ako sve stane. Ovo su samo neki od primera koji pokazuju da su studentski stavovi često protivurečni. Ranije je bilo reči o tome (u prethodnim tekstovima o ovoj temi) da studenti dolaze iz civilnog društva, i da njihova intervencija na državu jeste iz civilnog društva – što ne znači da nužno postoji uticaj i NVO sektora na studentske proteste, ali ni to nije isključeno budući da oni deluju zajednički, tj. iz zajedničke agende. I pored toga studenti pozivaju sve građane da im se pridruže, ali ponavljm u statusu građana i u obliku podrške, što znači ne kao neko ko će svojim mišljenjem i delom na bilo koji način uticati na studentske proteste, nego samo kao neki vid formalne podrške koja treba da vodi masovnosti protesta, što je takođe nonsens svoje vrste. A glavni zahtev studenata jeste za pravnom državom i vladavinom prava, pri čemu metode kojima se studenti služe su u potpunosti protivpravne (blokada fakulteta i saobraćajnica, neprijavljeni protesti, plenumi i sl.). A odgovor javnosti je sledeći: pustite sve to na stranu, naše je da podržimo našu decu. Naravno, pitanje koje se postavlja jeste sledeće: na čiju decu mislite? Jer je očigledno da studenti nisu deca, i tu ne treba imati dileme. Studenti su odgovorni ljudi, i što pre to shvate, tim bolje. A kao odgovorni ljudi i sami treba da preuzimaju odgovornost za svoje delovanje. Čini se da ni to nije slučaj kada su protesti studenata u pitanju. Jer treba ponoviti, možda je istina da su vlasti krvave ruke, ali ni studentima nisu čiste ruke, ili se iz ovih protesta neće izvući čistih ruku. Pre svega, studenti su podložni manipulaciji i sami manipulišu drugima. O čemu je ovde reč? Uzmimo za primer plenum. Šta on predstavlja? Sredstvo neposrednog demokratskog odlučivanja? To je lepo, neposredom demokratijom protiv predstavničke demokratije: Rusoom protiv Loka? Ali, da li je to zaista tako. Studenti ne misle da je predstavnička demokratija nužno loša, jer se zalažu za rad institucija, pri čemu primenjuju neposredne oblike demokratije u službi građanskog otpora. Dakle, Rusoom u ime Loka, a ne protiv njega. Naravno, u doba postmodernog parodizma mi smo na sve naviknuti, tako da na ni ovo ne iznenađuje previše. Ali, da li studenti doista primenjuju plenum? Odgovor je naravno da ne. Jer do čega bi nas do dovelo? To bi značilo da svi studenti sa nekog fakulteta učestvuju u radu plenuma i da donose zajedničke odluke, što sigurno nije slučaj. Osim toga, studenti ne mogu da na plenumu odlučuju o stvarima koje nisu neposredno vezane za fakultet, poput blokade puteva i slično, jer za to nemaju ingerencija. Za tako nešto bi bilo neophodno da se organizuje plenum na nivuo grada, i da se pitaju svi građani tog grada, pa kako oni odluče to je i konačna odluka. To bi bilo u duhu plenuma i neposredne demokratije. Studenti su na plenumu mogli da odluče blokadu fakulteta, ali su to morali da urade većinom glasova svih studenata na fakultetu, da bi plenum bio legitiman, za šta ja verujem da nije bio slučaj, a ako su studenti ozbiljni u svojim namerama morali bi da imaju i nekakav pisan trag koji bi tako nešto potvrdio. Ali, ponavljam, blokada fakulteta putem plenuma je moguća, ali treba da se tiče osvnovnih studentskih pitanja i njihovih problema, jer za to imaju odobrenje plenuma, za sve drugo plenum ne može da bude relevantan. E sad, kada su u pitanju blokade škola, osnovne i srednje, tu postoji veliki problem i nisam siguran koliko je plenum tu relevantan, zato što je reč o maloletnim licima, verovatno bi morao da se sprovede neki plenum na nivou grada, da bi sve to bilo u duhu neposredne demokratije, a što samo možete pretpostaviti do kakvih bi nas to tek peripetija dovelo. I nije slučajno da su našim ustavom, a i u većini drugih država je slična situacija, dozvoljena samo dva oblika neposrednog demokratskog odlučivanja: narodna (građanska) inicijativa i referendum. Kao što smo čuli, opozicija je već odbila referendum. Dakle, o čemu se ovde radi? Po svemu sudeći ovde je reč ne samo o primeni neustavnog i nezakonitog oblika neposrednog demokratskog odlučivanja (plenuma), nego i njegove zloupotrebe. Zbog toga tvrdim da su studenti ne samo izmanipulisani, nego i da namerno manipulišu drugima. A kao zrele osobe bi za to trebalo i da snose odgovornost. Osim toga, u pojedinim trenucima studenti zaista očekuju zaštitu države, i to podvlačim, očekuju, iako je očigledno da sami rade protivzakonite i protivustavne radnje, a vlast nije dužna da stiti one koji krše zakon, naprotiv, dužna je da ih kažnjava: toliko o tome da oni koji se zalažu za pravnu državu, moraju malo više da povedu računa i o metodama kojima se i sami služu da bi do iste doveli. To nas dovodi do sledeće konstatacije da je studentski protest politički. Ali, postoji tu još jedna stvar. To je i jedan oblik emotivne učene koja se podmeće građanima: ako ne podržite studentske proteste kako ćete izaći sutra pred svoju decu. Ali, ponavljam, studenti nisu deca, i od njih se kao i od drugih građana očekuje odgovorno ponašanje. Sama činjenica da zloupotrebljavaju plenum, govori u prilog toga da oni nisu uopšte naivni i da su podjednako opasni kao i drugi političari. Naročito što njihove namere nisu ništa veće od zamisli drugih političara, a predstave o pravednijem društvu se izjednačavaju sa konceptom pravne države, što je opet nonsens svoje vrste. Druga je stvar zašto se takvo ponašalje odobrava, da li ispada da smo svi mi pomalo „slabi“ na decu ili je ovde reč o nečemu mnogo podmuklijem i perfidnijem: Čini mi se da u ovom trenutku i vlasti i opoziciji odgovaraju studentski protesti. Vlast na taj način može da ucenjuje svoje političke partnere u inostranstu (pričom da Vučićeva vlast i nije toliko stabilna i da postoji realna mogućnost da padne), a sa druge strane, opozicija se nada da će pritisti na vlast uroditi plodom i da će to na kraju dovesti do nekakve prelazne vlade. Bilo kako bilo ludilo se nastavlja i verovatno mu se kraj još dugo neće moći sagledati. Najgore je što posledice svega toga najviše trpe obični građani, a vlast ko vlast, ona i najbolje pliva u mutnom.