KRATKA ISTORIJA EX YU ROKA III

II Sredinom 1970-ih se i u svetu dešavaju bitne promene u muzičkoj industriji. Uobičajane podela u rokenrolu na meki i tvrdi zvuk sve više će hard rok odvajati od pop muzike. Nakon hard roka pojaviće se i još neke nove vrste roka poput glama i simfonia, panka i metala. Pop muzika će takođe imati svoje fuzije. Mešavina gospela, soula i ritam i bluza će početkom sedamdesetih dovesti do fanka. Dominacija ritam sekcije, uz naglašenu ulogu basa i prigušeni zvuk ritam gitare od fanka će sve više voditi ka disku, a središnje mesto zabave postaju mali prostori za igru i ples tzv. diskoteke. Disko muzika će naprativi i pravu revoluciju u modi (šljašteća odeća, pantalone zvoncare, košulje sa produženom kragnom itd.). Po prvi put se istaknutoj heteroseksualnosti hard roka suprotstavlja suptilna homoseksualnosti diska. U tom smislu disko muzika je nastavak onoga što se dešava već sa glam rokom i što vodi od prikrivenog transvestitsva (Dejvid Bouvi, Lu Rid, Njujork Dolsi itd.) do otvorene homoseksualnosti (Glorija Gejnord, Vilidž Pipl itd.). U političkom smislu to je zaokret od pokreta za ljudskih prava šezdesetih, ka identitetskim politikama osamdesetih. Uticaj diska je bio ogroman u mejnstrim kulturi i može samo da se meri uticajem panka u andergraund kulturi. Kao što je disko promenio modu mejnstrim kulture, tako je pank uticao na podzemne kanale kontrakulture. Od povratka na čvrsti i ogoljeni rif zvuk, do fascinacije plastikom, pirsinzima i lancima, pank je u osnovi bio nastavak engleske supkulture koja je od moda i skinheda vodila do pankera (Hebdidž: 1980). Radi se o jednom kreativnom izrazu mladih koji posećuju budike polovne odeće, žive od socijalne pomoći, ali i gluvare po ceo dan u bioskopu navučeni na alkohol i spid (Roten: 2008). U tom smislu pank je zaista bio izraz besa mladih pripadnika radničke klase u Engleskoj (Bordvik i Moj, 2010), a kao globalni fenomen ubrzo je zahvatio i mnogo šire okvire. Za glavnog ideološkog neprijatelja našao je hipi kontrakulturu, iako je sa njom imao dosta sličnosti – naročito u onom kreativnom smislu, a kao muzičkog neprijatelja označio je predstavnike progresiva, psihodelije i hard roka. Utoliko je muziku sveo na kratku formu brzog tempa, ogoljenog, sirovog zvuka i istumentalni minimalizam. Najbolji predstavnik takvog panka bili su Ramonsi i Seks pistolsi. Sve ono što se kasnije pojavilo, a što će postati obeleže muzičke alternative u Engleskoj osamdesetih, više je predstavljalo nekakvu muzičku labaratoriju u kojoj su se mešali različiti uticaji: od panka i ska do regea, elektronske muzike i singpopa (Markovac: 2015). Istovremeno, kao reakcija na pank – ali i pod snažnim uticajem panka – nastaje Novi talas britanskog hevi metala. Reč je o bendovima kao što su: Ajron Mejden, Dajmod hed, Motorhed itd. Po uzoru na Engleske bendove ubrzo i u SAD-u nastaju bendovi sličnog muzičkog usmerenja: Motli Kru, Metalika, Megadet itd. To je period nastanka hevi i treš metala. Od bendova koji su svirali hard rok razlikuju se po tome što su koristili veoma brz tempo, i po tome su bili veoma slični panku. Sa druge strane, imaju dosta sličnosti sa hard rokom utoliko što koriste ogoljene i snažne rifove, koji često mogu biti i veoma melodični, uz obimnu upotrebu solo deonica i instrumentala. Nasuprot panku, koji je težio teškom i grubom izražu, hevi metal je često melodičan – to se obično postiže upotrebom gitarskih procesora, produzivača zvuka i distorzije – a melodije traju i po nekoliko minuta, čemu je opet sličniji hard roku. Uticaj bluza i pentotonske lestvice je neizostavan, koliko i uticaj hard roka. Trendu hevi metala se priključuju i stari hard rok bendovi poput Elisa Kupera, Škorpionsa, Ban Hejlena, Kisa itd., ali i novi bendovi poput brazilske Sepulture i Slejera. Neki ove poslednje nazivaju i trešom, što je samo jedan od niza ponžanrova koji će se izroditi iz hevi metala tokom sledećih godina. Čak u ideološkom smislu oni se mnogo ne razlikuje od svojih hard rok prethodnika (Led zepelina i Blek sabata), a uglavnom naglašavaju satansku mitologiju, borbu između dobra i zla, ali i opsesiju ratom, razaranjem i smrću. Često uvode elemente naučne fantastike, uglavnom je reč o sukob ljudi i kibernetskih mašina koji ima katastrofalne posledice po ljudski rod. Kao što disko muzika predstavlja uvod u manjinske i identiteske politike osamdesetih, izvan velikih ideoloških naracija (kapitalizam, komunizam, fašizam itd.) tako isto i hevi metal izražava distopijske vizije i strepnje čovečanstva, oličene prvenstveno u kiberpanku (Gipson, Sterling, Kadigam itd.). III Kakvo je bilo štanje u domaćoj muzici tih godina? Podela na rokenrol i pop muziku nije mimoišla ni jugoslovensku muzičku scenu, a sve ono što nije imalo čvrst i prepoznatljiv rok zvuk ubrajalo se sada u pop muziku: od šlagera do diska i elektronske muzike. U tom periodu još postoji veliko interesovanje za muzičke festivala, a to sada postaje prepoznatljivo mesto popa poput: Đorđa Marijanovića, Lole Novaković, Miodraga Miki Jevremovića, Arsena Dedića, Bisere i Senke Veletanlić, Kemala Montena, Gabi Novak, Leo Martina, Olivera Dragojevića, Zdravka Čolića itd. Za većinu je učešće na festivalima predstavljalo odskočnu dasku na putu do slave. Zasigurno najpopularniji pevač sedamdesetih – u eri disko muzike – bio je Zdravko Čolić. I ovog puta prekretnicu u muzičkom smislu predstavlja druga polovina 1970-ih godina. Tada nastaju nove rok grupe od kojih su najpoznatije: Parni valjak, Riblja čorba, Ambasadori, Generacija 5, Vatreni poljubac, Divlje jagode, Atomsko skolonište, Leb i sol itd. Neke od ovih grupa su radile sa promenljivim uspehom (Parni valjak, Generacija 5), neke su značajne iz istorijskih razloga (Ambasadori, Vatreni poljubac), a neke su postigle i zaista veliku popularnost (Riblja čorba, Leb i sol, Divlje jagode, Atomsko sklonište). U ovom periodu se beleži prelazak na čvršći zvuk čiju osnovu uglavnom čini hard rok i hevi metal. Za Atomsko sklonište se može reći da predstavlja najjupečatljivi primer prelaska jugoslovenske muzike sa progresiva na hard rok. Tu se još osećaju uticaji domaćeg progresiva (Indeksi i Korni grupa), a iako im je zvuk ogoljen i čvrst, zasnovan na rif tehnici, u pozadini se i dalje čuju električne orgulje. U tekstualnom smislu oni još uvek čuvaju romantični prizvuk sedamdesetih koji povezujemo sa grupama Pink Flojda i Dip perpla, a reč je o angažovanom pristupu stvarnosti i zabrinutosti za ljudsku civilizaciju. Ova zabrinutost otvara pitanje dehumanizacije i ljudskog otuđenja (razvoj informatike i novih telekomunikacija) sa jedne strane, ali takođe strepi od ljudskog nemara, sve veće zagađenosti prirode i nuklearne katastrofe sa druge. Kasniji razvoj Atomskog skloništa ide u pravcu klasičnih hard rok šablona, po čemu su najpoznatije bile upravo Divlje jagode. U muzičko smislu Divlje jagode zaista sviraju jedan tvrdi i ogoljeni hard rok, bogat instrumentalima i rif tehnikom. Tekstualno se bave klasičnim šablonima hard roka, koji se već mogu sresti kod Stepenvulfa (Born to be wild) ali i poznog Dip perpla (Burn, Caming Home). Reč je zapravo o afirmaciji rokenrola kao nekakvog divljeg i neobuzdanog stila života, romantiziranje bajkerskog life style-a, ali i nomatskog i skitničkog života (Divlje jagode, Motori Motori, Čarobnjaci, Ciganka itd.). Kao i mnoge hard rok i hevi metal grupe i oni su postali popularni po svojim baladama: Jedina moja, Krivo je more, Šejla, Kako sti topla i mila itd.). Leb i sol su kao grupa dosta zanimljivi. Oni su se proslavili obradama narodnih pesama (Jovana Jovanke, Uči me majko, karaj me itd.), ali to je uglavnom bilo u domenu Zlatkovih virtuoznih sposobnosti. Inače, Leb i sol gaje jednu umerenu vrstu roka, sa primesama bluza i fanka. Instumentalni delovi su lepo ukomponovani u muzičku celinu i u njenoj su službi. Tu nema puno istrumentalnih ludorija i vratolomija, što se i ne može reći za njihove koncerte jer je poznato da je Vlatno Stefanovski jedan od najboljih solo gitarista na našim prostorima, a neki bi dodali i šire. Kada je u pitanju Vatreni poljubac čini se da je to bend koji je svirao u potpunosti hevi metal. Snažan, distorziran zvuk gitare i rif tehnika uz naročito brz ritam i instumentalnu deonicu često podsećaju na klasike hevi metala. Njegovi tekstovi se bave klasičnim temam hard roka, problemom postanka rokenrol zvezde, ali divljeg i neobuzdanog stila života, pri čemu je ovde reč o divljoj i neobuzdanoj seksulanosti. Kada je reč o bendovima Parni valjak i Generacija 5 njihov uspeh je bio promenljiv kao i njihov muzički izraz, u početku su negovali čvrsti rokenrol zvuk, ali su vremenom od toga odustali. Parni valjak se tokom dugogodišnjeg trajanja proslavio pesmama: Stranica dnevnika, Pokreni se, Sve još miriše na nju, Jesen u meni, Zastave itd.), dok su se početkom devedesetih Generacije 5 – sada u novoj postavi – vratile na scenu sa nekoliko novih i starih hitova: Ti samo budi dovoljno daleko, Dolazim za pet minuta, Povedi me u noć, Najači samo ostaju, Šta ćemo sad nas dvoje itd. Za Riblju čorbu se može reći da je jedan od najvećih jugoslovenskih a i srpskih bendova, iako njegov stvarni muzički domet ne prevazilazi nekoliko ranih albuma. Ipak, u tom trenutku to je možda bilo nešto najsvežije što se pojavilo na jugoslovenskoj rok sceni. Već svojim singlovima Riblja čorba je najavila promenu raspoloženja u rok muzici koja iznenada počinje da se kritički odnosi prema sredini u kojoj živi, a teme otuđenosti, nemogućnosti bekstva, usamljenosti i dosade u gradovima postaju karakteristične za ovu fazu Borinog izraza. O tome naročito govore nazivi njegovim pesama: Nazad u veliki prljavi grad, Jedan šugav dana, Mirno spavaj, Pobeći negde, Na zapadu ništa novo, U dva će čistači odneti đubre, Kad ti se na glavu sruši čitav svet, Ja ratujem sam, Neću da živim u bloku 65 itd. Teme vezano za prostituciju, medijsku manipulaciju, moralnu korupciju Riblja čorba će iskazati u kultunim pesmama: Lutka sa naslovne strane, Zvezda s potkrovlja i suterena, Rasprodaja bola, Pravila pravila, O kako je lepo biti glup itd. Pesme o neuzvraćenoj ljubavi kod Riblje čorbe dobijaju izuzetnu gorčinu i gotovo da mogu da se mere sa bednom svakodnevnicom u kojoj živi napušteni muškarac, razočaran u svet i sredinu oko sebe: Ja sam još ona ista budala, Ostani đubre do kraja, Nemoj srećo nemoj danas, Neke su žene pratile vojnike, Rekla je, Neću da ispadnem životinja, Dobro jutro itd. Ako pesme Riblje čorbe uporedimo sa drugim ljubavnim pesmama u rok muzici, možemo da primetimo da se ovde u potpunosti menja perpektiva i pogled na ljubav koja sada postaje banalna i obična poput svakodnevnice u kojoj većina živi, a gde su raskid, bol i patnja mnogo češći nego sreća. Ljubav je u pesmama Riblje čorbe prikazana gotovo kao patološka pojava, koju uglavnom prati nezadovoljstvo, prevare, raskidi, razočaranja i duboke depresivne krize. U tome verovatno leži i veliki uspeh Riblje čorbe na domaćoj rok sceni, budući da je ona razorila „lažni moral“ srednje klase i život prikazala u njegoj krajnoj realnosti: kao odjek siromaštva, nemaštine, bede, usamljenosti, jednom reči, ljudskog otuđenja i gotovo bolesne potištenosti (depresije). I dok Indeksi i Korni grupa pevaju o nekom idealnom svetu satkanom od mašte i očekivanja, a Smak prikazuje bol kao apstrakciju koja nema dodira sa socijalnom realnošću i uslovima u kojima živi običan čovek i dok Bjelo dugme takođe afirmiše jednu idealnu sliku žene u kojoj je ona ili kurva ili svetica, dotle Riblja čorba predstavlja realnost u njenoj najdubljoj bedi, bez lažne šminke i ukrasa. Utoliko se Riblja čorba zaista približila onome što se u alternativnom roku početkom 1980-ih nazivalo mračnim talasom, reč je o engleskim bendovima poput Džoj divižna i Kjura, a koji upravo naglašavaju te negativne strane ljudske svakodnevice, iako u muzičkom smislu Riblja čorba i dalje nastavlja klasičnu rok priču. NASTAVIĆE SE...