GTA5 U DOBA PANDEMIJE

Ovih dana nešto razmišljam o igrici GTA 5 (Grand Treft Auto V). Zapravo, mnogo je više igram nego što mislim o njoj, ali nije sad to tema o kojoj bih želeo da govorim na ovom blogu. I ne bih je povezivao sa drugim serijalima. Istina, na drugom mestu ću svakako povezati ovu igricu i njene serijale sa filmom, ali sada ne bih da govorim o tome. Dakle, o čemu je reč? Ipak, teško je započeti priču o GTA a ne pomenuti najpoznatiji serijal: Vajs Siti i San Andreas. I čini se da je ova igrica očigledno spoj oba ova serijala. Prvi je zasigurno najpopularniji, dok je drugi najobimniji serijal. GTA V je pokušaj da se ova oba serijala nadmaše. Što se tiče veličine šeme GTA V danas predstavlja najveći serijal, dok atmosfera u gradu obiluje bojama i lepom grafikom, što nakon Vajs Sitija i nije bi slučaj sa drugim serijalima, koji su posle Vajs Sitija poprimili nekakvu mračnu notu, u tom smilu GTA IV je možda i najviše otišao u krajnost. Ali ostavimo to na stranu, čini se da GTA V predstavlja izuzetnu igricu u svakom smislu. Ipak, namera mi je da se skoncentrišemo na ideološke momente same igrice, a da pritom ne zanemarimo ni one estetske. Elem, o čemu se radi? Priča igrice se odvija oko tri lika čije se sudbine neposredno ukrštaju, a zamišljena je tako da su ovi likovi zapravo avatari koje igrač u toku igre može da uzima zavisno od svojih afiniteta i težine zadataka, a što izuzetno doprinosi dinamici same igre. Majkl je bivši pljačkaš banke, čovek dinanamičnog karaktera, ali i porodičan čovek, koji pokušava da sačuva porodicu na okupu i to često surovim metodama. Frenklin je mladi Afroamerikanac koji se bavi veoma unosnim poslom: krađom eletnih automobila. Trevor је psihopata koji živi u selima u blizini Los Santosa – inače grada u kome se odvija priča ove igrice – i njegovi najveći neprijateqi su „bajkeri“ protiv kojih vodi rat do konačnog istrebljenja. Tu se pojavljuje i kineska mafija, dilerI metamfetaminom i drugim drogama koje se mogu sresti u pustinji pored Les Santosa. Sudbine ova tri lika se međusobno ukrštaju. Trevor i Majkl se poznaju od ranije, učestvovali su u pljački banke sa kojom i započinje igrica, nakon čega je Majkl proglašem mrtvim, a zapravo je ušao u vladin projekat za zaštitu svedoka, nakon čega je dobio novi identitet. Međutim, kada se Majkl posvađa sa jednim mafijašem i ovaj ga uceni da mu plati izvesnu svotu novca kako bi rešili spor, Majkl će biti primoran da izvede pljačku zlatare, u saradnji sa Frenklinom i hakerom Lesterom, kako bi tom mafijašu vratio novac. Za tu pljačku će čuti i Trevor koja će ga podsetiti na Majklov stil, te će krenuti u potragu za njim. Tako se sudbine ove tri ličnosti ukrštaju, oni porlaze brojne uzbudljive i manje uzbudljive avanture, od rada za FBI agente do pljačke banke, a da bi ostali u životu na kraju moraju da se obračunaju sa svim mogućim neprijateljima, od FBI- operativaca, preko kineske maije i gangsterskih bandi, do filmskog producenta sa kojim se Majkl zavadio, a koji ima privatnu vojsku čuvara. Frenklin ima mogućnost da odluči čak da eliminiše jednog od likova, Majkla ili Trevora i tako završi sa mnogi više novca u džepu. Reč je o novcu koji su oni zaradili u pljački banke i koji se deli na tri dela, pod uslovom da sva tri lika prežive. Ono što prvo upada u oči jeste da ima jako malo firmi u gradu koje se mogu kupiti za novac koji su osvojili u pljački i uglavnom je reč o bioskopima, kafićima, garažama i parking mestima za helikoptere, avione, luksuzne jahte, glisere itd. Najviše košta kupovina golf terena, sa svim popratnim elementima koji idu uz njega. Likovi mogu da uživaju u rekreaciji koju nude golf, tenis, trčanje, biciklizam, trke motorima, gliserima i sl. Za razliku od prethodnih serijala ovde policija dolazi odmah čim se desi neko ubistvo ili samo pucnjava, što znači da ne postoji način da se iživljavate na svojim sugrađanima, što je inače bio zaštitni znak ove igrice, ali postoji mogućnost da se pobegne policiji, naravno, ukoliko nemate preko tri zvezdice, tada je to sve teže. Sa druge strane, igrica je uvela mogućnost da sami postanete lokalni heroj tako što ćete sprečiti pljačku, pokušaj silovanja i slične okolnosti i u kojima možete da se pokažete spasiocem kao i da koristite sav arsenal oružija koje nudi igrica. To nam govori o tome da je GTA 5 pedagoški nastojena igrica, iako nosi oznaku za starije od osamnaest godina (ekplicitne scene seksa ovde nisu retkost, kako u noćnom klubu, tako i sa lokalnim prostitutkama – to je još jedna od prednosti koju pruža ovaj serijal). To govori o tome da kriminalno ponašanje ipak nije poželjno, i upravo su brojne rekreacije, uključujući i pomenuti seks sa prostitutkama, tu da takvo ponašanje nautrališu. A onaj ko želi da igra duže igricu mora odustati od takvog ponašanja, jer u protivnom veoma brzo dolazi policija koja uzima novac, ukoliko nemate dovoljno novca oduzme vam se i oružije i onda igrica postaje sve dosadnija i dosadnija, jer bez novca i oružija ne možete ništa napraviti. Sa druge strane, grafika je veoma lepo urađena, naročito reljefa i eksterijera da nas često vraća u one dobro poznate filmove koje smo voleli: četinarske šume u Lovcu na jelene i Prvoj krvi – Rambo 1, pustinjski predeo i bajkerske komune Golih u sedlu, industrijska zona, napuštene i ruinirane fabrike u Robokapu 1, ali i luda vožna krivudavim kalifornijskim autopotem iz Niskih strasti 1. Mnogo je referenci na akcione filmove koje smo voleli, muzika u igrici je izvanredna, a sami imate osećaj da ste postali deo svih tih filmova. To je jedinstven osećaj koji donosi ova igrica, i to je razlog zašto igrica veoma dugo može da se igra, a da faktički ništa ne radite, osim sto prolazite jedan sumorni pustinjski pejzaz, autostradom koja vodi do četinarskih šuma i planinskog prevoja, da bi se ponovo spustili do obale Pacifika i tako u krug, kroz sela oko Los Santosa, gde se miris obrađenog zemljišta meša sa uzasnim smradom koji ostavavljaju „kuvari“ metamfetamina u pustinjama ovog velikog imaginarnog grada. Bilo da asocijaciju tražite u Breaking bed-u ili bitničkoj strasti Golih u sedlu, u svakom trenutku u ovoj igrici i sami možete postati neki od junaka naših omiljenih filmova iz mladosti. Ne treba zaboraviti ni ganstersko predgradje Los Santosa, ali ni njegova elitna naselja koja se dižu na planinskim obroncima grada. U svakom slučaju ova igrica podiže adrenalin, bilo da nikada niste poželeli da se bavite padobranstvom, alpinizmom ili ekstremnim sportom, to ćete ovde moći da uradite bez ikakvog rizika, kao što isto tako možete da „varite“ marihuanu ili pijete do besvesti, imate seks sa prostitutkom, a da ne morate da razmišljate o posledicama svojih činova, dok, kad je kriminal u pitanju, tu čak i u igrici morate da se zapite „da li se zločin isplati“. Krađa kola je dozvoljena, naravno kakav bi to bio GTA, ali i tu rizikujete da se pojavi policija ukoliko to često ponavljate. Dakle, reč je o prilično ispegLanom GTA, politički korektnom ako zanemarimo one gotovo klasicne prigovore: neminovni rasizam (svi frizeri i frizerke u igrici su Afroamerikanci ili Afroamerikanke), i seksizam (gotovo da nema zanimljivog ženskog lika, svi su bledunjavi i površni). Rasizam ide čak toliko daleko da zabranjuje Frenklinu da kupuje neke bioskope u centru grada, dok pojedine benzinske pumpe na periferiji može samo Frenklin da kupi, iako i sam Frenklin živi u elitnom belom naselju. Struktura i sadržaj priče su pravljeni upravo sa ciljem da se izbegne lineanost naracije i na taj način potpuno ostavi slobodu igraču u pogledu kreacije priče i svega ostalog, što ima dosta sličnosti i sa savremenom literaturom. Tako Video-igrice svakim danam dokazuju da su u najmanju ruku ravnopravne sa drugim medijskim sadržajima koji se prikazuju na filmu, televiziji, u muzičkoj industriji itd. Čak ljubitelji franšize Paklene ulice ili Transporter takođe ovde mogu da pronađu svoje poklonike i protagoniste, kao novija verzija akcionog filma, ali za njima ne zaostaju ni ljubitelji distopijske fantastike kojima je uzor Mad Maks. Jednom reči, GTA 5 nije samo još jedna video igrica iz ovog serijala, nego je ona istovremeno i istorija akcionog filma, i kao takvu je prevenstveno i treba čitati. Drugi momenat se tiče same ideologija, a ona je uklopljena u mit o Američkom snu, o brzom i lakom napredovanju na društvenoj lestvici, bilo da se ono postiže dozvoljenim i nedozvoljenim sredstvima. Pored toga, atmosferom i ambijentom dominira neoliberalna ideologija, središte grada je prepušteno kreativnoj industriji, sportu i rekreaciji, a kulturnih sadržaja gotovo i da nema više budući da su oni pretvoreni u industriju zabave koja je u skladu sa konzumerističkim navikama samih igrača. Tako se seks, marihuana i piče konzumiraju bez rizika, za razliku od realnosti u kojoj sve postaje predmet rizika, pa čak i kretanje i blizina ljudi, nakon ovih nedavnih vanrednih stanja koja se zavode povodom virusne pandemije, a što ljudima propisuje i određenu razdaljinu prilaska (ne bliže od dva metra). To je razlog zašto GTA5 postaja primer jednog libertarijalnskog ponašanja i to u doba kada u realnosti više niko bez rizika ne sme da se prema drugome odnosi na takav način. U doba kada se pojavio Vajs Siti ili San Andreas, prestave nasilja na televiziji su bile svakodnevna pojava, ali je tada i nasilje, putem ovih igrica, moglo da se konzumira bez rizika. Danas, kada sve postaje rizik, čak i blizina ljudi, nasilje biva nedopustivo i u samoj igrici, ali ga smenjuju nekakvi manje rizični oblici ponašanja, koji su takođe, danas nemogući u stvarnosti: poput rekreacije, uživanja droga i alkohola, rizičnog seksa itd. Tako ova igrica ljudima danas pokazuje jedno sasvim drugo lice: dozvoljeno nam je da uživamo u onim malim stvarima koje su u stvarnosti zabranjene, jer su deo rizika. Jer danas sve postaje rizik, a naročito stvarnost. Otuda smo mi zapravo iz stvarnosti proterani u razne oblike imaginarnih identiteta koja stvaramo po drušvenim mrežama ili realizujemo u igricama sličnog tipa. Stvar je u tome da ono što ne možemo da promenimo jeste naša stvarnost, a ona za nas postaje rizik, pandemija nultog stepena. A tu izgleda da ništa ne možemo.