KORONA U DOBA PANDEMIJE NAPREDNJAKA

Više nego očigledno da je epidemija korone virusa uzela maha. Ipak, govorio bih o nekakvoj sličnosti između virusa i naprednjačke vlasti. Naime, sad već mnogi lekari priznaju da još uvek ne poznaju korona virus. U početku su neki tvrdili da ovaj virus samo pripada porodici korona virusa i da osamdeset posto podseća na Sars virus. Međutim, kako se smrtnost u Italiji drastično uvećala počelo je da se govori o nekakvoj sintezi Sarsa i Ebole, naročito o uticaju Ebole gde je smrtnost naročito izražena. Slučaj Italije je čak nagovestio moguću mutaciju viruse, čime bi se donekle objasnila velika smrtnost. Jedino je sigurno, ono što već dugo znamo o virusima, da ne poseduje nikakvu postojanu strukturu i da naprosto iz domaćina u domaćina dolazi do mutacija. Upravo to pomalo podseća i na strukturu naprednjačke vlasti. Sta su naprednjaci, odnosno, Srpska napredna stranka? I kada postavljamo to pitanje mislimo kako u ideoškom tako i u strukturalnom smislu. Reč je o grupici radikala (vodećih čelnika Srpske radikalne stranke) koja je u jednom istorijskom trenutku odlučila da malo promeni stranu i ideologiju. Ipak, iako je osnovala novu stranku ova grupa bivših radikala nije uzela novo ime za naziv stranke, vođeni verovatno primerom svog bivšeg predsednika, nego su preuzeli ime nekadašnje stranke koju su stvorili Garašanin, Novakovič i Piroćanac. Dakle, reč je o novoj stranci sa starim imenom: Srpska napredna stranka. To znači da ni naziv stranke naprednjaci nisu izmislili nego su ga prosto preuzeli, kao što će kasnije preuzimati i sve drugo: ideologiju, članstvno, liderstvo itd. Čini se da naprednjaci vladaju upravo po sistemu virusa, dakle, bez nekakve stabilne strukture koju preuzimaju od domaćina i koju postepeno razaraju, da bi se potom premestili u neku drugu strukturu domaćina i tako redom dok iza sebe ne ostave pustoš i haos. Osnovni princip koji oni pritom primenjuje jeste princip dublera ili dvojnika. U sustini stvar je u tome da treba stvoriti paralelne strukture i ubediti ljude da one i deluju, a zapravo je to samo privid budići da one postoje jedino da bi prikrile suštinu sadašnje vlasti: da ona postoji samo ukoliko oko nje postoje druge strukture koje je potrebno razgraditi. Princip te razradnje započinje udvajanjem struktura: na taj način je razgrađena Srpska radikalna stranka, a na čije mesto je stupio njen dupler – u strukturalnom smislu reči, budući da su svi vodeći funkcioneri radikala prešli u naprednjake. Ali nije se tu stalo: temeljno je razgrađena i opozicija, naročito one stranke koje su i bile najviše na vlasti – stranke poput DSS-a, G17 plusa, SPO-a, stranke Velje Ilića i Rasima Ljaića. Naravno, delimično se to odnosi i na DS budući da je dobar deo i njenog kadra prešao u naprednjake. Na taj način je stvorena naizgleda jedna nova struktura, a čiju osnovu čine zapravo ljudi koji su više od dvadeset godina na vlasti. Dakle, reč je o jednom dubleru, o nekakvoj mekoj (fleksibilnoj) strukturi koja u sebe usisava sve drugo. Istovremeno i u ideološkom smislu stranka se profilisala od desnice ka centru, a naprevljen je i zaokret ka EU. U ideoškom smislu nastao je jedan amalgam koji je u sebe mogao da primi sve živo: od krajnje desnice do nekakvih levih NGO organizacija. Međutim, tu nikako nije bio kraj udvajanju. U Narodnoj škupštini su ljudi iz vlasti počeli masovno da podnose amadmane, na zakone koje su i sami donosili, tako da im faktički opozicija nije ni trebala. Ispostavilo se da nije dovoljno imati u vlasti samo javni servis, TV Pink i TV Hepi, nego je bilo potrebno od privatnika otkupiti TV 02 i TV Prvu – na naviđeno providan način – kako bi se paket kanala sa javnom frekvencijom kompletirao, pa sada svi programi manje više podsećaju jedan na drugu, faktički jedni drugima postaju dvojnici, dubleri. Čak je i TV 02 ponovo vratila ime TV B92, što više nego očigledno govori u prilog ove tehnologije dvojnika o kojoj smo već govorili. To sada omogućava predsedniku republike da bez problema gostuje i u jutarnjim i u večernjim terminima, jer sad može da se seli od stanice do stanice sa nacionalnom frekvencijom i tako još bliži bude svojim građanima, nego što je bio ranije, naročito danas u ovo teško doba, kada viruš hara i puštoši, a on bar sada ima mogućnost da svim građanima izraži svoju tugu i zabrinutost, naročito za starije osobe. Naravno, tu su i neke emisije koje se obavezno odvajaju: pa tako Utisak nedelje ima svog dvojnika u Hit tvitu, 24 minuta sa Zoranom Kesićem ima Kontravizuju, kviz Stolica je dobila dvojnika u kvizu Štoperica, Ivanu Ivanovuću je već postojao dvojnik Amidži šou itd. Ta politika dvojnika na neki način jeste virulentnog karaktera, ona ne stvara novu strukturu nego razgrađuje postojeću, ali razgrađuje je tako da na kraju iza sebe ostavlja kulisu dvojnika bez jasnog referenta u stvarnosti. Ta igra dvojnika bez jasnog referenta donekle podseća na samoreferentnost modela i generalno ima dosta sličnosti sa sadašnjim stanjem u svetu generalno. Čak i spoljna politika Srpske napredne stranke je preuzeta od radika, Šešelj je često naglašavao da Srbija treba da nađe jezik sa arpskim svetom i da treba da se okane saveza sa Hrvatima koji je uvek skupo košta. U osnovi, čak i ta priča o prikrivenim Vučićevim totalitarnim namerama se danas ostvaruje zahvajući pandemiji korone visusa. Čak i to, uslovno rečeno, vanredno stanje jeste nekakva vrsta dvojnika, gotovo karikatura nekakvog diktarskog režima koji se očekivao od nekakvog bišeg radikala, što opet ide u prilig Srpskoj naprednoj stranci, naročito danas uoči lokalnih i parlamentarnih izbora. To znači da u doba korone mi zapravo imamo pandemiju Srpske napredne stranke i sumljam da će ona ikada da se završi. Od pandemije korone ćemo se nekako i izvući, uz veće ili manje žrtve, ali pandemiju naprednjaka sumljam da ćemo preživeti. Virus korene se u najboljem slučaju u organizmu zadržava do mesec dana, a naprednjaci ostaju i posle korone. I o tome treba mnogo više voditi računa, naročito danas kad su nam i životi postali poput dublera: živimo i komunicirama na mrežama, opijamo se i seksamo preko interneta, učimo na daljinu...gotovo da i sa životom imamo vezu na daljinu...I to je tako već dugi niz godine, a ne samo od kada se pojavila korona... jer tek sada, zahvaljujući koroni, smemo da priznamo da više nismo deo stvarnosti... stvarnost je suspendovana kao i zakoni, ali život je mnogo pre korone stavljen na stendbaj i o tome treba voditi računa, jer virusi dođu i prođu, a vlast ostaje...