JEDAN RAČUN VIŠE

I opet kao da se vlast po ko zna koji put preračunala. Apelovala je na „Srpsku listu“ i ona je dobila svih 10 mogućih mandata u Kosovskom parlamentu. Ali da li će to biti dovoljno da se „Srpska lista“ išta pita na Kosovu i Metohiji, to je zaista dobro pitanje, naročito, nakon preliminarnih rezultata kosovskih izbora. Ispostavilo se da su pobedili oni sa kojima se najmanje računalo, kao što se i u slučaju Trampa ispostavilo da onaj na koga se najviše polagalo nade i nije bio pravi. Mnogo je tu preračuna u igri. Zapravo politika naprednjaka bi se mogla i nazvati jednom politikom preračunavanja, jer njima je doista stalo da oni nekog preglasaju, pa se u tom preglasavanju često i preračunaju. Tako je bilo i ovog puta. Sasvim je jasno da opcija koja je pobedila na izborima neće se puno ustezati oko takozvane „Srpske liste“, a moguće da neki od članova neće ni smeti da se vrate na Kosovo, da ne bi kojim slučajem završili u zatvoru. Moguće da je reč samo o insinuacijama, ali ako imamo na umu kako su se stvari ponekad znale odvijati u regionu sa pojedinim vladama, kao što je bilo na primer u Hrvatskoj, onda ne treba da nas iznenadi da možda Tači i zaista zavši u zatvoru, a ako može Tači zašto ne bi i neko od naših tj. predstavnike tzv. „Srpske liste“, šta im brani, jer ovi koji dolaze na vlast očigledno je da se baš „ne krste na svakom ćošku“, a i što bi se krstili ako su muslimani. Ali to više i nije bitno. Bitno je da smo mi izborili još jednu pobedu, a to što ćemo učestvovati u kosovskom parlamentu samo sa 10 poslaničkih mesta, koliko je inače predviđeno za srpsku manjinu, ne menja toliko na stvari koliko činjenica da se sa novom vlasti neće moći tako lako „razgraničavati“ jer oni spominju nekakav „reciprocitet“, a i nisu zaborivili ono, što naš predsednik republike redovno zaboravlja, nekav dug Srbije Kosovu i Metohiji, pa samim tim i potrebu da se taj dug otplati. Ne radi se ovde samo o ratnoj odšteti nego i o pravu na „samoopredeljenje“, pravu koje je bilo zagarantavo jugoslovenskim ustavom iz 1974. godine, a koji je potom Srbija ukinula i šta je sve ona tamo radila, tokom redovnih policijskih racija devedesetih, kada su se vojnici preoblačili u uniforme policije i maltrerirali običan narod zarad nekih jeftinih političkih poena. Sva sreća pa naprednjaci više ne rade takve stvari. Doduše i dalje ucenjuju ljude, ali samo one vredne ucene (što će reći ljude od socijalnog položaja i digniteta). Ali ne bih ni o tome sada. Zapravo, teško je pričati na ovu temu jer još uvek nisu poznati svi parametri, ali po onome što je bilo iskazano u političkoj kampanji pametnije bi bilo nekim ovdašnjim, a i nekim ondašnjim političarima da ćute, nego što naglas ponavljaju poznate fraze o tome da će neko na kraju ipak morati da uzme u razmatranje „Srpsku listu“ i to kažu ljudi bliski predsedniku repoblike i njegovoj stranci, kao da ne znaju na koji način je to učenjeno 2012. i kasnije, kada se vlast definitivno promenila u Srbiji, i kada je ona pronašla načina da uceni mnoge predstavnike tadašnje opozicije, da prosto, ili promene mišljenje ili kojim slučajem i stranku. Zašto mislite da to ne bi pošlo za rukom i predstavnicima albanske većine na Kosovu i Metohiji, i koji je to poslednji čas koji čekate da se stvari promene. Teško da možete računati na podršku Zapada, ovde pre svega mislimo na EU i SAD, naročito sada kada je i vrapcima na grani jasno da je priča o priznanju nezavisnosti bila obična laž, a da je realnost zapravo trgovina oružjem na Bliskom istoku i to u režiji Arapa i Turaka. I opet naprednjaci nikako da nešto nauče iz prethodnog iskustva, jer sav taj trud oko infrastrukture u koju ulažete može biti obrisan jednim pogrešnim političkim potezom, a setite se kako su nekad goreli mostovi i fabrike, bojim se da će nas vaša „mirna koegzistencija“ u regionu dovesti do još pogubnijih posledica. I tu više neće pomoći prepravljena statistika, medijska manipulacija ili partijska lojalnost, tu više ništa ne pomaže kad ljudi krenu da vas napuštaju: a napuštaće vas zbog vlastitih laži koje ste izrekli sebi i drugima. U svakom sistemu na kraju ideologija dolazi u koliziju sa samom sobom. I tada počinje razgradnja ideologije, kao i celog sistema. O tome ste ranije trebali voditi računa. Jer kasno je sad za prepirke. Toga smo se naslušali tokom ovih sedam, osam godina vaše vlasti.