DA LI JE SAMO BALKAN BURE BARUTA?

Ponovo sam odgledao film Bure baruta i zaista ne znam šta da mislim o tome filmu. Zapravo, nekad mi se činilo da ga nikada u celosti nisam ni odgledao, uvek je nekako bio prikazavan na TV-u ali ga izgleda nikad od početka nisam uhvatio, a i posmatrao sam ga kao nekakvu tragi-komičnu predstavu stvarnog stanja u Beogradu tokom 1990-ih godina, da tu i nije imalo šta da se doda. Ali onda sam film odgledao od početka i tu se zapravo desio preobražaj. Jasno je naravno da je reč o filmskom omnibusu, pri čemu se ličnosti, događaji i sudbine ljudi u filmu međusobno ukrštaju i preklapaju, tako da i nije načisto šta sam to mogao shvatiti gledajući film od početka, ali ipak se desilo. Elem o čemu se radi? Osnovni kliše ovog filma se zasniva na postavljanju pravih ljudi na pogrešna mesta, tako da stvarni krivci u drugim situacijam izgledaju kao žrtve. Tako bahati vozač kola postaje žrtva izliva gneva čoveka kojem je udario auto, a koji nakon toga sa prijateljem posećuje bahatog vozača i pritom u potpunosti demoliraju stan njegovo oca. Slična stvar se ponavlja kada mladić upadne u autobus, maltretira putnike u pauzi dok vozač ispija kafu i gleda vesti, potom, započinje ludu vožnju ulicama Beograda sve dok ne udarim autobusom u neki kontejner. Za sve to vreme vozac autobusa prati kretanje autobusa, a u trenutku kada mu se pruži prilika ulazi u autobus i mladom nasilniku nanosi opasne povrede glave klještima za popravku kupatila. U sledećoj sceni mladi napasnik, inače sin onog vozaca autobusa u filmu, koji sa svojim prijateljem maltretira mladića i devojku zbog nekakve naivne ljubomorne svađe (inače reč je o devojci koja je pretrpela ozbiljan emotivan šok tokom one epizode krađe autobusa, kada je bila psihički maltretirana od strane mladog nasilnika, a ispostaviće se da je njen dečko ozbiljan kriminalac veoma iskusan u korišćenju oružja) upada u nekakvu poteru za kradljivcima benzina, neki vid linča koji organizuju susedi jedne zgrade, ispred koje se sticajem okolnosti pronašao i taj mladić koji sada postaje žrtva izliva besa razjarenih komšija. Između ovih scena se pojavjuje taksista koji prati ove događaje na licu mesta, a je inače reč o čoveku koji je pretukao policijskog inspektora, nakon čega je ovaj završio u invalidskim kolicima sa nekoliko ozbiljnih preloma kostiju, i to zbog toga što ga je ovaj fizički maltretirao prilikom jedne rutinske policijske kontrole. U međuvremenu, jedna od romantičnijih scena u filmu jeste povratak jednog gastarbajtera koji ponovo pokušava da osvoji svoju staru ljubav, pri čemu čak iscenira i samoubistvo (davljenje u reci), kako bi ponovo evocirao emocije kod voljene žene, ali tu priliku koristi njen ljubavnik, sa kojim je ona došla i koji deluje pomalo smeteno, koji veslom udara nesretno zaljubljenog i pritom njegovo samoubistvo čini stvarnim. Ali tu nije kraj svim događajim u filmu, dva navodno najbolja prijatelja u jednom emotivnom trenutku jedan drugom priznaju sve gadosti koji su jedan drugom učinili tokom života (od preljube do potkazivanja itd.), a sve to uz usmeh i nazdravljanje uz pivo prilikom jedne boks rekracije, pri čemu se ispostavi da je jedan od njih ozbiljno prešao granicu, nakon čega mu prijatelj zadaje smrtne ozlede nožem, potom u panici i razočarenju beži iz grada, a sledeća scena u filmu ga zatiče u jednom vozu kako maltretira jednu mladu devojku kojoj je upravo verenik poginuo na frontu, koja poteže na njega bombu ne sumnjajući da pred sobom ima samoubicu spremnog da to veče sa njom i pogine u njenom zagrljaju, a što se ubrzo i dešava. Dakle, reč je o nekakvom odsustvu građanske kontrole i rada državnih institucije u Beogradu i to za vreme potpisivanja sporazuma koji treba da okonča rat na ovim prostorima (Dejtonskog sporazuma). Ono što se kao ideja provlači, a što ne znači da je i vodeća ideja autora, jeste i to da tamo negde na Zapadu postoji uređen način života, upravo ono što nama nedostaje na ovim prostorima, a zbog čega ljudi sami uzimaju pravdu u svoje ruke (osveta, odmazda, linč itd.) što dovodi često da stradaju nevini. Film pokazuje da ovde i nema nevinih, nego samo onih koji su se našli u pogrešnoj situaciji pa izgledaju da su su žrtve, iako su u nekoj drugoj bili nasilnici, ali za to nisu bili kažnjeni. Kao neki oblik istočnjačke karme, tako se i u filmu sve došava pod uticajem duha osvete, a nevini u nekim situacijima stradaju za dela koja su ranije počinili, a njihova kazna je često veća od samog prekršaja. Ipak, sve dosad rečeno jeste ono što sam obično mislio o ovom filmu. To je nekakav kliše koji provejava u mojoj glavi i prvo što pomislim kada ponovo vidim reprezu ovog filma na TV-u. Filma koji inače jako volim, koji veoma realno i sa nekom dozom tragi komičnog prikazuje jedno ludilo u vremenu, a čiji naziv u potpunosti odgovora tadašnjoj situaciji: Balkan – bure baruta.Međutim, onda mi u glavi nešto klikne i setim se tih nekih filmova koji su takođe obeležile lude devedesete: Dezerter (1992); Živojina Pavlovića, Kaži zašto me ostavi (1993); Olega Novkovića, Vukovar jedna priča (1994); Bore Draškovića, Podzemlje (1995); Emira Kusturice, Lepa sela lepo gore (1996) i Rane (1998) Olivera Dragojevića. Bilo je možda i nekih drugih filmova koje sam zaboravio da pomenem, ali to ništa ne menja. Zar ovi filmovi takođe ne govore o tom ludilu devedesetih i to svaki specifilno i na svoj način? Ludilo ispričano na hiljadu načina i iz hiljadu perpektiva, ludilo opsedano sa mnogo trauma. Ipak, ludilo koje zadržava nekakvu perspektivu jugoslovenskog filma i jugoslovenskog prostora, istina, u raspadanju. A onda se setim nekih evropskih autora iz tog perioda ( i to je zapravo ono što mi je kliknulo u glavi): Delikatesna radnja (Žan-Pjer Žane, 1991), Trejspoting (Deni Bojla, 1996) Diler I (Nikolas Vinding Refna, 1996), Kratki oštar šok (Fatiha Akina, 1998), U kini jedu pse (Lase Spang Olsena, 1999), da ne pominjem i neke druge filmove. Iako je ovde reč o filmovima koji govore o životu mladih, ovde nije samo predstavljena mlada generacija nego i perspektive u jednom svetu u kom vladaju pravila, zapadnom svetu, ali svetu bez nekakve naročite perpektive, svetu koji podseca upravo na Paskaljevićevo Bure baruta. Izgleda da Balkan u toj perspektivi nije bio jedino bure barutu, filmove koje samo naveo ne samo da govore o mladima nego i o situaciji u kojoj se nalaze imigranti druge generacije u velikim i razvijenim zapadnim društvima koji se tretiraju kao građani drugog reda i sl. Sa tog stanovišta ovo ludilo izgleda mnogo šire i ne može se vazati samo za Balkan, čak se čini da ovaj Paskaljevićev film nastaje kao konkurencija filmovima ovih mladih evropskih, a ima tu i američkih autora, samo ih nisam naveo (ne mogu svih trenutno ni da se setim, ali sigurno da se više o tome može naći u onim mojim pisanjima o filmu, na ovom blogu), kao nekakav oblik regionalane priče unutar sveopšteg ludila koje je zahvatilo svet krajem milenijuma. Naravno, postoji tu i ona ideološka i politička ravan, koja nije zahvaćena ovim filmom, mislim na jednu političku i ideološku analizu, ali mislim da je ranije o tome već bilo dosta reči. Ovde sam želeo da objasnim to nekakvo kliktanje u glavi dok sam po ko zna koji put gledao reprizu ovog filma. Radi se o tome da se ovaj film ne može čitati nezavinso od nekakve evropske i američke perpektive u ovom periodu, jer jedino tako on izbegava da postane nekakva regionalna katastrofa, nego opisuje nekakve šire perpektive i procese koji se tih godina dešavaju u svetu. Tek tada će stvari možda doći na svoje mesto.