Mašina-proteza i mašinski spojevi

Videlimo smo ranije da je pojam iskupljenja nemoguć u grčkom svetu, u kom zapravo ne postoji obećanje nekakvog „zagrobnog života“, a sudbina čoveka u osnovi je tragična, što znači da ne postoji način da se čovek oslobodi svoje sudbine, a samim tim čovek tragično biva obeležen sopstvenim grehom ili grehom svojih predaka. Iako Grčki svet ne razumeva greh u hrišćanskim pojmovima, možemo slobodno reći da takva vrsta greha ipak postoji, a ona potiče od različitog odnosa prema bogovima koji ljudima, već zavisno od naklonosti i prezira, dodeljuju sudbinu koju na kraju oni moraju da prihvate: a to ne samo da pogađa obične ljude, nego i one najbolje među njima, junake poput Edipa, Odiseja, Agamemnona itd. Sasvim drugačije stoji stvar sa hrišćanstvom, gde se pojam iskupljenja zapravo čini centralnim pojmom. Zašto je to tako? Jedan od razloga je verovatno i taj što pojam greha zauzima bitno mesto u hrišćanskoj etici. Grčka etika je zasnova na vrlini, a vrlina je nekakva sposobnost na kojoj pojedi...

Reč iskupljenje često ima moralnu konotaciju. Međutim, ako pogledamo u rečnik tu ćemo pronaći raznovrsna značenja: spasiti se, odbraniti se, izbaviti se, osloboditi se, opravdati se, popraviti, okajati, ublažiti, dobiti oprost, fig. oprati se...I samo površnim pogledom možemo zaključiti da ovde moralna konotacije nije dominantna. Moralna konotacija je naročito povezana sa religijom i to posebno hrišćansvom, a gde ovu reč srećemo u smislu okajati grehe ili dobiti oprost. Ali u kom smislu iskupljenje i oslobađanje, odnosno, izbavljenje idu skupa? Čak rano hrišćansko tumačenje ove reči polazi od predstave oslobađanja i izbavljenja. Ovde se oslobađanje tumači kao vid „slobode od okova“ i to u smislu oslobađanja od ropstva. Dakle, čak veza između slobode i ropstva, još u ovom ranom hrišćanskom tumačenju ostaje dosta jaka, iako se u sledećem koraku oslobađanje povezuje sa spasenjem. To znači da osloboditi se (okova) istovremeno znači i spasenje (duše). Gnosticizam takođe povezuje ove dve reč...

Danas su nam puna usta fašizma, a ipak znamo li mi šta je to doista fašizam? Istorijski posmatrano fašizam se javlja kao nekakva vrsta konzervativne ideologije, protivi se progresivnom društvu zasnovnom na jednakosti i parlamentarnoj demokratiji, a zalaže se za društvo nejednakosti (prema polu, rasi, naciji). Ipak, tu nije reč o nekakvoj pobuni aristokratije, a većina fašističkih funkcionera i simpatizera potiče iz srednjih i nižih društvenih slojeva, pri čemu je jedan od osnovnih zadataka fašizma bio integracija radničke klase unutar suverenog nacionalnog tela. To znači da se unutar fašizma takođe odvijala klasna borba, pri čemu su targetirani «politički neprijatelji » okrenuti protiv nacije, a što je uključivalo Jevreje, Afroamerikance, komuniste i sl. U osnovi fašizam koristi društvene stereotipe prilikom izbora političkog neprijatelja, pa se tako podrazumeva da su Jevreji zastupnici krupnog kapitala, da su Afroamerikanci i druge rase niže od belaca, da su komunizam i feminizam kriv...

Nisam planirao da se oglašavam povodom ove tragične situacije u školi, ali stvari su izgleda izmakle kontroli. Sam čin kao takav je već bio ekranizovam i ponavljan u mnogim drugim školama Amerike, Rusije, Skandinavije i o tome i nema šta novo da se kaže. Kao što tehnologija dolazi iz razvijenih zemalja tako se prepisuju i određeni modeli ponašanja, i sve to nekako izgleda samorazumljivo dok se to dešava drugima i daleko od nas. Međutim, zaista imamo problem kada se to počne dešavati i kod nas. A bilo je samo pitanje vremena. Ipak, jedan problem ovde se zaista čini obziljnim. A to je efekat bumeranga? Interesantno da je vlast do sada uspevala da spinuje sve moguće afere koje su je pogodile, a čini se da se ponekad i stvarno trudi da proizvede iznova sve veći i veći broj afera i tako jednom zatrpala drugu. Ipak, neke afere se iznova ponavljaju i ukazuju da postoji jasna sprega vlasti i kriminala: afera Savamala, afera Jovanica, afera Belivuk itd. Nemoguće da vlast nije znala – jer granič...

Još uvek se nosim sa problemom humanističke predstave i nikako da ga rešim. Zapravo, nisam siguran ni da pravo rešenje postoji. Šta je zapravo ta humanistička predstava? Nesumljivo da čovek nije bilo kakvo biće. U tom smislu on predstavlja povlašćenu vrstu bića, biće koje istovremeno mora sebe da determiniše i to ne samo kada je u pitanju on sam, nego i kada su u pitanju druga bića. Ali da li čovek samo imenuje bića? U tom smislu on zaista predstavlja nekakvog arhitektu koji gradi beskonačnu katedralu pojmova, kako bi to Niče rekao. Istovremeno, čovek je i socijalno biće, biće koje može da opstane samo u nekakvoj ljudskoj zajednici, kao zon politikon. Sa druge strane, postoji i taj moderan koncept države i ljudskih prava, prema kome je država dužna da štiti određeni korpus ljudskih prava i sloboda, a sve sa ciljem da bi opravdala vlastito postojanje. U antici je država vezana za dobrobit zajednice, dok moderni pojam države polazi od pretpostavke o postojanju građanskog društva kao neka...

Nedavno sam odgledao seriju „Poslednji od nas“ (The Last of as, 2023), reč je o prvoj sezoni izuzetno popularne serije koja se prikazuje na Netfliksu i HBOu, te bih dao nekakvu vrstu komentara. Radi se o ne tako tipičnom obliku serije priživljavanja, centralno mesto zauzimaju zombiji, ali je sada reč o nekakvom obliku gljivičnog oboljenja (bakterijskog porekla, a ne virusnog) koje je navodno mnogo opasnije od virusa, naročito u uslovima globalnog zagrevanja. U početku scenario je sličan kao kod vecine serija i filmova ovog žanra, klasnične osnove i gotovo najbolje, se još uvek mogu naći kod legendarnog Romera, ali onda se radnja komplikuje i već od druge epizode počinje da podseća na nekakvog Stalkera (koji u pojedinim trenucima igra ulogu i Pobesnelog Maksa) koji luta apokaliptičnim predelima SAD, pri čemu sreće različite ljude i različite oblike ili bar pokušaje, društvenog organizovanja (od razbojničkih bandi i švercera raznih fela do religioznih i socijalističkih komuna), a sve to ...

Nedavno me je zainteresovala serija G. Mercedes. Reč je o klasičnoj kriminalističkoj seriji koja govori o masovnom ubici. Zapravo, penzionisani detektiv istražuje jedan stari slučaj masovnog ubistva na sajmu zapošljavanja, budući da počinje da dobija anonimna pisma I kratke isečke snimaka sa ovog nemilog događaja, što ukazuje da jer reč o ubici, budući da jedino on može da poseduje uživo snimke ubistva, a sve ukazuje da su snimci načinjeni unutar automobila elitne marke Mercedes i to u vreme ovog nemilog događaja. U početku je policija bila u nedoumici, a sve je ukazivalo na nesretan slučaj, kao da je neko u velikoj brzini iznenada izgubio kontrolu nad vozilom I po inerciji pokosio ove nesretne ljude koji su još od ranog jutra I to na veoma niskoj temperaturi čekali da se otvori sajam. Reč je uglavnom o dugogodišnje nezaposlenim ljudima, što ukazuje na ozbiljnu ekonomsku recesiju i nedostatak radnih mesta, u sredini koja ima ozbiljne problem sa kriminalom, nemaštinom i bolesti zavisnos...