Mašina-proteza i mašinski spojevi

a) Rođenje biopolitike Na ovu temu Fuko drži ciklus predavanja, od 10. januara do 04. aprila 1979. godine, na Kolež de Fransu. Ma koliko delovala ambiciozna naša tvrdnja, čini nam se da zaključno sa ovom godinom prestaje Fukoovo bavljenje modernošću. Ovoj temi će se Fuko vratiti samo na kratko, početkom '80-ih, kada drži nedovršeni ciklus predavanja pod naslovom O upravljanju živim ljudima (Du gouvernement des vivants). Upravo zbog toga ovaj ciklus predavanja nosi naročitu težinu, bar iz dva razloga. Sa jedne strane, izgleda kao da su ova predavanja nastavak nekih ranijih. U prethodnoj godini Fuko je držao seminar pod nazivom Sigurnost, teritorija, stanovništvo (Sécurité, Territoire et Population). Ali kao i uvek kod Fukoa, ova sličnost često može da zavara neupućenog čitaoca. Sa druge stane, izgleda da je sa Rađanjem biopolitike Fuko po prvi razmatrao neku savremenu temu. Iako važi za mislioca koji svako svoje istraživanje povezuje sa savremenošću i u sklopu nedavnih događaj...

Krajem 1960-ih u svetu dolazi do pojave kontrarevolucije.12 Reakcija na Studentske proteste je u zemljama Istoĉnog bloka kulminirala vojnom intervenicijom u Ĉehoslovaĉkoj. Ulazak tenkova u Ĉehoslovaĉku najavio je talas reakcionarnih kretanja širom sveta. Poĉetkom 1970-ih Delez i Gatari izdaju Anti-Edipa13 (1972). Centralni pojam ove knjige je ţeleća proizvodnja, a ono što nasuprot njoj deluje jeste antiproizvodnja. Pojam društene represije ovde zadobija novo znaĉenje. Antiproizvodnja je usmerena protiv revolucionarnih teţnji ţeleće proizvodnje. Za razliku od društvene represije, koja podrazumeva direktan obraĉun sa revolucionarnim elementima i neposrednu primenu sile (policijska, vojna i sudska intervencija), antiproizvodnja znaĉi jaĉanje onih snaga u društvu koje posredno treba da obuzdaju revolucionarna kretanja. Suština antiproizvodnje je u tome što ona prekida revolucionarne potencijale (ţeleću proizvodnju) i jaĉa one tendencije koje se tome suprotstavljaju. Antiproizvodnja je ţele...

Ranije je bilo reči o tome da se biovlast uspostavlja na dvojnom nivou, kao tehnologija upravljanja populacijom i kao disciplinski mehanizam (makro i mikro nivo). Kako smo disciplinske mikro-mehanizme izložili u prethodnom poglavlju, sada ćemo se konkretnije pozabaviti temom upravljanja populacijom (makro nivo). Upravljanje populacijom se sprovodi na osnovu odluke o tome da se nekome dodeli život ili da se pusti da on umre. Osnovno polje biovlasti postaje život, a povlašćeni skupovi iskaza su oni seksualnosti. Na koji način funkcionišu ovi iskazi? Kao povlašćeni objekt iskazivanja seksualnost treba da poveže iskaze ludila sa kaznenom popravnom funkcijom (delikvencija). To se postiže uz pomoć psi-funkcije. Psi-funkcija dedeljuje iskazima seksualnosti, ludila i delikvencije istinosnu vrednost. Na taj način se obrazuju lica specifikovana da kažu istinu o bolesti (ludilu, seksualnosti, delikventnosti itd.). Međutim, ono što ujedinjuje heterogenu iskaznu funkciju (ludila, seksualnosti, d...

Ranije je bilo reči o tome da biomoć nastaje na strateškom nivou odlučivanja da se subjektu dodeli život ili da se pusti da on umre. Biomoć uspostavlja kontrolu nad životom kao takvim, tj. nad celim njegovim tokom, od rođenja do smrti. Šta podrazumeva ova kontrola? Ona se odvija na mikronivou i makronivou. Mikronivo obuhvata niz mehanizama disciplinovanja tela (disciplinski mikrodispozitivi). Makronivo se odnosi na kontrolu neke populacije. Disciplinski mikromehanizmi se javljaju krajem XVII veka, dok se biomoć obrazuje u drugoj polovini XVIII veka. Sa obzirom na to da su se javili ranije, prvo ćemo pokušati odrediti mikrodispozive. Ovi mikroaparati podrazumevaju različite tehnologije raspoređivanja tela u okviru mesta vidljivog (fabrike, zatvora, škole, kasarne itd). Dijagram na osnovu kojeg funkcionišu mikromehanizmi je panoptikon. Panoptikon je arhitektonska paradigma čiji je tvorac Džeremi Bentam. Na koji način je on konstruisan? Ponoptikon je kupola u sredini cikličnih ćelija sa...

Namera ovog rada je da isprati promene u savremenom načinu proizvodnje. Rad je sačinjen iz dva dela. U prvom delu se obrađuje tema biopolitike i ona prati transformaciju fordizma u postfordizam. U drugom delu se proučavaju i izvesne "psihološke" osnove ove transformacije. Kakav je smisao transformacije fordizma u postfordizam? Sve veća dominacija uslužnih delatnosti u odnosu na industrijsku proizvodnju, razvoj novih telekomunikacija, informacionih tehnologija, kao i novih načina finansijskog servisiranja, postepeno dovode do izmenjenog statusa radnika. Umesto fabričkog i stalnog radnika, fordističkog tipa, danas sve češće srećemo postfordističkog radnika, kojeg odlikuje mobilnost (promena radnog mesta u skladu sa potrebama posla), fleksibilnost (prilagođavanje različitim radnim zadacima) i nestabilnost (kolektivni ugovor poznaje samo kategoriju privremeno zaposlenih lica). Ove promene prate i orjentaciju preduzeća na proizvodnju malih serija i oslanjanje na proverene tržišne ...