Mašina-proteza i mašinski spojevi

b) estetizacija zabranjenog uživanja Postoji mnogo filmova koji tematizuju zabranjen užitak kao problem mlade generacije. Ono što ovde dolazi do izražaja jesu generacijski sukobi, supkulturne osobenosti, identitetske politike itd. U ovom tekstu nas posebno zanima problem druge generacije imigranata, koji u velikim evropskim gradovima sve više zauzimaju status građanina drugog reda. Zapravo, mladi se u takvim sredinama nalaze u položaju prinudnog izbora između dominatnog kulturnog koda zemlje domaćina i nasleđenih kulturnih obrazaca vlastite manjinske kulture. Oba koda su jednako živa i podjednako učestvuju u stvaranju kulturnog identiteta mladog imigranta. Budući da se često radi o dve dijametralno suprotne kulture, sukobi u samoj ličnosti su mnogo složeniji i mnogo više uznemiravaju pojedinca nego kada bi postojao samo jedan kulturni obrazac. To mogu biti porodični sukobi (suprotnosti tradicionalne i moderne porodice), ali i rasni (suprotnosti različitih kulturnih modela). Formiranje...

Rana faza mita o mladosti U tehničkom smislu najznačajniji doprinos novog talasa je bio na polju montaže. Ali to je otvorilo pitanje novog i estetskog prilaza svetu filma. Zadivljujuće slike urbanog eksterijera, brzi i jednostavni kadrovi koji neprestano ulaze jedan u drugi, spontano nasilje režije izazvalo je seizmološke potrese neviđenih razmera u svetskoj kinematografiji. Tačno je da je novi talas mnogo toga naučio od neorealizma. U to vreme neorealističke tehnike su već predstavljale standardizovane kinematografske postupke, ali tehnika montaže ni izbliza nije bila tako poletna koliko to ona samo postaje sa novim talasom. Iako je u tom pogledu Godar otišao najdalje od svih predstavnika novog talasa, ova specifikacija u pogledu stila nikako ne utiče na činjenicu da su prvi filmovi ovog pravca nastajali u nekakvom kolektivnom raspoloženju. U tome leži jedan od razloga zašto se na primer u Rivijetovom filmu Pariz pripada nama (Paris nous appartient, 1961) kao statisti u nekim scenama ...

Razvoj posleratnog evropskog bioskopa, sredinom XX-og veka, u mnogome biva uslovljen pojavom novih filmski pravaca (neorealizam, 1943; novi talas, 1959; novi nemački bioskop, 1968. itd.). Ovu prekretnicu u razvoju filma Delez je imenovao transformacijom klasične slike (slika-kretanje) u modernu sliku (slika-vreme). Prva slika izražava kretanje (ekpresija, akcija, delovanje), druga prikazuje samorefleksiju (mišljenje). Na taj način evropski film nastaje kao potreba kinematografije da misli sebe samu. Samoreferetnost postaje jedna od osnovnih odlika evropske kinematografije. To je zapravo era nastanka autorskog filma. Koje su njegove osnovne karakteristike? Tomas Elsaser (Thomas Ellsasser), renomirani nemački istoričar filma, ističe da je identitet evropskog filma stvoren u neprijateljstvu spram holivudske filmske industrije. U pitanju je predratni i posleratni Holivud, tzv. klasični period u razvoju Holivuda. Upravo iz tog razloga evropski film teži da iskaže visoku kulturu, nasuprot k...

Novi totalitarizam Kao posledica Hladnog rata filmovi o totalitarizmu su bili često ekploatisani u Holivudu. Ipak, čini se da se nešto promenilo u njihovoj projekciji krajem 1970-ih. Već ranije je bilo reči o Godarovom Filmu Alfagrad, tu je totalitarizam predstavljen kao savremeni fenomen bez obzira sa koje strane „gvozdene zavese“ da dolazi, i prevashodno je bio vezan za birokratsko upravljanje na naučnotehničkim osnovama. Sličan pristup imao je i Lukasov film THX 1138 (1971), film koji je zbog svoje tamne vizije budućnosti, kao i ekplicitnih scena golotinje i nasilja dobio cenzorski rejting, a što se delimično odrazilo i na blagajnama budući da nije bio posećen u dovoljnoj meri i pored toga što je dobio pozitivnu ocenu kritike. Tamna vizija budućnosti, uniforni i jednolični pojedinci, scenografija u belom (što podseća na duševne bolnice) i ljudi ošišani „do glave“ (što asocira na zatvor), upotreba psihoaktivnih supstanci da bi se suzbila osećanja i policijski androidi „sa dobrim name...

Sukob između sistema i pojedinca Ovo je možda opšte mesto naučne fantastike i akcionog filma, a da uporište ima u filmovima novog Holivuda (Markovac, 2015: 50-70). To je istovremeno tema u kojoj teorija zavere i najviše dolazi do izražaja. Gotovo da nema ni jednog naučno fantastičnog i akcionog filma iz tog perioda a da on za predmet nije uzeo temu zavere. Videli smo ranije kako stvari stoje sa majstorom teorije zavere na filmu – Brajanom de Palmom. Retko da se i može naći neki njegov film, naročito iz ranog perioda, a da se on ovom temom ne bavi na svojevrstan način. Ovde nas međutim zanimaju i drugi filmovi od kojih ćemo navesti neka kultna ostvarenja, bilo da je u pitanju akcija ili naučna fantastika: Osmi putnik 1-2, Predator, Totalni opoziv, Rambo 1-2, Umri muški, Terminator 2, Stvor i dr. Sukob između pojedinca i sistema je pokretač akcionog filma i naučne fantastike utoliko što najčešće upućuje na neku zaveru moćnih političkih institucija i poslovnih lobija uperenu protiv usaml...

Pojava novih negativaca i novih imaginarnih stvorenja Kada je reč o pojavi novih negativaca i novih imaginarnih stvorenja u SF-u, hororu i akcionom filmu u periodu o kom ovde govorimo, onda se tu zaista radi o velikoj lepezi novih likova: od zombija i terminatora, do gremlina, predatora, tuđina i serijkih ubica (Majersa, Džejsona, Fredi Krugera i dr.). Kao da su u senku pala neka stara imanigarna stvorenja horora (vampiri, veštice, vukodlaci, frankenštajnovo čudovište itd.) – mada njihova eksploatacija neće prestati nego će čak dovesti do jedne simbioze svega i svačega, tako karakteristične za savremenu kinematografiju – a da su se istovremeno pojavila neka nova stvorenja koja mogu imati veze sa razvojem nauke i tehnike (robokap i terminator), ali ne nužne: gremlini, predatori, tuđini, zombiji itd. Pošteno bi bilo reći da već u ovo doba dolazi do mešanja žanrova, najpre horora i naučne fantastike, a onda trilera i horora. Filmovi poput Osmog putnika, Stvora, čak bih dodao i Terminatora...