Mašina-proteza i mašinski spojevi

Čini se da je jedan termin skorijeg datuma izvor brojnih sporenja i diskusija. Reč je o terminu ćaci. Izvorno, termin je nastao kao neka vrsta uličnog grafita, ispisan na zidu jedne novosadske gimnazije: Ćaci idite u škole. Napisan je na ćirilici. Teško je pogoditi na koga se ovo odnosi, ukoliko nije reč o ličnom imenu, i najverovatnije da je reč o jezičkog gresci, što ukazuje da je poruku možda napisao neko ko se ne služi najbolje ćiriličnim pismom. Ono što je frapantno jeste da je ubzo ova reč postala nekakav „simbol otpora sistemu“ u stutudenskih i građanskih krugovima, tokom nedavnih protesta koji ulaze evo i u peti mesec. Postavlja se pitanje kako to da je jedna jezička greška – ako je uopšte reč o grešći, jer ljudi svašta pišu po zidu, a može se pretpostaviti da je ovo ipak bilo namenjeno đacima novosadske gimnaziji, koji su tih dana bili u obustavi nastave – mogla da izazove toliko različitih interpretacija, putem interneta su kružile fore ne ovu temu, a ova reč ubrzo je postala...

Sinoćni studentski protest bio je definitivan debakl. U jednom trenutku bio je zaista veličanstven broj ljudi i činilo se da će sve proći bez ikakvog incidenta, ali onda je najednom sve krenulo po zlu. Što je najgore nikom nije jasno šta se tačno dogodilo: osim što se najednom celokupna studentska organizacija na terenu raspala. Mnogo smo slušali o toj veličanstvenoj organizaciji studenata. Ali, jako malo se stvarno znalo kako to funkcioniše, jer studenti nisu davali izjave za štampu, činilo se da ne postoji nekakav potencijalni vođa i sl. Međutim, ono što je činilo jakim studentski pokret bila je i njihova najveća slabost. Radi se o tajnosti u kojoj su sprovodili sve svoje namisli i nakane. Istina, mnogima je od početka sve to izgledalo sumljivo. Živimo u vremenu u kom se informacije brzo šire i u kom najsigurnije tajne na kraju isplivaju na površinu. Na kraju krajeva, simboli koje su koristili (krvava ruka), kao i način organizacije i odlučivanja (plenumi) u mnogome su ukazivali da ...

Planirao sam da se odmorim od ovih dnevnopolitičkih tema, ali čini se da nam događaji ne daju da predahnemo. A pitanje koje se ponovo ponavlja jeste ono koje se tiče generalnog štrajka: Zašto generalni štrajk nije moguć? Pre svega, šta bi značio generalni štrajk? Mislim da ljudi ovde često brkaju ovoj pojam sa nekakvim radom države. Generalni štrajk je oblik prinude koji se isključivo primenjuje u proizvodnji, i većinom je vezan za privatni sektor, to je način na koji se radnička klasa suprotstavlja buržoaskoj eksploataciji i predstavlja radikalni oblik otpora radničke klase. Ovde treba imati u vidu da se ovom radikalnom metodom pribegava u krajnjim prilikama i to kad se radi o značajnim zloupotrebama radničkih prava. Ono što je interesatno ovde kod nas jeste da ovaj poziv često nije upućen radničkoj klasi, ili ne bar radnicima u privatnom sektoru, nego je isključivo reč u pokušaju da se zaustavi rad države. Naravno, mnogima je ovde jasno da je država i najveći poslodavac – budući da ...

Odavno razmišljam o tome kakva je sudbina levice danas? Da li za nju dolaze bolji dani? Od početka 1990-ih i pada berlinskog zida bili smo svedoći ekspanzije neoliberalnog kapitalizma, kada je levica optuživana za totalitarizam. Tada se pojavila i floskula da kapitalizam nema alternativu. Neoliberalizam je profitirao od raspada SSSR-a, budući da je time otvoren jedan ogroban prostor novog tržišta, koji je pogodovao berzanskim malvezacijama, a što se uklapalo u strategiju neoliberalizma 1980ih, merama štednje provedenih u Velikoj Britaniji i SAD-u, strategija pretvaranja radnika u male preduzetnike, odnosno, sklapanju javno-privatnih parterstava. Ovo je paralelno sa razvojem novih tehnologija u sferi informacija i telekomunikacija omogućilo porast uslužnog sektora, koji je u velikim evropskim gradovima trebao da zameni automatizovanu intustrijsku proizvodnju, koja se sve više pomerala prema Azijskom pacifiku. To je otvorilo prostor za levicu koja sada deluje u sferi civilnog društva, u...

Mislio sam da se više ne oglašavam povodom studentskih protesta, ali odlučio sam još jedan tekst da posvetim svemu tome. Da li će to išta promeniti? Sumnjam. Generalno, protesti više nisu stvar ikakve logičke procene. Oni postaju stvar živaca i mišića. Ko će duže izdržati? Greše oni koji misle da ovakvo stanje ne može još dugo potrajati. Ljudi zaboravljaju da je vlada pala, što znači da neko samo formalno upravlja državom. Ova situacije je problematična i zbog toga što se studentski protesti navodno obraćaju institucijama, ali zaboravljaju da ne postoji više ni vladajuća partija, ni vlast u strogom smislu reči koja može da preuzme odgovornost za bilo šta – predsednikove nadležnosti su minimalne i predsedniku je dovoljno da se iza njih krije do kraja mandata, pri čemu može da „pere ruke“ od bilo čega, jer on sad i formalno ne može biti odgovoran za bilo šta. Takvo stanje može da potraje, ukoliko se vlast odluči za nove parlamentarne izbore, a sve ide u tome pravcu – to znači da izbora n...

Sinoćno gostovanje Rektora Beogradskog univerziteta na Insajder TV-u je bacilo novo svetlo na dosadašnje studentske proteste. Rektor je ukazao na to da već neko vreme postoji nerazumevanje sa vlastima, a što je kulminiralo pokušajem vlade da progura izmene zakona o visokom obrazovanju, koje je uključivalo i dolazak stranih univeziteta i to uz određenu subvenciju države, što je za rektora navodno bio i glavni kamen spoticanja sa vlastima. Istina, predlog izmene zakona je povučen iz skupštinske procedure, ali čini se da je to bio i inicijalni okidač za dalje događaja koji su usledili, a to je bila blokada univerziteta. Rektor je izjavio da je kolegijum prorektora sazvao 7 do 10 dana nakon blokade, što deloju doista zakasnela odluka u trenutku kada se na univezitetu dešavaju ozbiljna kršenja zakona. Sada postoje jasna i neprestana pohvala studenata. Međutim, ne treba imati iluzija da su studenti stihijski, alarmirani nedavnim tragičnim događajim krenuli u blokade. Verujem da su blokade o...

Studentski protesti su ušli u Novu godinu sa starim zahtevima. Instini za volju, moram priznati da mi nisu najjasniji studentski zahtevi. Posebno je nejasan prvi zahtev koji se odnosi na to da je potrebno da svi odgovorni za pad nadstrešnice u Novom Sadu budu kažnjeni. Među opozicijom, istina u manjini (Narodna stranka), se pojavilo mišljenje da je istraga povodom pada nadsrešnice vođena na brzinu, i da ima ozbiljnih propusta, a što ukazuje na to da bi optužnica na sudu mogla „biti oborena“ iz tehničkih razloga. Jedan od razloga za to je i pritisak koji su studenti i celokupna javnost vršili na tužilaštvo, zbog čega je istražni postupak trajao kraće nego obično. Osim toga, druga stvar koja se pominje povodom ovog slučaja jeste problem korupcije, ali treba reći da za korupciju nije uopšte nadležno tužilaštvo koje je vodilo istragu, nego je za to potrebno da se pokrene posebni postupak – za to su nadležni sudovi posebne nadležnosti (privredni, prekšajni, upravni itd.) – koji takođe treba...