O STUDENTSKIM PROTESTIMA IV

Mislio sam da se više ne oglašavam povodom studentskih protesta, ali odlučio sam još jedan tekst da posvetim svemu tome. Da li će to išta promeniti? Sumnjam. Generalno, protesti više nisu stvar ikakve logičke procene. Oni postaju stvar živaca i mišića. Ko će duže izdržati? Greše oni koji misle da ovakvo stanje ne može još dugo potrajati. Ljudi zaboravljaju da je vlada pala, što znači da neko samo formalno upravlja državom. Ova situacije je problematična i zbog toga što se studentski protesti navodno obraćaju institucijama, ali zaboravljaju da ne postoji više ni vladajuća partija, ni vlast u strogom smislu reči koja može da preuzme odgovornost za bilo šta – predsednikove nadležnosti su minimalne i predsedniku je dovoljno da se iza njih krije do kraja mandata, pri čemu može da „pere ruke“ od bilo čega, jer on sad i formalno ne može biti odgovoran za bilo šta. Takvo stanje može da potraje, ukoliko se vlast odluči za nove parlamentarne izbore, a sve ide u tome pravcu – to znači da izbora neće biti do maja, ukoliko sve bude u redu, pri čemu se može dogoditi i novi bojkot ili sabotaža izbornog procesa, ali to ne menja na stvari jer mi i dalje imamo vanredno stanje kojim formalno i neformalno upravlja SNS i Vučić a da više nema nikakve odgovornosti, jer sada deo orgovornosti prenosi i na same sabotere, a što vlasti dakako da ide u prilog. To znači da ova društvena kriza – mada ovde nije reč o nekakvoj posebnoj društvenoj krizi, ovde je reč o tome da ne rade državni fakulteti i pojedine škole, pozorišta, a može se sa sigurnošću reći da ključne stvari, zapravo, ono od čega ova država zavisi i dalje radi punom parom: gradilišta nisu obustavljena, privatna preduzeća rade bez ikakve zadrške, rade verovatno i privatni fakulteti i škole – može da potraje unedogled, pri čemu vlast nije ni u kakvom vremenskom škripcu, što sa đacima i studentima nije slučaj, njoj donekle i odgovara ovakvo stanje stvari jer sada dobar deo odgovornosti za upravljanje deli sa strajkačima i blokaderima, ova vlast ne može da bude bez dežurnog krivca, a studenti su pokazali da od njih ne dolazi nikakva veća opasnost, to malo raskrsnica što će blokirati dokazuju samo da za ništa više nisu sposobni, jer pogledajte koji je njihov rezultat tromesečne blokade: stanovništvo nije više protiv Vučića i vlasti nego što je bilo ranije, institucije nisu ništa bolje niti se stanje u društvu poboljšalo, osim što su i sami studenti doprineli povećanju nestabilnosti i anarhičnosti. Postoji nekakvo „vanredno stanje“, ali ono najviše pogađa obično stanovništvo. Sa druge strane, prave se nekakva svečarska raspoloženja, vrte se prasad na ražnju i u kazanima se pravi hrana, izvode se nekakva rekreativna sportska dešavanja, jednom reči pravi se cirkus svoje vrste, čak cirkus koji uopšte puno ne pogađa vlast, jer ova vlast je i sama navikla da pravi cirkuse svoje vrste. Fakulteti nam izgledaju kao vešenarnice i pijace, razumljivo je da ljudi tamo spavaju, ali niko ne shvata do čega će dovesti buđenje i povratak u normalu. Ono što mi je najnejasnije jeste koji je efekat ovih protesta, ako su oni imali tako nešto. Studenti pokušavaju da fabrikuju događaje, blokiraju velike saobraćajnice i mostove, prave marševe u druge gradove i trče „maratone“ noseći stafete, ali šta je poenta svega toga. Ako je smisao izazvati haos ili pokazati „formu“ i „mišiće“ to je u redu, ali ovo više prestaje da bude neka vrsta bunta i postaje normalno stanje, a svako takvo stanje nužno izaziva osudu običnog sveta (koji je u osnovi konzervativan i traži povratak u redovno stanje), a vlast je toga svesna, njoj je dovoljno to što protesti nisu doveli do masovnosti, i što ta masovnost nema političku poruku, jer je političko stanje danas katastrofalnije nego što je bilo pre studentskih protesta, a politički, osim SNS-a i Vučića, gotovo da niko i ne postoji na političkoj sceni, ili bolje reći osim Vučića, koji i ovu situaciju koristi za sopstenu promociju, ne samo da je desnica zbrisana, nego će je Vučić ponovo aktivirati tokom dana državnosti, kada se bude pojavio u Republici srpskoj i najavio nekakvo „novo ujedinjene Srpskih zemalja“ na kojem će se u budućnosti raditi. Sa druge strane, levica je totalno prepuštena i preuzeta od strane protestanata, iako ni tu ne postoji stroga ideološka podela, jer su studentski protesti klasična liberalna priča, koja traži rad institucija i pravnu državu. Ranije sam govorio da ne može ništa dobro nastati iz toga kada liberali posegnu za radikalnim i levičarskim metodama, a da su im ciljevi ostali nepromenjeni, oni će mozda imati podrsku studenata i omladine, ali to je nedovoljno da se ruši bilo kakva ozbiljna vlast. Umesto toga, može samo da se produkuje haos i stvara nekakav privid da je vlast na izmaku snage, a niko i ne pomišlja da vlast možda zbija redove i da priprema "napad" onda kada se ljudi najmanje nadaju. Izgleda je postalo očigledno da će najveći tragičari ovih protesta biti studenti i njihovi profesori. Ne treba zaboraviti da državni instituti i dalje rade, a tamo se danas stvara novac i to putem projekata od kojih i država ima koristi, to niti je stalo niti će stati, stvoren je samo privid da je obrazovanje u haosu, a zapravo je u haosu samo onaj „neproduktivni“ deo, koji državu verovatno više i ne zanima. A na kraju će sve doći na naplatu, a ko će tu izvući najdeblji kraj mislim da se već sada može sagledati. Ja ne bih isključio ni tu mogućnost da je reč o nekakvoj vrsti "društvenog ekperimenta" na poluperiferiji neoliberalnog kapitalizma, kako se u budućnosti osloboditi univerzitetskih i školskih institucija koje privremeno još obavljaju nekakvu disciplinsku ulogu unutar neoliberalnog kapitalizma, pri čemu njihov stvarni značaj opada, i opadaće sve više upotrebom savremenih tehnologija i veštačke inteligencije. Znajući kako stvari stoje ja bih i tu mogućnost uzeo u obzir. U svakom slučaju, ove blokade se najmanje tiču onih koji ih sprovode, a to su pre svih mladi i studenti. Pre ili kasnije to će svima postati jasno.