ANONIMNI NARATIV "BLOKADERSKOG BUNTA"

Izvesno vreme u Srbiji tinja nekakav anonimni bunt, koji navodno dolazi od nekog studentskog pokreta, koji planira da izađe na izbore i pravi nekakve „studentske liste“ bez studenata na njima, a da se zapravo ne zna ni da li je reč o stvarnim studentima, stvarnim buntovnicima, budući da se mnogi od njih kriju iza anonimnim imena, nekakvih sumnjivih portala i nekih nazovi neformalnih udruženja. A pritom, nije reč ni o kakvoj „stvarnoj pobuni“ već pre o nekakvom umišljenoj sabotaži, koja se provodi u nekakvim anarhističkim pokušajima „građanske neposlušnosti“ koji najviše iritiraju obične građane, a vlast održavaju u stanju anarhije – može li vlast da poželi bolju poziciju – tako da ona u svakom trenutku može da se pozove na tolerantan odgovor policije i nekakve nazovi demokratske procedure, koje sa demokratijom nemaju nikakve veze jer demokratija između ostalog zahteva i zaštitu ustavnog poretka (pri čemu se Ustav i Zakon krše na svakom koraku, kako od strane vlasti, koja je dužna da ga štiti, tako još više od strane „blokadera“, koji se ne manje nego vlast pozivaju na Ustav i Zakon, i kojima su puna usta „vladavine prava i nepristrasnog rada institucija“, a svojim ponašanje neprestano dovode u pitanje Ustav Srbije i vladavinu prava do koje im je navodno toliko stalo. Ali, ono što javnost najviše iznenađuje od strane blokadera jeste taj narativ anonimnosti, koji se neprestano forsira, a koji celu stvar čini doista problematičnijom nego što ona stvarno jeste, budući da ovde dobijamo nekakav „fluidan bunt“ koji može da traje neograničeno, i to više kao nekakva grupa za pritisak, nego stvarna revolucionarna snaga. Ako pogledamo u istoriju, ne postoje Revolucije koje su iznedrili anonimni akteri. Od Američke, do Francuske, Oktobarske, Kineske i Kubanske revolucije, uvek je reč o velikanima istorije, bilo da se radi o Vašingtonu i Džefersonu, Mari i Robespjeru, Lenjinu i Trockom, Maou, Če Gevari i Kastru, imenima iza kojih je stajao narod i potreba da se nešto suštinski i radikalno menja u društvu. Istina, kontrarevolucije su obično bile anonimne a imena kontrarevolucionara su gotovo zaboravljena u istoriji, ili sa za njih i nije znalo, jer su oni bili dosledni poštovaoci poretka. Tako možemo da govorimo o Iranskoj kontrarevoluciji, koja istina jeste imala vođu, ali tada su se po prvi put ujedinili levi i desni, kako se kasnije pokazalo na veliku štetu i razoračanje ovih prvih. Slična stvar se dogodila i u vreme pada Berlinskog zida, masama se izlazilo u susret, ali da li su mase u bivšem socijalističkom bloku zaista želele „brutalnu i primitivnu privatizaciju“, koju im je ubrzo doneo konzumeristički raj neoliberalnog kapitalizma, veliko je pitanje. Tako i danas ostaje pitanje kakvog smisla ima taj anonimni narativ blokaderskog bunta, osim što širi strah i seje mržnju po društvenim mrežama, ne preza od prozivke i ponižavanja bilo koga ko iole ima drugačiji pogled od „blokadera“ čak i kad se kritički odnosi prema sadašnjoj vlasti, jer bože moj važno je valjda ne znam šta: ljudi treba da shvate, ukoliko žele da menjaju stvari na bolje u ovoj zemlji, da to neće učiniti pojedinci prekriveni maskama, maske su izmislili hulje i banditi da bi prekrili lica, jer se i sami stide vlastiti dela, a pošteni ljudi nemaju čega da se stide i šta da kriju. Zašto su Pape i visoka aristokratija renesanse organizovali balove pod maskama, zašto se Kju kjuks klan krio iza maske, zašto jedan Vorhiz ili jedan Majers nose maske, ili tolika, nazovimo, tajna udruženja u čijim ložama sede neki od najbotijih ljudi sveta, da li treba da odgovaramo na ovo pitanje, ili je odgovor već unapred poznat. Naravno, postoje i oni koji će reći ali tu su i superheroji, koji su pravednici i osvetnici, poput Betmena, Spajdermena, Zoroa i sl. Naravno, ali koji je smisao superheroja, ako ne da popravljaju postojeće stanje i samim tim i u najboljem slučaju samo održavaju status kvo, jer na svakog superheroja ide i neki supernegativac i tako u beskonačno. Kao što danas možemo da shvatimo da će ove supervizuelne tehnike kontrole najviše pogoditi običnog čoveka, jer bože moj kriminalci će se prilagoditi novim tehnologijama, kao što to čini i policija. I opet smo tamo gde smo bili, na početku. Možda neko uživa u tome što anonimno blati i ponižava druge, bilo da je reč o političkim skupovima ili društvenim mrežama, ali sve je to zanemarljivo u odnosu na štetu koja se svakodnevno nanosi, ne nama, koji smo dobar deo svojih revolucionarnih godina proživeli, nego onima koji će tek doći i kojih će se te promene i najviše ticati. Ako nam se deca i studenti danas kriju iza anonimnim profila i sumnjivih portala, a pritom to koriste kao paravan za ponižavanje i uvrede raznih vrsta, onda ne znam o kakvoj budućnosti treba da govorimo. Ali, treba tu biti do kraja iskren pa reći, budućnost je ionako vaša stvar, ako vam se to sviđa, eto vam je, niko vam ništa ne brani. Samo treba da znate da je tačno to što kaže stih znametite pesme „Sve je lako dok si mlad“, ali je isto tako tačno da nećete uvek biti mladi i da u životu neće sve ići tako glatko kako vam se danas to možda čini na društvenim mrežama.