RIJALITI, SAMO JEDAN VELIKI RIJALITI

Pre nekoliko godina na TV Hepi je bio aktuelan rijaliti „Parovi“. Reč je o jednom rijalitiju koji je zamišljen kao nekakva kulturna predstava za višu klasu, ali se ubrzo ispostavilo, negde nakon treće sezone bez naročito vidnog uspeha i popularnosti, da će to postati jedan od najsurovijih rijalitija na ovim prostorima: u njemu su učestvovale relativno nepoznate i krajnje osrednje ličnosti, osim nekih poznati pevača u poznoj dobi (Lepa Lukić, Bora Drljača, Era Ojdanić i dr.). Ono što je bilo zanimljivo jeste da je u jednoj od svojih kasnijih sezona ovaj rijaliti toliko zaokupio program TV Hepija, da se bukvalno celokupna uređivačka politika ove televiziji zasnivala sadržinski na ovom rijalitiju, pri čemu je program bio veoma raznovrstan i sadržajan, planski prilagođen potrebama gledalaca i publike, posebno je Marić znao da u razgovoru sa tzv „starletama“ izvuče neke veoma „pikantne detalje“ o vezama između dnevne politike i elitne prostitucije, a što je ponekad znalo da prevaziđe čeznje za jefrinim seznacionalizmom tabloida i žute štampe. Kroz ovaj rijaliti je prolazilo mnogo ljudi, uglavnom je reč o nekakvim anonimusima, reperima i treperima na početku karijere (poput Vuka Moba), blogera i infuensera (poput Gastosa), ali i nekih istrošenih rijaliti zvezdama (poput Mikija, Brendona, Lakića i sl.). Ono po čemu je ovaj rijaliti bio drugačiji od mnogih drugih jeste njegova sveprisutnost unutar uređivačkog programa TV Hepija, a što je podrazumevalo da se celokupni program TV Hepi organizuje oko ovog rijalitija, pri čemu se nije radilo samo o uživom prenosu iz kuće u kojoj su boravili učesnici rejalitija, nego su o njima organizovane i posebne emisije, postojala su javna uključenja fanova i simpatizera, a sami učesnici su tokom dana imali i organizovane aktivnosti, bilo da je reč o kolektivnim igrama ili o tematskim raspravama. Naravno, najveći deo ovih rasprava su predstavljala besomučna vređanja učesnika, oni su se trudili da i fizički nadglasaju jedni druge ili da im „ukradu kadar“ kako su oni nazivali brojne svoje akcije kada su drugima upadali u reč ili pokretali teme koje nemaju veze sa trenutnom diskusijom, a sve sa ciljem da se neko diskredituje, potceni ili isprovocira. Brutalnost ovog rijalitija je bila u tome što se program emitovao gotovo 24 sata na dan (isključenje je trajalo od 5h do 9h ujutro, a nakon toga su imali tokom dana isključenja na pola sata, ili sat, kako bi se pripremili za dnevne i noćne emisije), a od učesnika se očekivalo da aktivno osvajaju „kadar“ gotovo sve vreme tokom dana i noći, budući da je ispadanje bilo često (gotovo dvaput u nedelji, a ponekad je izlazilo i više od jedne osobe), a ulazile su uglavnom nepoznate i prosečne osobe kojima je ovo predstavljalo „Vorholovih 15 minuta slave“, uglavnom devojke iz predgrađa i momci iz kvarta. Elem, kakve veze ovaj rijaliti ima sa stvarnošću koju danas mi živimo? Nisam slučajno navodio ovaj rijaliti „Parovi“ jer mi se čini da i mi danas živimo jedan novi rijaliti, koji nosi naziv „Sudenti – blokaderi“. Dugo mi je trebalo vremena da shvatim o čemu se ovde radi: a očigledno je da je reč o jednom novom rijalitiju. Ono što je zanimljivo u ovom slučaju, ovde je sama stvarnost postala rijaliti. Naravno, u vreme u kom živimo rijaliti i život se često mešaju, a ispostavilo se da su neke od televizija N1 i Nova S odlično shvatile da je život danas i najbolji rijaliti. Ne treba ponavljati da su neke od najvećih tragedija dvadeset i prvog veka prikazane kao dnevni rijaliti: setimo se samo događaja od 11. septembra, koje su uživo prenosile sve velike televizijske kuće. Treba li se podsećati da je još Bodrijar tvrdio kako Zalivski rat nije ništa drugo nego televizijska predstava, dakle, jedan veliki rijaliti. Zato ne treba da nas iznenađuje kada studenti foliraju kako „biciklima“ idu do Strazbura, ili trče „maraton“ do Brisela. Da li blokiraju RTS na dve nedelje, ili prave veliku eskurziju po Srbiji, obilazeći velike gradove, od Novog Sada do Niša, Kragujevca i Novog pazara. Pri tom, sve je postalo dostupno, sve je moglo da se snimi, čak i ono što su studenti čuvali kao najstrožu tajnu, a to je rad plenuma. Pri tome, sve u mnogome sliči na taj rijaliti „Parovi“, gde vidimo neke nepoznate i krajnje anonime likove, bez poznate biografije, koji se prozivaju za studente a da nekad nije jasno ni sa kog su tačno fakulteta. Ono što oni prikazuju to su uglavnom nekakve rekrativne delatnosti (košarka, fudbal, odbojka na otvorenom i sl.) ili žurke uz elektronsku muziku do kasno u noć. Pri čemu su neki od tih anonimnih studenta uhvaćenI u besnim automobilima kako divljaju u stranim zemljama pod uticajem alkohola i psihoaktivnih supstanci, ili se provode na nekakvim ezotičnim turističkim destinacijama, dok njihovi saborci blokiraju rad fakulteta. Naravno, ovaj rijaliti ne bi bio pravi rijaliti kada se njime ne bi bavila i žuta štampa, naravno, ko bi u tome prednjačio nego Informer, on čak prati „studente“ na licu mesta dok „pešače ili voze bicikle“ u kombijima do Strazbura i Brisela, pri čemu ih tamo dočekuje raznolika ekipa ljudi, od kojih nekih i ne znaju zašto su došli, dok su drugi tu uglavnom zbog različitih, uglavnom političkih, pobuda i motiva. Bilo kako bilo, očigledno da je interes novinskog sveta da se ovaj rijaliti nastavi, bez obzira što od svega najviše trpe studenti, srednjoškolci i obični građani, kojima su uskraćena osnovna ljudska prava (pravo na obrazovanje, pravo na rad, pravo na slobodu kretanja, pravo na dostojanstvo ličnosti, pravo na psihički integritet i sl.). Ali ko još za to mari, bitno je da se točak vrti, ili što bi blokaderi rekli: da se pumpa. A mnogi su profitirali od njihovog pumpanja: Šolak je prodao kablovskog operatera konkurentskoj firmi (Telekomu i Jetelu) za nekih milion ipo evra, ostavljajući svoje brend televizije (N1 i Novu S) samo sa internet dometom, ukoliko im se ne posreći pa sa promenom vlasti ne dobiju i nacionalnu frekvenciju (možda je to odgovor zašto blokata RTS-a treba da dovede do promena u REM-u). A kao što je poznato, studenti se sada i zvanično zalažu za neku prelaznu vladu, po onoj narodnoj „gvožđe se kuje dok je vruće“ iako meni i budući izbori nalikuju na nastavak nekog novog rijalitija, taman da se blokaderi odmore preko raspusta i da se na jesen vrate u novoj sezoni, pretpostavljam pod nazivom „protesti protiv izborne krađe“ i tako valjda u nedogled. Jer očigledno da je „pumpanje“ u trendu. Generacija koja je rasla na rijalitijima na kraju i sama zavši u rijalitijima. Ili, da stvar bude gora, od svog i našeg života napravi jedan veliki i neverovatno dug rijaliti. Mnogi će od ovog našeg rijalitija profitirati, a mi ćemo, kao i većina učesnika u rijalitiju, doživotno oplaćivati „svoje kazne“ u nekim budućim rijalitijima. A nisam slučajno odabrao rijaliti „parovi“. To je valjda jedini rijaliti koji će ostati upamćen po tri stvari: da se tamo zaista dobro jelo i pilo, žurke su bili skoro svake večeri, a učesnici su se neprestano svađali, nekad i oko krajnje nebuloznih stvari. Da li vas to podseća na našu „novu realnost“?