Пређи на главни садржај

MALO O MALIM I VELIKIM RATOVIMA I UZALUDNOSTI LJUDSKIH ZIVOTA U NJIMA


Opet su tema izbeglice. Kažem opet jer se o tome govori već više od dve godine. Taman što je nastupila SEK-a, a odmah potom izbeglice, kriza EU itd. Nedavno smo čuli, upravo na samitu koji je slavio sto godina od kraja Velikog rata, da EU planira i svoju vojsku. Dobro, rekao sam neću o dnevnopolitičkim temama, ali koliko čovek mora da bude stupidan i da ne shvati o čemu se ovde radi. Ili se prosto istorija ponovo zahuktava. Ne znam da na naučan način objasnim tu "akceleraciju" ali sam igrao igricu u kojoj se to ubrzavanje dešava na fizički nacin, dok glavni junak isto to proživljava na psihološkom nivou, kao neki prolazak kroz sopstveni život u nekoliko sekundi. Elem, kada bi se nekom od nas desila "akceleracija" tog tipa, verovatno prva stvar koju bi imali u vidu, u tih nekoliko sekundi, bio bi Veliki rat, pa odmah za njim i jos veći rat, to bi po nekoj logici bio drugi veliki rat, ali nema nikakve logike da veci rat (u svakom smislu) zovete drugim velikim ratom, čak ni većim ratom od velikog rata, jer veliki je rat valjda i najveći rat, ali istorija je komplikovana kad se služi pojmovima. No opet, u tom akceleratoru veoma brzo shvatite da podizanje granica i upotreba bodljikave zice koja se proizvodi u nemackim firmama, moze da ima neke slicnosti sa upotrebom zeleznice u Velikom ratu, ali zlobni jezici bi se mogli setiti i nekih gasnih komora, gde svedoka nije bilo, a moguce da smo ih i sanjali, jer nacisticki san je vec ostvaren, evropa ujedinjena pod nemackim kormilom, pa jos i evrposka vojska, na dan secanja na uzasna stradanja koja je pokrenula kapitalistička megalomanija pre sto godina, pa šta nama ostaje drugo nego da sanjamo zgarišta i da zamisljamo nove deportacije pod nepoznatim okolnostima, što se već dešava hiljadama migranata koji svakodnevno zaposedaju ove naše prostore, a imaju i pravo, je neko definitvno živi od njihove bede u poslednja dva veka Velikih ratova, a da ne idemo daleko u proslost sve do XVI veka, nemamo prava, a ni vremena, jer vreme i pravo uvek kreiraju moćnici. Ali jedno znam: ovih dana se navršava stogodišnjica oktobarske revolucije, nadam se da je neko izvukao pouke iz istorije, kada već oni nisu to nama daje šansu. Ovog puta je nećemo propustiti!

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

SUMA SUMARUM STUDENTSKOG POKRETA

Možda je došlo vreme da sumiramo utiske o studentskim protestima. Izvesno je da je prošlo 5 meseci od pobune studenata, a mi još uvek nemomo ni naznaku nekakvog političkog projekta. Ako se setimo, studentski protesti su i počinjali sa pričom da političke stranke nemaju tapiju na politiku ali se od tada nije pojavila nikakva politička alternava u Srbiji. Poslednji događaji su pokazali da studenti nisu bili nezavisni od političke ili kulturne elite iz opozicionih krugova, budući da poteze koje su studenti u poslednje vreme povlačili bili su blago rečeno fiasko. Nesumljivo da je ključan datum po tom pitanju bio 15. mart. Tada smo svedočili da se studentski protest raspao i to je moglo da se prati u direktnom prenosu. Nakon toga su studenti samo tražili izgovore da produže agoniju, ali je bilo evidetno da studenti nisu dorasli zadatku koji su im neki namenili, a to je promena aktuelne vlasti. Najgore od svega je to što studenti nisu hteli da prihvate istinu, negu su tvroglavo terali po s...
7 коментара
Прикажи све

ZA KRAJ NOVE GODINE: NE BIO NAM U KOŽI

Prošlo je gotovo godinu dana od velikih blokata fakulteta, tzv. studentskih protesta i možda je vreme da malo sumiramo utiske. A rezultat svega toga je sledeći: masovnost protesta je opala, a lokalni izbori su pokazali da SNS nikada nije bio jači. Šta se zapravo desilo u ovih godinu dana? Postoji i izreka za tako nešto: „tresla se gora, rodio se miš“. Čini se da je glavna slabost ovih protesta bila ono što je u početku mobilisalo mase, a to je njihova anonimnost. Anonimnost se pokazala kao mač sa dve oštrice: tačno je da anonimnost onemogućava vlast da napada potencijalne organizatore protesta, ali sa druge strane, anonimnost podgreva teorije zavera, a one mogu biti mnogo opasnije za proteste, nego sama vlast, budući da je svakom jasno da se iza nečijeg internet naloga može kriti bilo ko: od potencijalnih terorista, do predstavnika tajnih službi i religijskih zaluđenika. Međutim, čini se da ovde anonimnost nije iznuđeno rešenje, nego taktički potez. O čemu se zapravo radi? Problem je u...
3 коментара
Прикажи све

ĆACI DOKLE ĆACI

Čini se da je jedan termin skorijeg datuma izvor brojnih sporenja i diskusija. Reč je o terminu ćaci. Izvorno, termin je nastao kao neka vrsta uličnog grafita, ispisan na zidu jedne novosadske gimnazije: Ćaci idite u škole. Napisan je na ćirilici. Teško je pogoditi na koga se ovo odnosi, ukoliko nije reč o ličnom imenu, i najverovatnije da je reč o jezičkog gresci, što ukazuje da je poruku možda napisao neko ko se ne služi najbolje ćiriličnim pismom. Ono što je frapantno jeste da je ubzo ova reč postala nekakav „simbol otpora sistemu“ u stutudenskih i građanskih krugovima, tokom nedavnih protesta koji ulaze evo i u peti mesec. Postavlja se pitanje kako to da je jedna jezička greška – ako je uopšte reč o grešći, jer ljudi svašta pišu po zidu, a može se pretpostaviti da je ovo ipak bilo namenjeno đacima novosadske gimnaziji, koji su tih dana bili u obustavi nastave – mogla da izazove toliko različitih interpretacija, putem interneta su kružile fore ne ovu temu, a ova reč ubrzo je postala...
5 коментара
Прикажи све