Dve su značajne stvari u ovoj seriji: prva se tiče vidljivosti jedne društvene elite, a druga govori o nemogućnosti da se napreduje u javnoj službi na osnovu vlastitog zalaganja, naročito ako potičete iz redova radničke klase. Šta to konkretno znači? Elaboraciju ovog problema ćemo započeti drugim pitanjem, a potom ćemo se vratiti na izlaganje prvog, budući da nas ono vraća i na samu temu ovog teksta, a to je Grlićev film Svemu dođe kraj. Dakle, radi se o tome da je deci iz radničke klase uskraćen napredak u javnoj službi iz nekoliko razloga: prvi i osnovni razlog tiče se potrebe održavanja klasnog društva. Da bi neko klasno društvo moglo da opstane neopodno da se u javne službe regrutuju predstavnici srednje klase. U socijalističkom društvu srednja klasa je stvarana od predstavnika viših radničkih slojeva i nižih rukovodećih kadrova. Na taj način nastaje jedan upravljački (državni) aparat spreman da odgovori izazovima klasnog društva. Prevashodno on treba da brani rukovodeće kadrove od
Novi film Rajka Grlića (Svemu dođe kraj) izvanredno je ostvarenje iz nekoliko razloga. Poznato je da se Rajko Grlić afirmisao kao reditelj koji se bavi suptilnim i intimnim ljudskim odnosima, ali u svemu tome uvek provejava i nekakva politička poruka. Zapravo, u njegovim filmovima politika se često suprotstavlja ljubavnim osećanjima i ona je ono što remeti ljubavni život glavnog junaka i vodi ga tragičnom kraju. Čini se da je u središtu Grlićevih filmova individualna sreća pojedinca koji najčešće iz ličnih razloga dolazi u sukom sa političkim strukturama, koje se veoma surovo obračunavaju sa njim. Obično se tu radi o običnim ljudima koji politiku koriste kao pokriće za ostvarenje vlastitih ambicija i ličnih interesa. Ne treba ni spominjati ovde filmske klasike poput: Samo jednom se ljubi (1981) i Za ljubav je potrebno troje (1985). Naravno, Grlić spada i u red onih filmskih autora koji se bave suptilnim ljudskim osećanjima, intimnim odnosima i ljubavnim razmiricama koji ne moraju nužn