Mašina-proteza i mašinski spojevi

Odavno razmišljam o tome kakva je sudbina levice danas? Da li za nju dolaze bolji dani? Od početka 1990-ih i pada berlinskog zida bili smo svedoći ekspanzije neoliberalnog kapitalizma, kada je levica optuživana za totalitarizam. Tada se pojavila i floskula da kapitalizam nema alternativu. Neoliberalizam je profitirao od raspada SSSR-a, budući da je time otvoren jedan ogroban prostor novog tržišta, koji je pogodovao berzanskim malvezacijama, a što se uklapalo u strategiju neoliberalizma 1980ih, merama štednje provedenih u Velikoj Britaniji i SAD-u, strategija pretvaranja radnika u male preduzetnike, odnosno, sklapanju javno-privatnih parterstava. Ovo je paralelno sa razvojem novih tehnologija u sferi informacija i telekomunikacija omogućilo porast uslužnog sektora, koji je u velikim evropskim gradovima trebao da zameni automatizovanu intustrijsku proizvodnju, koja se sve više pomerala prema Azijskom pacifiku. To je otvorilo prostor za levicu koja sada deluje u sferi civilnog društva, u...

Mislio sam da se više ne oglašavam povodom studentskih protesta, ali odlučio sam još jedan tekst da posvetim svemu tome. Da li će to išta promeniti? Sumnjam. Generalno, protesti više nisu stvar ikakve logičke procene. Oni postaju stvar živaca i mišića. Ko će duže izdržati? Greše oni koji misle da ovakvo stanje ne može još dugo potrajati. Ljudi zaboravljaju da je vlada pala, što znači da neko samo formalno upravlja državom. Ova situacije je problematična i zbog toga što se studentski protesti navodno obraćaju institucijama, ali zaboravljaju da ne postoji više ni vladajuća partija, ni vlast u strogom smislu reči koja može da preuzme odgovornost za bilo šta – predsednikove nadležnosti su minimalne i predsedniku je dovoljno da se iza njih krije do kraja mandata, pri čemu može da „pere ruke“ od bilo čega, jer on sad i formalno ne može biti odgovoran za bilo šta. Takvo stanje može da potraje, ukoliko se vlast odluči za nove parlamentarne izbore, a sve ide u tome pravcu – to znači da izbora n...