KRVAVI OTKUP 2 TREĆI DEO ILI POJAM ISKUPLJENJA VIII

Velika je razlika da li ovu igricu igrate na konzoli onlajn ili putem interneta. Internet uvodi jednu čudnu mogućnost za igrice, a to je da se one mogu abgrejdovati, tj. poboljštati i čak izmeniti toliko da su neprepoznatljive u odnosu na prvobitnu verziju. Naravno, ono što se menja je karakter igrice i njene mogućnosti, dok mapa prostora ostaje nepromenjena. Igrica putem interneta podrazumeva i mogućnost dodatne zarade za kreatora igrice: npr. predviđeno je da sve možete da kupite u zlatu, do kojeg u igrici dolazite dosta teško budući da zahteva dosta truda i vremena i obavljanje brojnih misija, ali ga možete platiti u pravim dolarima, tako da cena 25 imaginarnih zlatnika košta oko 10 dolara. Na internetu postoje brojne pogodnosti u pogledu načina na koji možete da igrate ovu igricu: npr. mnogo je raznovrsnija i bogatija oprema (oružije, odeća, konji i sl.) ali su i cene mnogo veće. Neke stvari se plaćaju samo u zlatu, što znači da morate mnogo vremena provoditi na internetu, igrajući ovu igricu, ukoliko ne želite da trošite stvarni novac, kupujući pojedinačne zlatne pakete. Svaki igrač može da odabere adekvatnog bota, koji postaje neka vrsta njegovog alter-ega u igrici, kojeg može da usavršava, poboljšavajući mu telesne karakteristike (snagu, izdržljivost, ranjivost, dužinu trajanja mrtvog oka i sl.). Na taj način igrač sam kreira glavnog lika u igrici, koji i dalje poseduje moralne standarde koji se uvećavaju ili umanjuju shodno načinu na koji se ovaj odnosi prema drugima. U igrici na internetu je mnogo veća tolerancija na pljačke i ubistva običnog sveta, dok su mnogo veće kazne za obračune i ubistva plejera – likovi u igrici iza kojih stoje stvarne ličnosti. U osnovi, igrica na internetu je kreirana tako ili da kupujete pojedinačne zlatne pakete ili da dobar deo svog slobodnog vremena trošite na prelaženje raznih misija koje će vam omogućiti da steknete dovoljno zlata da bi se mogli baviti i nekom drugom delatnošću: npr. skupljanjem dragocenosti (retkog cveća, novca, kamenja, metala, izgubljenog nakita, fosila, tarot karti i sl.), zaštitom životinja (posebno legendarnih životinja, kojih ovde ima mnogo više nego u originalnoj verziji), lovom na glave (ovde postoje i legendarne ubice, a takođe možete loviti i pojedinačne plejer-igrače), dostavom osnovnih namirnica (za ovu priliku je predviđena i posebna lovačka zaprega u koju može da stane i po nekoliko ubijenih životinja), i krijumčarenje alkohola. Cena svake od ove delatnosti je oko 15 zlatnika, plus dodatke koje plaćate na opremu (za kopanje i treženje metala), baunti licencu (ona košta još 15 zlatnika) i sl. Svaka od ovih delatnosti uvećava vaše prihode, ali zlato najviše donosi lov na ucenjene glave. Ovde možete kupiti i baunti kola, koja vam omogućavaju da iz jednog puta dostavite više ucenjenih glava, žive ili mrtve. Naravno, ove misije su vremenski ograničene i posedujuju različite nivoe težine (posebno se to odnosi na legendarne ucenjene glave). Nakon što osvojite sve moguće profile (lovac na glave, sakupljač, trgovac, krijumčar, preživeli u prirodi) imate mogućnost da obavljate dnevne zadatke koji vam takođe mogu doneti zlato. Nakon nekoliko obavljenih zadataka dobija se i mapa sa zlatom, u visini oko 1 zlatnika. Mogućnosti oka sokolovog su dosta proširene, ono traje mnogo duže nego u originalnoj verziji i uglavnom je od pomoći prilikom praćenja tragova (životinja i ljudi) ili nalaženja biljaka, divljeg cveća, izbubljenog nakita, retkog novca, tarot karti i sl. S druge stane, upotreba mrtvog oka zavisi isključivo od odabira vaših sposobnosti (jedna od njih se posebno odnosi na mrtvo oko, a pored nje postoje još tri drugačije vrste), pri čemu njegov najveći domet jeste da u jednom trenutku označite nekoliko osoba u koje želite da pucate – a što vam omogućava da iz jednog poteza ubijete po nekoliko ljudi i to naročito ako koristite oba pištolja ili pušku sa više metaka. Za razliku od originalne verzije igranje na netu je raznovsnije, budući da osim predviđenih misija (njih ima relativno malo, ali sasvim dovoljno za prosečnog igrača), postoje i pojedinačne misije koje su povezane sa ličnostima iz prvog i drugog seijala ove igrice (Boni, iz prvog dela, npr. ili Šona, u drugom delu), a ima i nekih novih i potpuno izmišljenih likova, poput Dečka. Oni nude mogućnosti vršenja pojedinačnih misija, od kojih je najpoznatija „Krvavi novac“ a koja igrača uvodi u mrežu kriminalnog podzemlja Sen Denia. Ovde postoje i brojne serije koje igrač može konzumirati, kao pojedinac ili u grupi, bilo da je reč o pucnjavi, konjskim trkama, dvobojima i sl. Pored ovoga, postoje i tzv. telegramske misije koje igraču daju mogućnost da brani pojedinačna naselje od pljačkaških bandi. Kada je u toku nedelja „Noći veštica“ onda ovi napadi prerastaju u pravu zombi apokalipsu. Naravno, ambijent ove igrice je i dalje očaravajući, a igrač uvek može slobodno da luta veoma širokom i raznolikom teritorijom, bez ikakvih ograničenja. Za razliku od originalne verzije, putovanja su, osim konjem, moguća još samo kočijama, mada igrač uvek može da presretne voz i da se u njega ukrca, što opet u originalnoj verziji nije bilo moguće, jer bi u tom slučaju reagovali vladini agenti ili bi se iznenada pojavio šerif i njegova konjica. Ipak, da bi skratio svoje putovanje – tokom boravka u kampu – igrač je primoran da kupi „prečicu“ koja bi ga odmah odvela do željene destinacije, pri čemu je i ova „prečica“ predviđena samo za naselja i velike gradove, za šta je takođe predviđena izvesna novčana nadoknada, zavisno od daljine puta koji se prelazi. Takođe, konja je moguće zameniti samo u Kovačnici, zašta se dobija sertifikat i ugovor i nije moguće trgovati konjima na divlje, jako mala zarada se postiže od toga, kao što nije moguće ni prisvojiti divljeg konja, jer ga je nemoguće registrovati, dok u originalnoj verziji postoji mogućnost da pripitomljenog konja prisvojite na taj način što ćete na njega staviti sedlo, naročito je inovativna bila ta mogućnost u originalnoj igrici, budući da u slučaju smrti konja još uvek morate da vodite računa o sedlu, u kojem vam se nalaze sve protrepštine, a da niste u mogućnosti, samo jednim zviždukom, da odmah dobijete originalnu zamenu (kao što je to bio slučaj u prvom delu, ili sada sa internet verzijom) nego je potrebno da pređete pešice i po nekoliko kilometara da bi naišli na nekog divljeg konja kojeg je moguće pripitomiti. Sve to na neki način pojednostavljuje igranje na netu i istovremeno od vas zahteva da trošite novac, do kojeg se u početku veoma teško dolazi budući da ste primorani da obavljate slabo plaćene misije ili lovite životinje (čija je cena vrlo niska). U početku je neka oprema zaključana (oružije, odeća, gestovne reakcije i sl.), i otključava se kako napredujete u igranju igrice. Za razliku od drugih igrica, igranje RDR2 onlajn vam omogućava da se potpuno prebacite u jedan drugičiji svet, svet koji je dovoljno divlji da možete da činite razne stvari koje se danas smatraju nedopuštenima, počev od izlovljavanja divljih vrsta, do pljačkanja i ubistava. Takođe, možete da uživate u tišini, prirodnom ambijentu ili pecanju, brzacima i planinskom okruženju koji su zaista izvrsni i retko da bi se danas mogli pronaći u realnosti, osim možda u nekim dalekim i nepristupačnim predelima, do kojih se dolazi dosta teško, dok je ovo na samo jedan klik od nas. Osim toga, ne postoje nikakvi rizici da se neko povredi ili izgubi život, nije potrebno nikakvo znanje snalaženja u prirodi ili preživljavanja, dakle, ova igrica vam omogućava da uživate u stvarima uz minimum rizika, što u stvarnosti nikada nije slučaj. A šta reći o onim stvarima koje nas privlače i istovremeno plaše u stvarnosti: prevare, zavere, pljačke, ubistva i sl. Sve to u uvoj igrici je moguće činiti bez ikakvog rizika, dakle, uz kranje prosečan napor i bez nekakvih posebnih komplikacija, koje neizostavno prate ovakve pojave u stvarnosti: strah od policije, odmazda, osveta i sl. Naravno, nije ista stvar da li igrate protiv plejera-igrača ili mehaničkih botova, koji često mogu biti vrlo inteligentni, ali sve to ni izbliza nije slično kada igrate protiv stvarnog igrača, jer tu možete da osetite sve ono što inače osećate i u stvarnom životu: osvetu, ludu upornost, proračunatost, ali i sadističku želju. Naravno, nisu isključeni ni elementi pomoći, saradnje, pomaganja, timskog rada i sl. Ali, najčešće su plejeri nepoverljivi i dobro je ako prvom prilikom od njih ne dobijete metak, ili vam namerno ne upropaste neku misiju. Igrač uvek ima mogućnost da lika abgrejduje, da mu poboljša sposobnosti i otpornost na metke, osim toga, moguće je koristiti i specifičnu vrstu municije koja nanosi veliku štetu (poput vatrenih strela i strela sa dinamitima, do vatrenih i eksplozivnih metaka, sa veoma razornom snagom, bilo da su ispaljeni iz pištolja, krateža, poluautomatskih pušaka ili sačmara). Sve to umanjuje sposobnost otpora, zbog čega se pucačke serije uglavnom svode na besmisledno ubijanje kojemu se više ne vidi ni kraj, ni smisao. Naravno, prednost imaju oni koji najviše novca ulažu u poboljšanje svojih odbrambenih i revolveraških sposobnosti, pri čemu je opet moguće i ograničiti učetvovanje u takvim i sličnim obračunima i to putem defanzivnih ograničenja svog lika. U svakom slučaju, dok smo svedoci da realnost postaje sve rizičnija – ne radi se ovde samo o godišnjim odmorima, koji često bivaju preopterećeni gužvama u saobraćaju, prekobrojnim turistima i zagađenjem prirodne sredine, nego i svakodnevnici, koju prate problemi zdrave ishrane, sigurnog seksa, straha od terorizma ili stresa na poslu – utoliko nam se otvara jedan imaginarni svet bez rizika, u koji nas stvaranost postepeno gura, a da više nismo sigurno koliko smo i sami postali zavisni od svega toga. To nas dovodi do situacije da postajemo zavisnici od nekakvih „imaginarnih veštačaki rajeva“ u koje nas stvarnost postepeno gura i to samo zbog toga što se tamo uživa bez ikakvog rizika. To znači da mi danas sve više bivamo preterivani iz stvarnosti – i to često iz vlastitih razloga – na uštrb jednog sveta koji nam omogućava uživanje bez ikakvog rizika. A ti „imaginarni rajevi“ jesu nekakva konzumeristička utočišta, koja od nas zahtevaju da se ponašamo na isti način na koji to činimo i u stvarnosti (krajnje proračunato i racionalno) i to bez ikakvog rizika. Na taj način se mi danas koristimo internetom, društvenim mrežama, pa i video-igricama, koje nam pružaju prodor u nekakvu imaginarnost u kojoj možemo da uživamo bez rizika, a da istovremeno sve manje učestvojemo u društvenoj stvarnosti koja je zasićena rizicima (oni se neprestano uvećavaju: od nezdrave hrane i rizičnog seksa do straha od nezaposlenosti, stresa na poslu, terorističkih napada i sl.). Sve to nas dovodi u iskušenje da sve više napuštamo realnost i to u korist ovih imaginarnih rajeva u kojima uživamo bez ikakvog rizika. U njima uvek možemo biti neko drugi, možemo obavljati sve one stvari koje su zabranjene, obično se to odnosi na nasilje bilo koje vrste, kao i na svakodnevne stvari poput: opijata, alkohola, seksa. U ovoj igrici je moguće opijati se do besvesti, tući se sa drugima i zlostavljati svoje sugrađane bez ikakvog povoda ili čak sa dobrim razlogom. Isto tako, ovde postoji i taj oblik političke korektnosti koji ljubiteljima životinja omogućava da se za njih brinu, da ih zaštite od krijumčara i lovokradica. Oni koji žele da uživaju u lovu za to još i više imaju prilike, nisu im potrebna nikakva dokumenta, niti moraju da prolaze kroz nekakve tehničke procedure da bi mogli nositi oružije, dovoljno je samo da uključe ovu igricu i već im se otvara svet neviđenih mogućnosti. Ipak, mnogi će reći da je to tačno, ali da naprosto nije realno. Naravno, da nije realno, ali realnost danas podrazumeva gomilu tehničkih procedura, gomilu pravničkih zavrzlama, gomilu nerešenih poslova da bi se doslo do nekakvog ogoljenog i pojednostavljenog načina funkcionisanja, kojim smo svi na neki način primorani da bitišemo. Ono što mi zovemo stvarnošću jeste naziv za nekakvu birokratizovanu sferu postojanja, koja ni po čemu nije stvarnije od onog sveta koji nam danas pruža naša imaginarna strategija koja čini da ova birokratizovana predstava o svetu za nas još bude podnošljiva. Jer da nije tako trebalo bi je svakako menjati. Internet, društvene mreže, video-igrice, televizija nisu tu da promene postojeću stvarnost, nego da je učine podnošljivom za nas. Otuda proterivanje iz stvarnosti za nas istovremeno znači održavanje postojećeg i to upravo onakvog na kakvog smo navikli. A ta stvarnost danas nije ništa drugo nego razlog da od nje pobegnemo. To je smisao svih dosadanjih reminiscencija: bilo da je reč o povratku održivim izvorima energije, zdravom načinu života ili ekonomski održivom razvoju. Sve se to svodi na jednu birokratizovanu proceduri življenja koja nas prisiljava da se iz nje povučemo i to unutar nekih novih konzumerističkih svetova koje za nas i slične nama proizvodi nova sprega znanja, kapitala i tehnike i to sve sa ciljem da održi postojeće u obliku u kojem upravo ono danas postoji: kao nekakva avet koja nas izvova tera da sve svako vrati u svoj plakar, umesto da iz njega izađe napolje.