KRVAVI OTKUP 2 ILI O POJMU ISKUPLJENJA VI

Ranije je bilo reči o video-igrici Krvavi otkup (Red dead redemption). Danas ćemo govoriti o njenom nastavku: Krvavi oktup 2 (Red dead redemption 2). Ovaj nastavak se na tržištu pojavio 2018 godine. Radnja igrice je smeštena u 1899. i ovog puta prati glavnog junaka Artura Morgana koji je „desna ruka“ osnivača bande Dača van der Lindea, inače okorelog tradicioniste i protivnika modernizma. Mapa igrice je veća nego u prvom delu i obuhvata planinski lanac na severu, od zapada prema istoku planine su pokrivene snegom, zatim goletima i na kraju šumskim rastinjem, a u podnožju planina je smeštena ravnica u središnjem delu, dok se na istoku sreće močvarno područje i najveći grad Sen Deni, dotle se na zapadu nalazi planisko područje prekriveno četinarskim šumama, brzacima i malim naseobinama od kojih je najveći grad Blekvoter, glavni grad Vest-elizabetanske oblasti. Zapadno od Blekvotera je mapa gotovo identična prvom delu, osim što više nije moguće posetiti krečnjačke predele Meksika, koji je odvojen velikom pograničnom rekom San Luiz (ne treba podsećati da je to isto kao i u prvom delu osim što tamo postoje mostovi preko reke i zeleznica, koja u ovom periodu još nije bila izgrađena). Očigledno da je namera kreatora igrice da pokaže da je modernizacija krenula od Istoka prema Zapadu, slična stvar se odvijala i za vreme trajanja Divljeg zapada, budući da je istočni deo u potpunosti pokriven prugom, tu se nalazi i najveći grad Sent Deni, kao i dva manja grada: Van Horn i Anezburg, prvi je leglo propalica i krijumčara svih vrsta, a drugi je otelotvorenje svih negativnih posledica modernizacije koje uključuju pošumljavanje, zagađene i devastaciju životne sredine. Od Anezburga na severu, pruga se pušta planinskim vencom od istoka prema zapadu do gradića Valentin, od koga se odvaja u dva kraka: južno od Rodsa ponovo vodi do Sen Denia, i prema istoku do Emerald Ranča, pretežno ravničarskog dela, odakle se, opet južno, pruga spušta prema močvarnom delu Lagrasa i ponovo se spaja sa prugom Sen Denia. Taj istočni deo mape u potpunosti je pokriven prugom, dok je zapadni deo zahvaćen železnicom tek neznatno i to samo na relacije tri naselja: Mek Farlans ranča, Armediloa i Benedikt pointa. Blekvoter još uvek nije povezan progom, niti je železnica prošla u Meksiko, što je bio slučaj sa prvim delom, tako da je ovaj deo nedostupan za igranje. Mapa igrice je slobodna za kretanje nakon nekoliko obavljenih obaveznih misija, i to samo novi delovi mape, dok će stari delovi mape biti dostupni tek nakon Morganove smrti. Inače, Dačova banda je u bekstvu iz Blekvotera, i to je jedan od razloga zašto nije moguće kretati se zapadno od ovog grada, jer već na samoj granici Vest-elizabetanske oblasti i to uz reku, čekaju lovci na glave i vladini agenti i ne dozvoljavaju da se reka pređe. To će međutim, biti moguće tek posto se Dačova banda raspadne, a Džon Marston se sa porodicom nastani na jednoj farmi u blizini Blekvotera. Inače, gledano u globalu, kretanje u igrici je slobodno, osim u par misija, na samom početku i tokom bekstva iz Sent Denia, nakon čega neki od članova bande dospevaju na nekakvo ostrvo (verovatno Kubu), gde sudeluju u borbi za oslobađanje potlačenog naroda od plantažera i kolonijalista. Treba reći, da za razliku od prvog dela, Krvavi otkup 2 je mnogo složenija igrica i to u svakom pogledu. Prvenstveno, u prvom delu igrač još uvek ima doživljaj da igra igricu, dok se u drugom delu on bukvalno prenosi u jedan sasvim drugi svet. U ovom novom svetu igrač može da radi sve kao i u stvarnosti: mora da jede (i to raznovrsnu vrstu hrane: od dvopeka i konzervi, do sira, suhomesnatog i raznih mesnih prerađevina), može da pije alkohol: od raznih žestokih pića (viski, rakija, tekila, apsint, brendi i sl.) do piva, ili da puši: od tompusa do običnih cigara. Na sličan način on mora i svog konja da održava u životu, hraneći ga raznovsnom hranom: šangarepom, jabukama, šljivama, kukuruzom, kockama šećera i sl. Za razliku od prvog dela, u drugom igrač može da se služi lukom i da peca ribu. Međutim, čini se da u drugom delu video-igrice cena robe, koju igrač može prodati traperu ili mesaru, mnogo više odgovara cenama za taj istorijski period, a vrednost kože zavisi i od njenog kvaliteta, koji može biti loš, dobar i savršen, a što opet zavisi od kvaliteta puščanog zrna kojim je životinja ubijena. Obično se za manje životinje koristi i manji kalibar, dok veće životinje pored većeg kalibra zahtevaju i pogodak u glavu da bi kvalitet kože bio na zadovoljavajuće nivou. Samo od savršenog kvaliteta kože je moguće načiniti nekakvu odeću, koju kasnije igrač može da kupi od trapera. Pored mrtvog oka, u drugom delu igrice postoji i tzv oko sokolovo koje igraču omogućava da prati tragove ili da prepoznaje retke biljke. Takođe, zahvaljujući ovom izumu, igrači će kasnije onlajn moći da obavljaju mnoge stvari: pronalaze retke vrste (legendarne životinje), sakupljaju vredne predmete (fosile, retke i skupocene metale, kvalitetni alkohol, divlje cveće, tarot karte i sl.) ili hvataju ljude čije su glave ucenjene. Menja se i odnos prema životinjama koje sad više nije moguće istreljivati do iznemoglosti, budući da postoji određena količina kože i mesa koju svaki igrač može da ponese i ona je ogračena prema vrsti divljači koja sa ubije. Meso divljih zveri, poput divljih mačaka, vukova i grizlija, sada ima istu vrednost i prodaje se u jednom paketu, pri čemu je opasnost od ovih zveri mnogo manja, a postoje i posebne mesta na kojima one napadaju: npr. vukovi uvek idu u čoporu i najčešće napadaju noću u šumi ili planinskom predelu, a tu je takođe i najveća opasnost od grizlija, kojeg je mnogo lakše ubiti sada, nego u prvom delu, a oni retko kad napadaju u grupi, što je u prvom delu bilo pravilo. Generalno, prisustvo divljih zveri u drugom delu je dosta manje, posebno vukovi jedva i da se sreću u igrici, dok se u prvom delu njih nije bilo moguće otarasiti, a igrač je znao da ubije i po 40 vukova u jednom naletu. Sa jedne strane, to govori i o nekakvoj politici korektnosti prema ljubiteljima životinja, kojima drugi deo igrice izlazi u susret – onlajn je čak moguće biti i zaštitnik životinja, brinuti se za njihovo zdravlje, uzimati im uzorke krvi i uspavljivati ih posebnim mecima, da bi ih kasnije oživeli posebnim preparatima – a sa druge strane, radi se o ublažavanju pogleda na istrebljenje životinja koji, u prvom delu igrice, zapravo pojačava posledice kapitalističkog razvoja po devastaciju prirode sredine i svega onoga što nije moguće neizmenjeno integrisati u kapitalistički sistem. Cene životinske kože i mesa su izuzetno niske u drugom delu igrice, tako da je interes za njihovim istrebljivanjem gotovo ništavan, a igrač koristi i druga sredstava da se obogati, pri čemu je pljačka za to najbolji način, kao i potraga za blagom (postoje skrivena blaga, nešto slično kao u prvom delu, ali ovog puta oni donose mnogo više novca). NASTAVIĆE SE...