KUM - LAŽNOST JEDNE PERSPEKTIVE II

Početak prvog dela Kuma je istorijski situiran u doba kraja Drugog svetskog rata. To uopšte nije slučajno budući da se upravo u to doba dešavaju bitne promene u delovanju organizovanog kriminala. To je period kada dolazi do smene generacija u kriminalnom podzemlju i sa smenom generacija dolaze i novi zahtevi. Otkriveno je jedno novo područje za kriminalnu eksploataciju a to je trgovina narkoticima. Vito Korleone je kriminalac starog kova, koji je svoju karijeru izgradio na kriminalnim aktivnostima vezanim za krijumčarenje, prostituciju, kocku itd. On ima jedan razrađen sistem rada, kako unutar svoje kriminalne organizacije (stroga hijerahijska podela poslova) tako i spolja – ono što čini deo sistemske korupcije, od političara na visokim pozicijama (kongresmena, gradonačelnika, načelnika itd.) do policajaca na terenu. Kao i svaki poslovni čovek sa dugogodišnjom uspešnom karijerom i Vito Korleone je duboko konzervativan, izbegava poslovne rizike i drži se starih i proverenih obrazaca delovanja. Ulazak u novo kriminalno područje (trgovina narkoticima) za njega potencijalno znači gutitak starih veza (u politici i policiji), a osim novca – koji mu trenutno i nije neophodan – ne nalazi nikakav drugi dobitak za sebe i svoju porodicu. Na taj način Vito Korelone sagledava jedan širi društveni aspekt svoje delatnotnosti i živi u ubeđenju da će neko od njegove dece ili unučadi konačno moći da se bavi i legalnim poslovanjem. I dok Korleone budućnost svoje porodice vidi izvan kriminalnog okruženja, dotle druge porodice unutar kriminalne ogranizacije žele da poslovanje prošire i na nova područja (trgovina narkoticima), a čime bi stekli i veću dobit. Otuda nastaje sukob u filmu – njega u početku nije svestan ni Vito Korleone – i on preti da preraste u pravi gangsterski masakr. Kao što se u šahu piun žrtvuje zarad ostvarenje većih interesa, tako se i Vitu Korleoneu predlaže susret sa Solacom (kriminalcem koji je rangiran nisko u porodičnoj hijerarhiji mafije), a koji dolazi sa dosta skromnom ponudom (30% od profita trgovinom narkoticima ide porodici Korleone) i velikim zahtevima (pod uslovom da ulože dva miliona dolara u kešu i da omoguće zaštitu političara i policije). I dok Vito Korleone ovu ponudu duživljava kao uvredu i odbija je dosta arogantno – dotle njegov sin Soni ostaje zainteresovan, a to Solaco primećuje i shvata da je dogovor moguć ukoliko se ukloni jedna prepreka. Tako ubistvo Vita Korleonea postaje imperativ i ono se sprovodi na jedan prilično trapav način, nakon čega Korleone ipak ostaje živ, iako u dosta teškom stanju. Iznenadna mogućnost smrti oca ponovo budi interesovanje Majkla Korleonea za porodični biznis. Nešto pre toga on se vratio iz rata sa odlikovanjem i planovi su mu bili da započne legalan posao, ali ga neuspeo pokušaj atentata na njegovog oca ponovo vraća u igru i postavlja za glavni oslonac celoj porodici. Majkl je dosta tajanstvena i zamišljena ličnost i za razliku od svoje braće Sonija i Freda, prvi je naprasne i brzoplete naravi dok je drugi kukavica i povodljivac, deluje smireno, promišljeno i krajnje racionalno. On smišlja plan za ubistvo Solaca i lično ga provodi u delo, a silom prilika je primoran da izvši i ubistvo korumpiranog policajca (kapetana Meklaskog) koji se nalazi u Solacovoj pratnji, zbog čega je na neko vreme prisiljen da napusti Ameriku i vreme provede u zemlji predaka (u Italiji, na Siciliji). Međutim, ubistvo Solaca nije smirilo situaciju, naprotiv, samo je pojačalo komfikt između mafijaških porodica, a kao naredna žrtva mafijaškog obračuna uskoro gine i najstrariji Korleonov sin (Soni) i to prilikom jedne zasede na benzinskoj stanici, koja je bila unapred planirana od strane porodice Banzini, a u čijem nameštanju je učestvovao i Korleonov zet. To nedovoljno oporavljenog Vita Korleonea dodatno pogađa, ali on nalazi snage da zakaže hitan sastanak mafijaških porodica na kojem predlaže mir, ali je svestan da je rat neminovan i da se mora voditi do kraja, ukoliko ne želi da pristane na ucene drugih porodica, a čije nezadovoljstvo podgreva moćna porodica Banzini. Na tom sastanku Korleone ipak uspeva da dobije garancije za bezbedan povratak Majkla u zemlju, svestan činjenice da će mafijaški rat morati dovršiti njegov najmlađi sin. Serijal Kum je izuzetno kompleksna drama, a kao i kod svake velike drame tako i ovde središte problema čini društveni sukob. U uvodu ovog teksta je bilo reči o tome da se osnovni sukob u filmu zasniva na suprotstavljenosti tradicionalnog i modernog principa vlasti. Vito Korleone je svoju kriminalnu organizaciju izgradio sa ciljem da pomiri ova dva zaraćena principa, a treba naglasiti da svoj uspeh Korleone duguje i nekim objektivnim društvenim okolnostima. Pre svega, tokom dvadesetih i tridesetih godina prošlog veka, u doba prohibicije, kriminalne organizacije su imale i svoju društvenu ulogu i one su sprovodile integraciju imigracionog stanovništva, istina, to je vršeno ilegalnim putem, ali je svakako uticalo na monopolizaciju ilegalnih delatnosti, pri čemu se nasilje koristilo isključivo u poslovne svrhe i to unutar čvrsto organizovanih kriminalnih porodica. Da bi osigurala mir u siromašnim kvartovima i slamovima, policija je bila primorana da toleriše ove ilegalne organizacije koje su zavodile red među imigrantskom populacijom. Na taj način se veće zlo lečilo manjim, a siromaštvo i društveno nezadovoljstvo se kanalisalo u legalne tokove, bilo putem inkriminacije bilo putem kriminalnih organizacija. Kao u slučaju prohibicije tako se i u ovom slučaju policija nije doslovno držala slova zakona, nego je dopuštala njihov rad ukoliko nisu dolaziti direktno u sukob sa organima reda. Tako je između mafije i policije stvoren nekakav nepisani dogovor o nenapadanju – kojeg su se dosledno držale obe strana – a koji je podrazumevao da se policija ne meša u poslove mafije i obratno mafija sarađuje sa policijom. Naravno, kao i svaki savez i ovo je bila promenljiva kategorija i zavisila je od trenutnog odnosa snaga. Zahtevi za boljom zaštitom ljudskih prava kao i stasavanje druge generacije emigranata koji su sebe smatrali američkim građanima su, u mnogome, uticali da se ovaj savez između policije i mafije izmeni. Osim toga, i mafija je tražila nove izvore prihoda – najprimamljivije područje je bila trgovina narkoticima – ali to je očigledno bilo područje prepuno rizika (zbog toga je rasla i zarada) budući da je trgovina narkoticima bila osporavana kako od strane javnog mnjenja tako i od strane političke i poslovne elite. Istina, to je period kada netolerancija prema psihoaktivnim supstancijama od strane inteligencije i generacije mladih naglo opada, a javljaju se umetnički pokreti (bitnici) i kontrakutura (hipici) koji se zalažu za njenu legalnu upotrebu. Sve to u konzervativnim krugovima i među organima reda budi snažan otpor i angažuje dodatne snage protiv ove trgovine (Niksonov rat protiv droge, stvaranje specijalnih policijskih agencija protiv droge – DEA, pojačan rad sudstva i federalnih agencija, proširivanje ovlašćena policije itd.) (Markovac, 2017). Samim tim i organizovani kriminal postaje glavni neprijatelj u ovom ratu protiv droge koji sprovode državne i federalne agencije i to na podsticaj širih društvenih krugova (političkih i poslovnih elita, konzervativnih aktivista, javnosti itd.). Otuda dolazi i do promene saveza između mafije i policije, koji su sada sve više u sukobu i sve više se bore jedni protiv drugih (što ne znači da ne postoje individualni aranžmani i korupcija pojedinaca). II Majk Korleone pripada drugoj generaciji italijanskih imigrinata, što znači da je rođen u Americi i da je usvojio američki stil života, ali nije odustao od tradicionalnih, patrijarhalnih i porodičnih vrednosti zemlje svog porekla. Pored toga, on ulazi u brak sa Amerikankom – nakon jednog neuspešnog braka na Siciliji – a što mu u mnogome otežava da ima kontrolu nad svojom porodicom, odnosno, da njome upravlja na tradicionalan i partrijarhalan način. Majkl Korleone deli mišljenje svoga oca da je porodične poslove neophodno uskladiti sa legalnim tokovima, ali je takođe svestan da to znači novi rat u kriminalnom podzemlju. Rat je nemoguće izbeći iz više razloga i to Majkl Korleone jako dobro zna. Činjenica da porodica Korleone nije podržala novi biznis (trgovinu narkoticima) je bila dovoljna da je druge mafijaške porodice izoluju i izbace iz igre. Istina, Vito Korleone je dao odobrenje za trgovinu narkoticima, ali to odobrenje nije bilo dovoljno ubedljivo i svima je bilo jasno da je to samo kupovanje vremena. Međutim, ono što je neminovno sledilo i što nije bilo moguće odložiti jeste likvidacija porodice Korleone. To je razlog zašto je Majkl morao da deluje brzo i odlučno. Ne treba pritom zaboraviti da on nije dobrovoljno ušao u porodični posao i da su ga na to naterale porodične okolnosti. Međutim, ono zbog čega je Kum jedan izuzetno ozbiljan film jeste i to što on zahvata jednu širu perspektivu i mašijaške šefove upoređuje sa drugim moćnim ljudima na visokim položajima (poslovnom i političkom elitom) koji takođe donose odluke koje pogađaju nevine ljude ili zahtevaju milionske žrtve. Majkl je toga svestan, budući da se vratio iz jednog rata koji su Amerikanci i službeno okončali atomskom bombom. Otuda Majkl, u razgovoru sa svojoj tadašnjom devojkom a budućom suprogom, postavlja sebi jedno pitanje: ko je od njih dvoje naivniji? Da li je on naivan što ulazi u porodični posao svestan činjenice da se sprema mafijaški obračun iz kojeg nije moguće izaći „čistih ruku“, ili ona koja veruje da postoje i nekakvi legalni poslovi kojima bi Majkl mogao da se bavi? Sa jedne strane, Majkl dobro zna da je kao sin mafijaškog šefa osuđen na prokletstvo, on tu nema puno izbora budući da može da nastavi porodični posao i pritom pokuša da sačuva porodicu (to vodi mafijaškom obračunu) dok, s druge strane, može da pokuša da napusti porodicu i očev posao – čime rizikuje sigurnu propast porodice, budući da je malo verovatno da će ga druge mafijaške porodice ostaviti na miru. Majkl je svestan da je obeležen porodičnim žigom i da on ne može jednostavno da ga se odrekne nego mora da nastavi sa poslom koji mu je ostavljen u nasleđe. Sa druge strane, Majklu je poznato da legalni poslovi takođe nose sa sobom brojne rizike i da su moćni ljudi prinuđeni da postupaju slično ljudima iz kriminalnog miljea i da njihove odluke (poput one da se baci atomska bomba na Hirošimu i Nagasaki) mogu mnogo više pogoditi običnog čoveka ili nevinu žrtvu, nego što to čine odluke ljudi iz kriminalnog podzemlja. Otuda Majkl misli da je on manje naivan kada nastavlja porodični posao budući da veruje da je to jedini način da pokuša da sačuva porodicu od propadanja. Naravno, Kopola ne bi bio veliki režiser kada u jednoj dugačkoj sceni ne bi pokazao svu besmislenost i surovost Majklove odluke. Ovde mislimo upravo na onu scenu krštenja koju paralelno prati Majklov obračun sa vodećim liderima mafijaških porodica, nakon kojeg on treba i formalno da postane šef kriminalnog podzemlja. Ali Majkl nije shvatio jednu stvar: dug je i mučan put od jednog društvenog ili moralnog pesimiste do jednog uglednog mafijaškog šefa. A upravo je to put koji i sam Majkl treba da pređe. O tome zapravo govori drugi deo Kuma. Film sada, u različitim vremenskim razmacima, prati paralelan uspon oca i sina u kriminalnom podzemlju. Među njima postoje brojne razlike: Vito Korleno je izgradio jednu kriminalnu imperiju gotovo ni iz čega, dok je Majkl nasledio porodični posao u specifičnim uslovima: gangsterski rat, nelojalnost i izdaja nekih članova porodice, federalne policijske istrage itd. I dok Vito Korleone prolazi sve etape razvoja kriminalnog miljea, od sitnog kriminalca do lokalnog šefa i mafijaškog bosa, dotle Majkl nasleđuje celu jednu imperiju koja postepeno počinje da se odronjava i ruši. Zapravo, oni oba prelaze jednu putanju od kojih je za jednog (Vito Korleone) to put nagore, dok je za drugom (Majk Korleone) to put nadole. Vito Koreleone se oslanjao na porodicu kao osnovu svojih mafijaških poslova, a učvrstiti odnose u porodici za njega je bilo podjednako bitno kao i izgraditi imidž mašijaškog šefa dostojnog poštovanja ali i straha. Ne može se reći da oba nisu radili ono što je posao od njih zahtevao. Ovde su bitne i društvene okolnosti koje su potpuno različite i koje isto tako treba sagledati u celini. Ne samo da stvara porodicu kao nekakvu širu zajednicu oko koje gradi lojalnost, Vito Korleone paralelno radi i na izgradnji jedne disciplinovane kriminalne organizacije (za uzor uzima rimsku legiju) koja će imati i nekakav nepisani dogovor sa policijom i političarima i kao takva bi trebalo da predstavlja ključ društvene integracije u nekoj lokalnoj zajednici. Unutar toga se gradi i nepisani sporazum između mafije i policije o nenapadanju, ukoliko se poštuju poslovna pravila jednih i autoritet drugih. Saradnja sa policijom se podrazumevala, ali samo pod uslovom da se policija na meša u kriminalne poslove organizovanog kriminala (prostitucija, kocka, krijumčarenje itd.). Naravno, sve se to menja nakon Drugog svetskog rata, tradicionalni poslovi organizovanom kriminalu donose sve manje novca, stoga se sama organizacija širi i počinje da se bavi i nekim legalnim poslovima i to kao paravanom za prikrivanje ilegalnih aktivnosti. Federalne službe (FBI) teže da razbiju lokalne saveze policije i mafije, a borba protiv trgovine narkoticima im u tome pomaže, budući da ona menja pravila saradnje između mafije i policije na lokalnom nivou. Majkl Korleone je nasledio kriminalnu organizaciju upravo u trenutku kada je protiv sebe imao ne samo članove drugih mafijaških porodica, nego policiju i FBI. Novi mafijaški obračun u koji je bio primoran da uđe naterao ga je da se direktno sukobi sa FBI-em, nakon čega su započele i sudske istrage njegovih legelnih i ilegalnih poslova. Istovremeno, da bi vratio lojalnost i čast svoje porodice Majkl je bio primoran da pročisti i vlastite redove, a njegovu surovu narav su na vlastitoj koži osetili i najbliži članovi porodice: zbog izdaje je prvo eleminisao šuraka, a kasnije je iz istih razloga ubio i rođenog brata Freda. Okrutni postupci Majkla su do izbezumljenosti doveli njegovu suprugu, koja ga je napustila, a što joj on u prvom trenutku nije oprostio. Iako bi ona povremeno dolazila da viđa decu, to je bilo moguće samo u njegovom odsustvu, a čim bi se on pojavio ona je morala da ih napusti. Zbog toga se Majkl sve više izolovao od porodice i sveta, dok su drugi prema njemu osećali samo strah i gnušanje. Umesto da proširi porodicu i tako stvori neki oblik imaginarnog oklopa i zaštite od društva, Majkl Korleone je sve više tonuo u usamljenost i paranoju, sluteći izdaju na svakom koraku. I dok je Vito Korleone zadržao privid drušvene normalnosti – upravo jer je uspeo da stvori širi krug poštovalaca i prijatelja – dotle je Majkl sve više tonuo u izolaciju i paranoju, sateran poput životinje u kavez koji je stvorio od vlastitig života kako bi se zaštitio od policije, tužilaštva i mafijaške konkurencije. Njemu nije ostalo ništa drugo nego da veruje da je moguće porodicu izvući iz kandži kriminala i vratiti je legalnim poslovnim tokovima. To je mantra koja se ponavlja kroz ceo treći deo ovog serija, a reč je o svojevrsnoj agoniji Majkla Korleonea da povrati mir u porodici i da konačno sebi i drugima pokaže da se na kraju žrtvovanje za porodicu isplatilo: neuspeli atentat na Majkla je za posledicu imao smrt njegove kćeri, a time se sve opet vratilo na staro, sam Majkl skončava u očaju, svestan da je celokupan njegov trud bio uzaludan. Otuda je Kum zapravo saga o usponu i padu jedne kriminalne organizacije, ispričana iz ugla samih protagonista, italijanskih imigranata, i to za vreme njihovog boravka u SAD-u unutar tri generacije: od porodičnog rodonačelnika (Vita Korleonea), do njegovog naslednika (Majkla Korleonea) i njegove dece. I dok Vito Korleone učestvuje u izgradnji kriminalne organizacije na tradicionalnim i porodičnim osnovama, nasleđenim sa rodne Sicilije, dotle Majkl Korleone učestvuje u razgradnji iste te organizacije razarajući njeno osnovno gradivno tkivo: porodičnu organizaciju. Ali u tome i jeste prava lepota serijala Kum: što na kraju prikazuje Majkla Korleonea kao otuđenog i paranoidnog čoveka od moći koji skončava u krajnjem očaju i tugom za kćeri, skrhan u pokušaju da porodici omogući legalno poslovanje. Majklov potencijalni naslednik, bratanac koji se zaljubljuje u svoju sestričinu, potpuno samovoljno bira sudbinu čoveka od moći, sudbinu zatočenika, otuđenog i paranoidnog sociopate koji svakodnevno strepi za vlastiti život i na tome čini temelj svoje dominacije i vlasti u jednoj tradicionalnoj strukturi moći u kojoj se drugom uvek može oduzeti, odnosno, pokloniti život. A suštinska moć Vita Korleonea je bila u tome da je mogao slobodno da se prošeta kvartom u kom ga drugi časte voćem i drugim proizvodima sa svojih tezgi – otuda je poticala sva njegova društvena moć, a on ju je demonstrirao na taj načina i to kao neko ko održava život kvarta i garantuje mu mir i sigurnost. Ali upravo tu će ga i dočekati njegovi neprijatelji i teško raniti – kao što je on jednom sačekao svog prethodnika i dao mu ponudu koju ovaj nije mogao odbiti – što je zapravo i početak kraja njegove moći. Ali moć koju je uživao Vito Korleone je bila i svojevrsna privilegija koja nije mogla da pripadne bilo kom lokalnom šefu podzemlja i u svako doba, a naročito ne posle Drugog svetskog rata, kada dolazi do promena kako u kriminalnoj organizaciji tako i u policijskim strukturama. Razvoj nove tehnologije – naročito aparature snimanja i prisluškivanja – će dovesti do toga da kriminalci više neće biti sigurni ni u vlastitim domovima, a gde su se pokušali sakriti da ne bi postali lake žrtve od strane ambicioznih i mladih kriminalaca koji više ne poštuju starije niti svetinju porodice. Tako započinje nova era u kriminalu koju Kum najavljuje: ona će biti brutalnija utoliko što sigurnosti više nema ni na ulicama niti u domovima, a sve postaje predmet vlasti i njene kontrole: otuda borba protiv terorizma znači i nove mere borbe protiv organizovanog kriminala. A tu za Kuma više nema mesta i tu se njegova priča završava. KRAJ!