KUM - LAŽNOST JEDNE PERSPEKTIVE I

Trilogija Kuma ima izuzetno značajno mesto u svetu sedme umetnosti, a prema nekim statistikama (IMBD-a, na primer) pojedini delovi ove trilogije su visoko rangirani i nalaze se na samom vrhu liste najgledanijih filmova svih vremena. Nedavno se u bioskopima pojavila i nova verzija trećeg dela – koji se obično smatra nešto slabijim izdanjem nego prvi i drugi deo, kako prema oceni gledalaca tako i prema ocenama kritike – a, moguće da je i to bio jedan od razloga koji je Kopolu motivisao da napravi i novu verziju trećeg dela. Elem, u našoj interpetaciji mi ćemo se oslanjati na staru verziju trećeg dela, ali će o njoj generalno biti jako malo reči. Jedan od razloga je i taj što nam se čini da je treći deo samo epilog jedne teme koja je na zaista briljijantan način obrađena u prva dva dela. Stoga je i najteže bilo snimiti treći deo budući da je mnogo toga već bilo prikazano u prva dva dela i ostao je samo epilog, gotovo da se izvede zaključak i stavi tačka na celokupni serijal. Čini se da je to generalno problem sa trećim delom i moguće da u tome treba tražiti neke od razloga njegove manje popularnosti kod kritičara i publike. Svoje analize mi ćemo provesti na prva dva dela, a treći ćemo koristiti samo u okviru retrospektive i da bi zaokružili temu kojom se ovde bavimo. A ono što čini centralno mesto ove trilogije jeste sudbina jedne ne tako tipične italijanske imigrantske porodice koja ostvaruje američki san, ali jednim nelegalnim sredstvima na raspolaganju (kriminalnim aktivnostima). Istovremeno, reč je o jednom generacijskom sukobu unutar tri generacije: između Vita Korleonea – rodonačelnika i utemeljitelja porodice Korleone – njegovog naslednika, Majkla Korleonea i Majklove dece. U prvom delu se prikazuje porodica Korleone na vrhuncu snage i moći: u trenutku kada venčava svoju kćer Vito Korleone je star čovek, ali i kriminalac za ogromnim stažom i vezama u policiji i politici, on još uvek čvrsto drži konce svoje kriminalne organizacije, a tradicionalnu instituciju kuma koristi kako bi proširio sferu uticaja i na druge porodice italijanskih imigranata, kojima garantuje zaštitu i društveni napredak, ali zato od njih traži potpunu lojalnost. U trenutku kada venčava kćer njemu dolaze ljudi sa raznim zahtevima – reč je o porodicama kojima je on vezan putem kumstva – i mole ga da im pomogne oko njihovih poslova: bilo da je reč o nekakvom poslovnom poduhvatu, dobijanju državljanstva i ostanku u SAD-u ili karijeri u zabavnoj industriji. Tu saznajemo da Vito Korleone ima nakakvu sposobnost koja mu je omogućila tako veliki uspeh u kriminalnom podzemlju: reč je o tome da on drugima uvek daje ponudu koju oni ne mogu odbiti. Iako, kada se predstavi na ovaj način, izgleda da on drugima uvek daje najbolju ponudu zapravo se ovde radi o jednoj vrsti iznude u kojoj drugi bira između onoga što mu se nudi i vlastitog života (klasična tema: pare ili život, pri čemu, bez para nema života, ali bez života nema ničega više za onog koji bira). Tako između ponude i života drugi uvek bira život i samim tim pristaje na ponudu – što naravno, stvara privid da se radi o izboru – iako onaj koji bira u ovoj situaciji i nema nikakvog izbora. Na taj način onaj koji daje ponudu istovremeno i obavezuje drugog koji je prihvata i od njega traži potpunu lojalnost budući da pravi izbor čini samo onaj koji daje ponudu: on bira između toga da drugom oduzme život, odnosno da ga ostavi u životu za izvesnu protivnaknadu – pri čemu on uvek meri da li je ta protivnaknada dovoljno vredna da drugog ostavi u životu. Pozicija sa koje nastupa Vito Korleone jeste pozicija gospodara, nekog ko polaže apsolutno pravo na tuđi život i otuda ga i može ostaviti u životu jer on je taj koji o tome odlučuje. To nam govori da je Korleoneova kriminalna organizacija izgrađena na jednom tradicionalnom principu gospodara (suverena) koji ima apsolutnu moć nad svojim podređenima, od kojih zahteva potpunu lojalnost i kojima uvek može da oduzme, odnosno dodeli život. Taj princip se nalazi u koliziji sa američkim zakonodavstvom koje polazi od pretpostavke da su ljudska prava neotuđivi deo ličnosti, i da ih niko ne može oduzeti. To nam pokazuje da ovde dolazi do sukoba dva zakona – od kojih je jedan tradicionalan, a drugi moderan – i da taj sukob nije moguće rešiti drugačije nego silom. Otuda Korleone neminovno mora doći u sokob sa državom, iako u ovom slučaju država poznaje i izuzetke. Reč je pre svega o tome da Koreleone nije primoran u svakoj situaciji na kriminalnu aktivnost – što znači da on u određenoj meri poštuje državu i njene zakone – dok u izvesnoj meri od nje i odstupa: izgradnja porodice, poslovna politika itd. Ali, generalno, reč je o dva zakona koji su međusobno suprotstavljeni i čiji se sukob ne može rešiti drugačije nego porazom jedne strane. Naravno, ne treba ni sumnjati da je jača strana ona koja ima podršku države. Ipak, načelo suverenosti koje zastupa Korleone funkcioniše u sklopu kapitalizma i to kao nekakva dodatna ili dopunska sfera delovanja, koja nužno ne narušava sistem u celini i koja, u izvesnoj meri, doprinosi njegovoj boljoj integraciji. U izvesnom vremenu – doba prohibicije – organizovani kriminal je odigrao bitnu društvenu ulogu utoliko što je monopolisao kriminalnu aktivnost i sveo je na zakonske okvire (alkoholizam, prostitucija, kocka itd.). Reč je i dalje o kriminalnim aktivnostima – ali koje nastaju kao posledica ljudskih slabosti (zavist o kocki, alkoholu, seksu itd.) – i utoliko one sa jedne strane zadovoljavaju izvesne porive koji nisu društveno prihvatljivi i sa druge strane omogućavaju društvenu kontrolu takvih aktivnosti. Utoliko ih država toleriše kao jedan od faktor društvene stabilnosti budući da oni sprečavaju anarhiju kriminalne delatnosti – koja bi bila utoliko opasnija po državu jer bi je bilo teže predvideti – i istovremeno regulišu kriminalnu delatnost, održavajući je u granicama društvene kontrole. To znači da organizovani kriminal raspolaže monopolom na kriminalne aktivnosti koje vrši u skladu sa ličnim interesima, a da pritom ne narušava društvenu ravnotežu, niti ugrožava poslove policije. Iako izvan zakonskih okvira, organizovani kriminal se trudi da postupa prema pravilima igre – kojih se drži do izvesne mere – održavajući privid legalne poslovne organizacije. Na taj način organizovani kriminal stvara privid da funkcioniše po principima poslovnog preduzeće, a zapravo taj privid koristi kao paravan za kriminalne aktivnosti. Na taj način kriminalna organizacija je primorana da napravi nekakvog dvojnika koji će u potpunosti ispunjavati legalne standarde, ali će istovremeno biti i pokriće za ilegalne aktivnosti. Unutar kriminalne organizacije tako deluju dva zakona – jedan je ona koji ona sama postavlja (princip suverenosti) i koga se dosledno drži – a drugi je onaj koji propisuje država i kojeg se ona delimično pridržava i kojeg delimično krši. To značenje ima i uvodna rečenica prvog dela Kuma koja glasi: „ja veruje u Ameriku, u Americi sam se obogatio i svoju kćer sam odgojio na Američki način. Dao sam joj slobodu, ali sam je naučio da nikada ne osramoti porodicu“. Spajanje tradicionalnog, patrijarhalnog i porodičnog obrasca sa američkim načinom života i modernim kulturnim modelom jeste zadatak koji je pred sebe postavio Vito Korleone. Za njega to predstavlja nekakvu sintezu tradicionalnog i modernog i u tome on ne vidi nikakav problem, a zadatak njegovog naslednika (Majkla Korleonea) će biti u tome da pokuša da očuva taj kulturni obrazac. NASTAVIĆE SE...