KRATKA ISTORIJA EX-YU ROKA

1970. godine raspali su se Bitlsi. Taj datum je značajan iz brojnih razloga. Pre svega, treba naglasiti da je zasluga Bitlsa bila u tome što su uspeli da ubede producente da je rokenrol moguć i kao autorska muzika. Kada se pojavio, sredinom 1950-ih, rokenrol je odmah bio osporavan od strane širokog auditorijuma slušalaca i to ne samo od strane establišmenta nego i od strane džez i bluz muzičara i muzičkih kritičara, koliko od Amerikanaca toliko još više i od Afroamerikanaca, a poznata je nesretna sudbina pionira rokenrola. I dok su najpoznatiji među njima, poput Elvisa Prislija, svoju popularnost izgradili na reinterpretacijama afroameričkog bluza, prilagođenog širokim belim masama, dotle su Bitlsi svoju popularnost izgradili pretežno na autorskoj muzici. Istina, to nije bila naročita novina u muzičkom svetu, ali su Bitsi od toga uspeli da naprave svetsku slavu, što je u mnogome podsticalo i druga muzičare da krenu njihovim putem. U doba pojave Bitlsa muzička rok scena je bila dosta siromašna, a osim nekih, u početku, folk autora (Bob Dilan i Lenard Koen) gotovo da niko nije uspevao da se nametne široj publici i stekne svetsku popularnost. Bitlsi su u tom smislu bili pioniri, a njih su sledili brojni bendovi, sa ove ili one strane Atlantika (Roling Stonsi, Šedoulsi, Animalsi, Bič Bojsi, Hu, Bufalo Springfild, Brdsi, Jangbrdsi itd.). U tom periodu na rokenrol utiču dve potpuno različite muzičke tradicije: američki folk i afroamerički bluz. Tokom 1960-ih, u Americi postaje izuzetno popularna folk muzika, i to kao reakcija na komercijalizaciju Ritam i bluza. Za razliku od električnih instrumenata, u folk muzici se uglavnom koriste akustični istrumenti, a nije redak slučaj da se pojave i samostalni izvođači koji sviraju akustičnu gitaru i usnu harmoniku (Dilan, Koen, Baez, Jang, Donovan, Sajmon i Gardfankel itd.). Nasuprot muzičkoj tradiciji folka u Engleskoj izuzetno postaje popularan klasični bluz (urbani Čikago bluz iz 1930-ih), a sve je više bendova koji stvaraju upravo pod njegovim uticajem: Roling Stonsi, Animalsi, Jangbrdsi itd. Nesumljivo je da se ove muzičke tradicije međusobno ukrštaju, a bendovi su obično imali naviku da ističu uticaj jedne ili druge. Utoliko ne iznenađuje da je tokom 1960-ih godina svetska rokenrol scena bila podeljena između dva engleska benda, Bitlsa i Roling Stonsa, budući da je upravo tu razlika između folka i bluza i bila najviše izražena. Međutim, već krajem sezdesetih godina dolazi do izvesne fuzije muzičkih stilova, a sve popularni je psihodelični rok Grejmful Deda, Džeferson Erplejna, Dorsa, Hendriksa, Džoplin, Krima itd. I dok Gejmful Ded i Džeferson Erplejn popularnost stiču uglavnom među hipi populacijom nastanjenom u San Francisku, dotle su bendovi poput Dorsa i Krima poznati po svojoj nestalnosti i kratkom trajanju, a tragična sudbina koja je zadesila Hendriksa i Dženis Džoplin neće postedeti ni Morisona, pevača i frontmena grupe Dorsi, koju godinu kasnije. Uprkos svemu tome, upravo su ovi muzičari odlučujuće uticali na dalji smer i razvoj rokenrola i to u trenutku kada se raspadne najpopularniji rokenrol bend 1960-ih godina: Bitlsi. Treba li se ovde podsećati prodornosti Dženisinog glasa koji se graniči sa vrištanjem, virtuoznosti Hendriksove električne gitare koja pomera granice dobro ukusa, Morisonovih vratolomija na sceni koje prati zaglušujuća buka električnih orgulja i solo gitare u maniru najboljih bluz muzičara, kao i raštimovana melodičnost Krima, grupe koja je publiku znala da dovede od ekstaze do očaja, ali i obratno i to po nekoliko puta u toku jednog koncerta. Pod uticajem ovog zvuka nastaće neki od najpoznatijih engleskih i svetskih bendova: Pink Flojd, Led zepelin, Blek sabat, Dip perpl itd. Ono što generalno krasi ove bendove jeste prepoznatljivi uticaj bluza, iako je reč o potpuno različitim muzičkim formatima. Ipak, to ne znači da će se tradicija folka izgubiti u rokenrol muzici, naprotiv, slediće je bendovi puput Kridensa, Lenard skinerda, R.E.M.-a, Iglsa itd. I dok Pink Flojd stvara pod jakim uticajem psihodelije i eksperimentalne muzike sa kraja sezdesetih, dotle grupe poput Led zepelina, Blek sabata i Dip perpla preuzimaju snažan, energičan i ogoljen zvuk jednostavnih harmonija, impresivene virtuoznosti i mitske naracije. U harmonijskom smislu najveći domet dostiže Led zepelin, njegov zvuk u potpunosti pomera granice muzičkog ukusa, a bogatstvo rifova, gitarske tehnike i pevačke virtuoznosti ovaj bend svrstava u sam vrh svetske rokenrol scene. Sa druge strane, harmonijski ogoljen i tvrd zvuk kvinte Blek sabat i Dip perpl nadomeštaju instrumentalnom virtuoznošću, a gde naročito do izražaja dolazi zadivljujući spoj eletričnih orgulja i gitare, kada se radi o Dip perplu, odnosno, zaglušujuća snaga rifa u Blek sabata. Sa druge strane, Pink Flojd i Dip perpl su slični u tome što rok muziku doživljavaju i kao politički angažman, a njihovi tekstovi su posvećeni brojnim problemima u svetu, od pitanja otuđenosti i nedostaka moralnih obzira do opasnosti od nuklearne katastrofe. Tekstovi Led zepelina i Blek sabata imaju sličnosti utoliko što inspiratiju pronalaze u mitološkim temama: prvi u kelskoj i paganskoj mitologiji, drugi u hrišćanstvu, satanskoj mitologiji, ali i generalno u borbi između dobra i zla. I dok Blek sabat izvire iz jednog radničkog miljea birmingenskog predgrađa, a satansku mitologiju koristi isključivo da plaši vladajuću elitu, dotle Led zepelin gradi jedan imaginarni svet paganske mitologije koja hrišćanstvo pokušava da obrne naglavačke. Ovde je reč o bendovima koji će svetskom muzičkom scenom dominirati i po nekoliko godina, stvarajući osećaj da je jedini cilj rokenrola, a i muzičke industrije generalano, stvaranje rok zvezda. Prvenstveno je reč o šabloniziranoj muzici koja se obraća prepoznatljivom muzičkom konzumentu i čija politika u mnogome ne odstupa od navika i ukusa publike. Utoliko rokenrol postaje vrsta nove ideologije, neki bi rekli i religije, a kao najbolji primer toga sigurno je australijanski bend Ejsi disi. To je razlog zašto on uz čvtstvu u ogoljenu harmoniju upravo slavi muzičku industriju i rok zvezdu. Čak će i rani Bovi svoj muzički izraz kreirati u sklopu tog narativa koji potencira imperativ stvaranja rok zvezde, kao i njenog ubistva kroz scenski nastup. To je doba kada se rokenrol sve bolje oseća u koži hard roka, a milionski tiraži su garancija njegovog uspeha i sa gledišta muzičke industrije. Utoliko rokenrol sve više ulazi u brojne muzičke fuzije, stvarajući žanrove i podžanrove: od hard roka i glama do simfoni roka i metala itd. NASTAVIĆE SE...