IZBORI U SRBIJI U DOBA KORONE

Šta reći o izborima u Srbiji? To da nema opozicije sposobne da odgovori vlasti bilo je jasno i pre izbora. Ono mnoštvo stranaka što se borilo tek da pređe cenzus zaista bi bilo neozbiljno nazvati opozicijom. A čini se da su tu ostali i neki mnogo uticajni poličari tokom ovih 30 godina parlamentarizma u Srbiji. Na kraju se sve svelo na okvire vlasti. Onaj ko zapošljava, ko daje platu, za njega se i glasa. Očigledno da je takva situacija danas u Srbiji. A da se ne lažemo, slična stvar se dogodila i na predsedničkim izborima pre tri godine, samo što je ovog puta Srpska napredna stranka osvojila doista značajnu većinu. Većina bi možda bila malo manja da nije bilo i velikog broja neprevilnosti, za koje se generalno kaže da su najviše doprinele izlasku birača, više od 4% je bilo belih listića, što znači, kada bi se i oni mogli računati, to bi bila treća po snazi stranka u parlamentu. Obično se tvrdi da je realna izlaznost negde oko od 45 do 47%, a naravno, napiminje se da je pred vlasti bio izuzetno težak zadatak: morala je da vija izlaznost ili da pusti da i druge stranke da udju u parlament. Ali nije mogla i jedno i drugo, budući da je veća izlaznost smanjivala šanse drugim strankama da pređu cenzus. Vlast se odlučila za veću izlaznost. Zato sad ima dvotrećinsku većinu u parlamentu i može da odlučuje bukvalno o svemu: od promene ustava do smene predsednika države. Zamislite sad sledeću situaciju, kad bi naprednjaci izglasali nepoverenje predsedniku. Tu ni sam Vučić ne bi mogao ništa. Toliku moć zapravo sada ima SNS. Za opoziciju koja je bojkotovala izbore kažu da je delimični pobednik ovih izbora. Nisu se obrukali, u velikim gradovima je izašao značajno manji broj ljudi, Beogradu jedva da je prešao 35%, a nisu naseli ni na igru vlasti, tako da nisu prošli kao neki koji su ostali i ispod (smanjenog cenzusa) od 3%, što je svakako sramota za svakog ko iole ima nameru da se bavi politikom. Istina neki od njih su uspeli da se prošvercuju na lokalu i u pokrajinsku skupštinu, tako da mogu sebe isto tako smatrati pobednicima, s obzirom kakvom su pritisku bili izloženi tokom izbora. Sa druge strane, konačno se pokazalo ono što je protesna opozicija (Savez za Srbiju) od početka tvrdila, da živimo u jednom autoritarnom režimu u kome su životi ljudi izloženi brojnim pritiscima, bez slobodne štampe i mogućnosti da se iole utiče na gledište drugačije od onog koje zastupa vlast. I korona je dala svoga oduška: BIRN Srbija je objavio zvaničan dokument u kom se tvrdi da je u Srbiji u toku epidemije korone umrlo više od 600 obolelih, što je tri puta više nego što je vlast tvrdila. Čak se spekuliše o tome da je i zaraženih svakim danom takođe tri puta više nego što tvrde oficijalni podaci. Sve se to može dovesti u vezu sa izborima i sa potrebom vlasti da zanemari sve rizike od korone i liberalizuje mere prevencije kako bi bilo moguće sprovesti izbore u odgovarajućem trenutku. A da Vučiću ne odgovaraju izbori na jesen govori i činjenica da mu predstoje razgovori o Kosovu, što je u Srbiji uvek škatljičava tema, kao i ekonomske posledice korone, od čega se predviđa velika nazaposlenost i nemogućnost odlaska u zemlje EU, koje kao i zemlje u regionu postaju sve obazrivije po pitanju otvaranja svojih granica za državljane Srbiji. A glavni razlog je taj što bi na jesen ljudi verovatno zaboravili na onih sto eura koje im je država velikodušno ponudila kao pomoć iz fondova EU, naročito ako na jesen skoče troškovi struje i grejanja. Možda je zbog svega toga bilo potrebno žrtvovati nekoliko desetina ljudskih života i to možda upravo onih u čije se ime i sam predsednik zaklinjao: u pitanju su životi penzionera i obolelih iz rizičnih grupa. Ali, šta da se radi, oni su se ionako naživeli, bitno je da pobeda na izborima znači nastavak ekonomskog razvoja Srbije a to donosi boljitak našoj deci, ili deci SNS-a, to i nije bilo najjasnije u toku same predizborne kampanje. Sve u svemu izbori su otkrili ono što smo već i znali: da sa koronom još nije gotovo. Isto tako, vlast je sve oduvala na izborima u čiju svrhu je stavila sva moguća sredstva iz buđeta, a funkcionerska kampanja se nije zaustavljala na ekranima javnog servisa i televizija sa javnom frekvencijom, čak su u jednom trenutku prenosili otvaranje gradske fotokopirnice, što je vrhunac nebuloze ove vlasti. Čak se govori da se jednom prilikom Vučić pojavio da otvori fabriku na mestu koje nije imalo ni radnu dozvolu niti je tu bilo u planu da se podiže fabrika, ali ko za to mari, ko da su naprednjaci jednom nešto izgradili bez radne dozvole (pogledajte Promenadu, nikad veća nije bila). Simuliranje stvarnosti i igranje maketama se i ovog puta nastavilo samo žešće, neki bi rekli brže, jače i bolje, a zasigurno je to jedan razloga sve većeg uspeha SNS-a. E sad, svi znamo iz iskustva da kada se balon suviše jako duva da, bez obzira na veličinu, u jednom trenutku mora i da pukne. Iako na pozornici tokom proslavljanja pobede SNS-a nije bilo ni Stefanovića ni Siniše Malog, sumjam da su ljudi zaboravili afere koje prate ove likove, a balon laži kojom SNS-a puni javnih servis i televizije sa javnih frekvencijama svakog dana je sve veći i moguće da će u jednom trenutku i ekplodirati. I to možda baš u trenutku kada SNS i ima najveću odgovornost u parlamentu, kada je u stanju ne samo da promeni ustav, nego i da izglasa nepoverenje predsedniku države. Koju će od ovih solucija SNS prvu iskoristiti ostaje da se vidi. Ali, verujem da svet i Evropa sa skrivenim zadovoljstvom gledaju u šta se pretvara demokratija u Srbiji, jer time Amerika i Eu dobijaju veći ucenjivački potencijal, naročito kada se na dnevni red stavi pitanje Kosova, status Republike srpske i kriza oko pandemije korone.