Ljudi ne shvataju, a ne shvataju zato što upadaju u idealističke greške: članstvo laburista i njihovi simpatizeri listom su bili i jesu za ostanak u EU. To nisu srednjeklasni levičarski intelektualci, NGO (ovi su ubedljiva manjina) i slično, već su to radnici i to mahom - blago govoreći - rezignirani radnici koji su žrtve deindustrijalizacije i tačerske i blerističke politike. Nisu ti ljudi budale ispranog mozga o EU, kao naši liberali i NGO-ovci, nego im je jasno koja je njihova alternativa u britanskom društvu u slučaju izlaska iz EU, a to znači i privatizacija javnih službi i gubitke poslova i smanjenja plata (ili njihove realne vrednosti) i veće cene proizvoda i usluga iz EU i još gori položaju u Transatlansom trgovinskom sporazumu i u Transpacifičkom, nego što je bio u EU (tako da razmaženi i kmezavi engleski radnici imaju daleko bolji pregled njihovih realnih odnosa, nego drčni analitičari sa Balkana, koji ne pripadaju niti jednoj organizaciji, osim vlastitim kružocima i blogovima, dakle nijednoj organizaciji koja vodi bilo kakvu praktičnu politiku i ima bilo kakvu političku praksu). Korbinov "intiman" stav o izlasku nije imao nikakve dodirne tačke sa njegovim članstvom, zato je laburistička kampanja kod bregzita i bila neuspešna, jer se znalo da vođstvo partije nije iskreno i svim srcem za ostanak. Može EU biti imperijalistička i fašistička (nemoj mi to dvoje razdvajati) tvorevina i instrument i mi je takvu možemo percipirati i reflektovati tako o njoj do mile volje, članstvo one partije je za ostanak u njoj. Korbin nikako nije mogao da dobije ove izbore u tim uslovima, sa tim temama itd. For the many, not for the few može da bude platforma tek nakon što se proces bregzita završi, dakle, nakon svojevrsnog reseta britanskog društva (daleko bilo da vladajuća klasa ne izvodi taj reset na onaj način koji najviše odgovara njihovim interesim). Nije da bi izbila svetska revolucija ili revolucija u Britaniji da su laburisti i on pobedili. Kako je nekada rekao drug Chris McGrane, socijaldemokratija je rak-rana u radničkom pokretu. Vreme je za novu partiju u Britaniji koja će se boriti za interese radnika, laburisti to više ne mogu, bar ne u ovim unutrašnjim cepanjima između Korbina i njegove klike, preostalih blerista i novih mladih nada. I sa ozbiljnim zahtevom za reset tog društva, onako ozbiljnim kakvog je Tačerka iznela još s kraja sedamdesetih.
Reč iskupljenje često ima moralnu konotaciju. Međutim, ako pogledamo u rečnik tu ćemo pronaći raznovrsna značenja: spasiti se, odbraniti se, izbaviti se, osloboditi se, opravdati se, popraviti, okajati, ublažiti, dobiti oprost, fig. oprati se...I samo površnim pogledom možemo zaključiti da ovde moralna konotacije nije dominantna. Moralna konotacija je naročito povezana sa religijom i to posebno hrišćansvom, a gde ovu reč srećemo u smislu okajati grehe ili dobiti oprost. Ali u kom smislu iskupljenje i oslobađanje, odnosno, izbavljenje idu skupa? Čak rano hrišćansko tumačenje ove reči polazi od predstave oslobađanja i izbavljenja. Ovde se oslobađanje tumači kao vid „slobode od okova“ i to u smislu oslobađanja od ropstva. Dakle, čak veza između slobode i ropstva, još u ovom ranom hrišćanskom tumačenju ostaje dosta jaka, iako se u sledećem koraku oslobađanje povezuje sa spasenjem. To znači da osloboditi se (okova) istovremeno znači i spasenje (duše). Gnosticizam takođe povezuje ove dve reč
Коментари
Постави коментар