O NEDAVNIM PROTESTIMA

Tema su nedavni protesti? Šta reći o njima? Srbija koja se podelila – svugde za i protiv – a nigde nekakvi razlozi, objašnjenja. Prvo, nije mi jasno uopšte programski po čemu se predstavnici protesta razlikuje od nekakve naprednjačke Srbije. Lično – meni u tome mnogo više smeta to što se napada direktno Vučić – a ne i njegovi partijski pomagači, koje je pokupio sa „štapa i konopca“ koji su svi odreda promenili dobar broj stranaka i u svoje vreme mnogi od njih su bili na vlasti, a mnogi su ušli u naprednjake da i ne bi silazili sa vlasti, o čemu pričamo. Naprednjaci na lokalu su skup svega najgoreg što je u proteklih 30 godina upropastilo Srbiju, i što će je tek upropastiti, ako je iole išta ostalo da se još upropaštava i nije mi jasno zašto se o tome ne govori. Možda zato što je i sadašnja opozicija sastavljena upravo od takvih, istina lidera, ali definitivno ljudi koji su manje više participili u vlasti i ni po čemu dobrom Srbija ih ne pamti. Naravno, s vremena na vreme iskrsne tu neki novi glas ali sve je to jadno i tužno u odnosu na to od koga se zahteva nekakva promena. Naravno, ima pomaka, to nije sporno, u vreme Miloševića Srbija je bila izolovana država, ne samo da se iz Srbije nije moglo izaći, jer to nisu dopuštale strane sile, nego naprotiv, ni državni organi nisu dozvoljavali emigraciju, trajnu ili privremenu. Izuzetak su bili ljudi koji su tražili azil u drugoj državi, ali su i takve kasnije u kontigentima vraćali u Srbiju. Elem, htedoh reći da Srbija u vreme Miloševića, nije Vučićeva Srbija. Osim toga, Evropska unija i okruženje, pre dvadeset godina, nisu bile zemlje u kojima se čuju imena Orbana, Kurca, Mejove, Makrona itd. Na istoku ništa novo, tamo Putin i Erdogan prave vlastite aranžmane, užasno tugaljive priče o odumiranju „evropske demokratije“, dok se Evropska unija svim silama opire novom kontigentu izbeglica sa Bliskog istoka, koje Erdogan na sporedna vrata uvodi u Evropu u dogovoru sa Angelom Merkel. U takvoj podeli snaga jedan Vučić izgleda mnogo bezazlenije nego što je Milošević izgledao u svoje vreme, u doba kada je Evropska unija težila ujedinjenju i proširenju, odakle je zapravo i pronalazila višak vrednosti kapitalu, koji je koristio jeftinu radnu snagu i prirodne resurse kao i elastično zakonodavstvo (ekološko i socijalno) da bi neprestano uvećavao životni standar evropskih prestonica, nasuprot periferije istočnog bloka. Dakle, o čemu se ovde danas radi? Radi se o tome da novi-stari gradjanski stalež želi da uzme zalet za novih deset, dvadeset godina vladavine. On parazitira na nemoći svih mogućih gradjanskih protesta u regionu, želeći da borbu za javna dobra predstavi kao borbu protiv korupcije. Zato oni predlažu nezavisnu i arbirtražnu prelaznu vladu koja bi trebalo da stvori najbolje pravne uslove za dolazak nekakve najbolje gradjanske vlade... Zapravo, oni nama prodaju fantazme gradjanske klase i prodaju ih na isti način na koji to danas radi i Vučić, samo što njihov govor o jednakosti, znači jednakost pred zakonom, a svi znamo da su upravo oni doneli zakon o Izvršiteljima i da nisu preterano vodili računa da i nismo svi baš jednaki pred zakonom, jer zakon meri imovinski interes, a šta se mene tiče imovina, kada imam potrebe kao i svaki drugi čovek, ako me zakon priznaje kao čoveka, onda me mora priznati u svojoj suštini, a ne samo kao pravnog subjekta koji ima neka zagarantovana prava i obaveze i ništa izvan toga, jer sve to izvan toga je predmet brutalne imovinske transakcije. O čemu pričamo? Pričamo o tome da ni jedna vlast, pa ni taj Savez za Srbiju, od dvehiljaditih pa nadalje, nije stao u zaštitu vitalnih interesa svojih gradjana i gradjanki, niti im je obezbedio pravo na obrazovanje, a da ne pričamo o zdravstvenoj zaštiti, pravu na rad i drugim bitnim potrepštinama. Ni na ovim protestima nema priče o tome. I onda se pitaju zašto nemamo za koga da glasamo. A kako, što to meni menja da li se na vlasti nalazi Vučić ili Đilas. Jasno je Tadiću da nisu svi isti, ali elita na vlasti je ista i njihovi ciljevi se ne menjaju u zadljih dvadeset godina i zašto bi danas neko i dalje dizao ruku ili rizikovao život da bi na vlast doveo nekog novog (Vučića ili Đilasa), kakog god da se zovete. Kad je mnogo lakše otići iz zemlje, jer Vučić nije zatvorio granice kao Milošević, naprotiv, on je ljude pustio da idu i da sami biraju svoju sreću. A Evropska unija je još uvek primamljiviji koncept od nekakvog srpskog legalizma, u to ne treba sumnjati...i to je problem sa ovim protestima i sumnjam da će se on rešiti pre ili posle izbora, a izbora će biti, partijska armija mora da nahrani svoja pohlepna usta. Zato i služe Vučića. Dok je hleba i igara i masa je odana. Tako je bar uvek bilo u Srbiji. To Vučić valjda najbolje zna.